https://sputnikportal.rs/20220404/istrazivanje-redak-gas-curi-iz-sredista-zemlje-1136099077.html
Истраживање: Редак гас цури из средишта Земље
Истраживање: Редак гас цури из средишта Земље
Sputnik Србија
Изузетно ретка врста хелијума која је настала убрзо након Великог праска цури из Земљиног језгра, пренела је нова студија моделирања. 04.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-04T09:57+0200
2022-04-04T09:57+0200
2022-04-04T09:57+0200
наука и технологија
наука и технологија
свемир
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/13/1133443370_0:235:2049:1387_1920x0_80_0_0_6b6580813df39f1b666998c1ede579c4.jpg
Велика већина овог гаса у свемиру, названог хелијум-3, настао је непосредно након Великог праска пре око 13,8 милијарди година. Део тог хелијума-3 спојио би се с другим честицама гаса и прашине у соларној небули; огромном, ротирајућем облаку за који се сматра да је довео до стварања Сунчевог система.Откриће да Земљино језгро вероватно садржи огроман резервоар хелијума-3, доказ је који се слаже с идејом да се Земља формирала унутар успешне соларне небуле, а не на њеној периферији или током фазе јењавања, рекли су истраживачи. Хелијум-3 је изотоп, или варијанта хелијума, који у језгру има један неутрон уместо уобичајена два. То је редак гас, који чини само 0,0001 одсто хелијума на Земљи. Будући да је хелијум један од најранијих елемената који постоје у свемиру, већина вероватно долази из Великог праска.ИстраживањеКако би то истражио, истраживачки тим је моделирао обиље хелијума током две важне фазе Земљине историје: раног формирања планета, када се још акумулирао хелијум и након формирања Месеца, када је наша планета изгубила доста тог гаса. Научници мисле да је Месец настао када се колосални објекат величине Марса сударио са Земљом пре отприлике четири милијарде година.Овај догађај би отопио Земљину кору и омогућио да већи део хелијума унутар наше планете нестане.Међутим, Земља у то време није изгубила сав свој хелијум-3. Још увек задржава део ретких гасова, који и даље цуре из Земљине унутрашњости.Резултати истраживањаМеђутим, будући да се ови резултати темеље на моделирању, резултати нису сигурни. Тим је морао да направи низ претпоставки, на пример, да је Земља преузела хелијум-3 како се формирао у соларној небули, да је хелијум ушао у метале који стварају језгро и да је нешто хелијума напустило језгро за омотач. Ове претпоставке значе да у језгру може бити мање хелијума-3 него што су израчунали, преноси „Дејли мејл“.Али истраживачи се надају да ће пронаћи још трагова који се слажу с њиховим открићима. На пример, проналазак других гасова, који цуре са Земље са сличних места и сличним брзинама као хелијум-3, могло би доказати да је језгро извор.
https://sputnikportal.rs/20220401/mocna-erupcija-kanibalska-koronalna-eksplozija-juri-ka-zemlji-neverovatnom-brzinom--1136031030.html
https://sputnikportal.rs/20220331/polje-ledenih-vulkana-otkrice-na-plutonu-koje-ne-lici-ni-na-sta-drugo-u-suncevom-sistemu-1135985739.html
https://sputnikportal.rs/20220329/sta-se-krije-ispod-gustog-leda-jupiterovog-satelita-1135910021.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, магазин
наука и технологија, свемир, магазин
Истраживање: Редак гас цури из средишта Земље
Изузетно ретка врста хелијума која је настала убрзо након Великог праска цури из Земљиног језгра, пренела је нова студија моделирања.
Велика већина овог гаса у свемиру, названог хелијум-3, настао је непосредно након Великог праска пре око 13,8 милијарди година. Део тог хелијума-3 спојио би се с другим честицама гаса и прашине у соларној небули; огромном, ротирајућем облаку за који се сматра да је довео до стварања Сунчевог система.
Откриће да Земљино језгро вероватно садржи огроман резервоар хелијума-3, доказ је који се слаже с идејом да се Земља формирала унутар успешне соларне небуле, а не на њеној периферији или током фазе јењавања, рекли су истраживачи.
„Хелијум-3 је чудо природе и траг за историју Земље, који доказује да још увек постоји значајна количина овог изотопа у унутрашњости Земље“, рекао је главни аутор студије Петер Олсон, геофизичар са Универзитета Нови Мексико.
Хелијум-3 је изотоп, или варијанта хелијума, који у језгру има један неутрон уместо уобичајена два. То је редак гас, који чини само 0,0001 одсто хелијума на Земљи. Будући да је хелијум један од најранијих елемената који постоје у свемиру, већина вероватно долази из Великог праска.
Како би то истражио, истраживачки тим је моделирао обиље хелијума током две важне фазе Земљине историје: раног формирања планета, када се још акумулирао хелијум и након формирања Месеца, када је наша планета изгубила доста тог гаса. Научници мисле да је Месец настао када се колосални објекат величине Марса сударио са Земљом пре отприлике четири милијарде година.
Овај догађај би отопио Земљину кору и омогућио да већи део хелијума унутар наше планете нестане.
Међутим, Земља у то време није изгубила сав свој хелијум-3. Још увек задржава део ретких гасова, који и даље цуре из Земљине унутрашњости.
Међутим, будући да се ови резултати темеље на моделирању, резултати нису сигурни. Тим је морао да направи низ претпоставки, на пример, да је Земља преузела хелијум-3 како се формирао у соларној небули, да је хелијум ушао у метале који стварају језгро и да је нешто хелијума напустило језгро за омотач. Ове претпоставке значе да у језгру
може бити мање хелијума-3 него што су израчунали,
преноси „Дејли мејл“.
Али истраживачи се надају да ће пронаћи још трагова који се слажу с њиховим открићима. На пример, проналазак других гасова, који цуре са Земље са сличних места и сличним брзинама као хелијум-3, могло би доказати да је језгро извор.
