Јагма за стратешки важном сировином у Србији: Због ње би станови могли да поскупе
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Цене станова у Србији могле би да скоче због мањка материјала у грађевинарству, као што је керамичка глина, коју многи купци сада траже у Србији. Стручњаци за некретнине, међутим, тврде да су цене станова достигле максимум.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Криза у Украјини утиче на све привредне гране, а хоће ли цене некретнина у Србији и Европи наставити да расту, зависиће од брзине решавања те ситуације. Произвођачи грађевинских производа од печене глине траже помоћ државе како се не би угрозила домаћа производња која не зависи од увоза. Уједно, то би спречило скок цена станова. Ресорно министарство је спремно да помогне и ради на предлогу мера за контролу извоза керамичке глине, објавио је незванично РТС.
Украјина је била велики извозник керамичке глине. Док траје криза у тој земљи, трговци покушавају да пронађу нова тржишта и не питају за цену. Стигли су и у Србију. Зато из четири фабрике апелују да се заустави неконтролисани извоз глине.
„Представници великих произвођача покушавају да уговоре количине за своје производње у Шпанији, Италији и Пољској. Глина није обновљив извор, то једном што се узме, више се не може надокнадити, не смемо дозволити у овом тренутку, када сви послујемо у ванредним условима, препустимо стихији извоза стратешки важних сировина“, истиче саветница директора Центра за материјале ИМС Славица Живковић.
У ситуацији када поскупљује грађевински материјал, извођачи би могли несметано да наставе да раде ако би се инвеститори одрекли дела прихода, који су ионако велики, поготово у станоградњи, кажу агенти за некретнине.
Примера ради, квадрат стана на Новом Београду у просеку кошта 2.500 евра, што је готово двоструко више од цене изградње.
Александар Југовић из агенције за некретнине „Еуронет“ каже како очекивања да ће цене станова порасти немају упоришта у реалности, с обзиром на ситуацију у Украјини.
„Цене станова већ су достигле максимум“, сматра Југовић.
У Хрватској је готово сваки трећи купац некретнине странац, а највише их је из Немачке, Словеније, Аустрије и Чешке. У славонским местима цена квадрата је око хиљаду евра, а у Дубровнику и Опатији иду и до 5.000. У Загребу је цена око 2.200 евра по квадрату.
„Видело се у тренутку када је ескалирала ситуација у Украјини да је привремено пао интерес купаца и да је био неколико дана застој, али након тога се ситуација вратила у нормалу“, наводи Бора Вујовић из Удружења пословања некретнина у Хрватској - Оперета.
И у Грчкој је велико интересовање странаца за куповину некретнина. Закон познат као Голден виза омогућава странцима добијање сталног боравка и одређених права које имају Грци уколико купе некретнину вреднију од 250.000 евра.
„Купопродаја тече нормално, већ су и цене у благом порасту. Чак морам рећи за Атину и нека острва и до 20 процената је пораст. Што се тиче украјинске ситуације, у последњих недељу дана имали смо нешто повећан број телефонских позива од стране украјинских грађана који су желели или да купе или да изнајме стамбени простор“, рекао је Бора Вујовић.
Уколико се због украјинске кризе економска активност додатно смањи, а незапосленост повећа - тражња за становима би могла да падне, а самим тим и њихова цена, наводи РТС.
