https://sputnikportal.rs/20220325/kako-ce-se-na-smederevsku-zelezaru-odraziti-povecanje-kvote-eu-na-izvoz-celika-iz-srbije-1135805197.html
Како ће се на смедеревску „Железару“ одразити повећање квоте ЕУ на извоз челика из Србије
Како ће се на смедеревску „Железару“ одразити повећање квоте ЕУ на извоз челика из Србије
Sputnik Србија
Прошле седмице Европска комисија је повећала квоте за извоз неких врста челика из Србије на тржиште Уније. Брисел је прерасподелио квоте за увоз челика које су... 25.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-25T11:24+0100
2022-03-25T11:24+0100
2022-03-25T11:24+0100
економија
србија – економија
србија
економија
железара смедерево
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110929/15/1109291561_0:165:4841:2888_1920x0_80_0_0_23fc6609195c70680a27aa270a92a064.jpg
Владан Михаиловић, извршни директор за производњу у челичани „Хбис Србија“ каже да ће због те одлуке моћи да извезу 30.000 тона више на кварталном нивоу.Владан Михаиловић је гостујући у Дневнику РТС-а рекао да ће повећање квота од стране ЕУ за увоз челика имаће веома позитиван утицај на рад „Хбис Србија“.Према његовим речима, „Хбис“ има потенцијал да повећа производњу.„Фокусирамо се на пројекте како бисмо извршили супституцију скупог природног гаса високопећним гасом који ми производимо у нашој високој пећи. Ми не можемо да утичемо на цене енергент на светском тржишту, али можемо да побољшавамо енергетску ефикасност и вршимо супституцију гаса. Велики проблем је снабдевање коксом. Радимо и са нашим снабдевачима изван Украјине и Русије и покушавамо да изнађемо нова тржишта снабдевања угљем који је важан енергент за удувавање у нашу високу пећ“, каже Михаиловић.Око 65 одсто сировина увозили су, додаје, из Украјине и Русије.„Ми смо и пре кризе направили стратегију за снабдевање сировина у кризним ситуацијама.. Успели смо да отворимо нове правце снабдевања из Јужне Африке и Аустралије, радимо на побољшавању снабдевања из Индије и Бразила. Основни циљ је континуирани рад две високе пећи, уз потпуно задовољење наших купаца“, нагласио је Михаиловић.Сада раде, напомиње, са две високе пећи, од августа 2021.Због квота су, напомиње, имали паузу у производњи од 13 месеци и ниједном нису дошли у ситуацију да заустављају производњу због ковида.
https://sputnikportal.rs/20220201/gde-je-srbija-na-trzistu-metala-padaju-cene-bakra-i-celika-zlato-stagnira-jagma-za-litijumom-1133846623.html
https://sputnikportal.rs/20220324/vlada-srbije-odobrila-izvoz-psenice-i-kukuruza-u-albaniju-1135780230.html
https://sputnikportal.rs/20220323/kako-resiti-probleme-u-proizvodnji-celika-vladi-srbije-predlozene-dve-mere-1135747781.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, србија, економија, железара смедерево
србија – економија, србија, економија, железара смедерево
Како ће се на смедеревску „Железару“ одразити повећање квоте ЕУ на извоз челика из Србије
Прошле седмице Европска комисија је повећала квоте за извоз неких врста челика из Србије на тржиште Уније. Брисел је прерасподелио квоте за увоз челика које су до сада биле намењене Русији и Белорусији.
Владан Михаиловић, извршни директор за производњу у челичани „Хбис Србија“ каже да ће због те одлуке моћи да извезу 30.000 тона више на кварталном нивоу.
Владан Михаиловић је
гостујући у Дневнику РТС-а рекао да ће повећање квота од стране ЕУ за увоз челика имаће веома позитиван утицај на рад „Хбис Србија“.
„Квоте су уведене 2019. године и односиле су се на све производе ‘Хбиса‘. Овом квотом обухваћено је повећање количине извоза програма топло ваљаних производа, док су квоте за хладно ваљане производе и производе од белог лима остале исте. То значи да ћемо уместо 120.000 тона на кварталном нивоу, моћи да извозимо 150.000 тона“, нагласио је Михаиловић.
Према његовим речима, „Хбис“ има потенцијал да повећа производњу.
„Фокусирамо се на пројекте како бисмо извршили супституцију скупог природног гаса високопећним гасом који ми производимо у нашој високој пећи. Ми не можемо да утичемо на цене енергент на светском тржишту, али можемо да побољшавамо енергетску ефикасност и вршимо супституцију гаса. Велики проблем је снабдевање коксом. Радимо и са нашим снабдевачима изван Украјине и Русије и покушавамо да изнађемо нова тржишта снабдевања угљем који је важан енергент за удувавање у нашу високу пећ“, каже Михаиловић.
Око 65 одсто сировина увозили су, додаје, из Украјине и Русије.
„Ми смо и пре кризе направили стратегију за снабдевање сировина у кризним ситуацијама.. Успели смо да отворимо нове правце снабдевања из Јужне Африке и Аустралије, радимо на побољшавању снабдевања из Индије и Бразила. Основни циљ је континуирани рад две високе пећи, уз потпуно задовољење наших купаца“, нагласио је Михаиловић.
Сада раде, напомиње, са две високе пећи, од августа 2021.
„Ми смо високу пећ број један пре свега због драконских квота ЕУ обуставили у јулу 2020. да бисмо након 13 месеци активирали ту пећ, успешно се прилагодили новим условима и задовољни смо условима постојања у 2021. години“, казао је Михаиловић.
Због квота су, напомиње, имали паузу у производњи од 13 месеци и ниједном нису дошли у ситуацију да заустављају производњу због ковида.
