Западна кухиња сервира свету „крунски аргумент“ од кога се - распада мозак
© Фото : Pixabay
Пратите нас
Једна од последњих лажних вести из западне кухиње о наводном тровању Романа Абрамовича показује да се пропаганда Запада заснива на лажи као крунском аргументу од које се конзументима распада мозак, сматра Слободан Рељић.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Једна од последњих лажних вести, односно манипулација западних медија о наводном руском тровању Романа Абамовича толико је приземна и дилетантска да се поставља питање какви се то „стручњаци“ на Западу баве ратном пропагандом.
И ту су најмањи проблеми нелогичност што је Запад Абрамовичу конфисковао имовину, а наводно га „отровала“ Русија, што су симптоми „тровања“ његове „црвене очи“ и што се после само неколико сати бивши власник Челсија жив и здрав појавио у Турској.
У односу на некадашње ратно-пропагандне кампање, попут оне о хемијском оружју Садама Хусеина, које су водили озбиљни „Гебелсови ученици“ попут Алистера Кембла, изгледа да су данашњи спин-доктори на Западу тешки дилетанти.
Западна пропаганда – лаж као крунски аргумент
Пропагандне методе Запада у односу на Русију и украјинску кризу практично смо све видели, каже за Спутњик др Слободан Рељић, бивши главни и одговорни уредник НИН-а.
Реч је о пропаганди заснованој на лажи као крунском аргументу и њиховом уверењу да средства којима располажу и технике прављења вести могу утицати на то да лаж постане замена за истину која је прихватљива за масе, а употребљива за западне елите, додаје он.
Прљава проукрајинска пропаганда од које се распада мозак
Све то релативно лако пролази у време колективних хистерија, међутим прилике су знатно другачије него пре четврт века јер Запад је данас у дубокој кризи, друштвеној, економској и културној, а противник је светска сила која има разне аргументе који се не могу примењивати према њој као према некој малој земљи, истиче наш саговорник.
„Кад се узме украјинска криза ту је проблем страна коју браниш на тај начин. Она је слабија, што може у пропаганди бити употребљиво, међутим, она је прљава. То су нацисти и то је врло компликован процес који је немогуће разрешити. Дакле, наратив се ту претвара у колективну шизофренију – прво, твоја страна је Азов, Десни сектор, они су нацисти и то је неспорно. Друга тачка те пропаганде је 'Путин је Хитлер' али он није вођа Азова и Десног сектора. Трећа ствар, фирер који води Азов, Десни сектор и ту групацију, твој је председник Џо Бајден тако да је све то ситуација која је за пропаганду тешко решива и ту се практично ономе ко прима информацију распада мозак од немогућности склапања тих ствари“, сматра Рељић.
Зашто Запад губи пропагандну битку
Посебан, проблематичан сегмент за ту врсту пропаганде су санкције које уводи Запад чије су последице такве да се на Западу појављују као драматичне и онда морате да оптужујете онога коме сте увели санкције да је крив.
Испада да је Путин крив што Запад има унутрашње проблеме који се рефлектују директно на живот становништва, што је увек најкомпликованије извести, наглашава Рељић и подсећа да је пре неколико дана „Гардијан“ објавио велику репортажу о реду за шећер у једном руском граду.
Проблем је што су то објавили људи који су јуче или прекјуче гледали празне рафове у свом граду, као и у Паризу или Берлину, док људи у Русији чекају у неком реду а истовремено се на Западу појављују хорде које се „бацају на те производе“, објашњава наш саговорник.
У том смислу та пропагандна активност јењава а њена уверљивост је све мања и ту се показује да Запад губи битку на подручју једне од његових одлучних предности што је била пропаганда, сматра Рељић.
Игара без хлеба – историјски пораз западне пропаганде
Проруске демонстрације у бившој престоници Немачке Бону, као и у Шпанији су, према Рељићу, потпуно нормална реакција јер је последица санкција то „да морате да се тучете у својој самопослузи“.
„Кад се дође до практичних ствари, пропаганда не може да игра много. Римљани су давали хлеба и игара, а Запад покушава само игара, односно играма и манипулацијама да зачепи те рупе. То је један историјски пораз, не тотални и дефинитивни, али у сваком случају врло је опасна ситуација у којој Запад налази. То је најмоћнија пропагандна машинерија на свету која се сад суочава са стварима на које није навикла.“
Реалност против пропаганде
Рељић сматра да је суочавање са лажима о агресији на СРЈ, Ирак, Либију, Сирију и Авганистан свакако значајно што јавно мњење Запада почне сумњати у пропаганду, међутим требало би имати у виду да су западна јавна мњења доведена у стање хистерије која се у овом тренутку појављује као русофобија.
Пре тога, западно јавно мњење је имало две године употребу короне као један „бруталан и суров начин манипулације“ у коме су директно укидане слободе појединаца, оцењује он.
„Запад се налази у стању у коме ће требати неко време да се то размагнетише, али процес је такав. Да би њихова пропаганда успела, морали би да имају потпуно другачије процесе на терену. Можете да измислите стварност и да је једно време пласирате, али ако стално с друге стране долази реалност која се с тим не слаже, онда то почиње да пуца и не може да се одржи“, закључио је Рељић.
