https://sputnikportal.rs/20220404/nesagledive-posledice-zapadne-histerije-proglasiti-rusiju-za-otpadnicku-drzavu-ima-veliku-cenu-1136093686.html
Несагледиве последице Западне хистерије: Прогласити Русију за „отпадничку државу“ има велику цену
Несагледиве последице Западне хистерије: Прогласити Русију за „отпадничку државу“ има велику цену
Sputnik Србија
У теорији је познат термин „отпадничка држава“ или „отпаднички режим“. Rogue state – на енглеском језику. Понегде се пронађе и превод „одметничка држава“ или... 04.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-04T22:21+0200
2022-04-04T22:21+0200
2022-04-04T22:21+0200
свет
спутњик видео
свет – политика
свет
политика
емисија „пророк“
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127333754_0:28:1920:1108_1920x0_80_0_0_c1f0065ba91966ad5a1e00a70971295a.jpg
Подразумева се, оваквим етикетирањем имплицира се да су „отпали“ или „одметнути“ сами криви за то. Јер ти и такви не испуњавају елементарне критеријуме да остану део светске политике и учествују у процесу доношења одлука.Појам је коначно уобличен за време другог Клинтоновог мандата, мада се на овој теми радило још од вакта Роналда Регана. Углавном су њиме означавана руководства Северне Кореје, Ирана, Авганистана до 2001. године, Ирака у ери Садама Хусеина, Либије током владавине Моамера Гадафија.Џорџ Буш млађи је додатно „китио“ своја обраћања са концептом „осовина зла“ коју формирају отпаднички режими. Или отпадничке државе. Ратови, реакције, мере или санкције уперени тобоже против режима, готово увек су усмерени против целокупних држава, становништва које у односној земљи живи, привреде, институција. Изоловати режим а да се не изолује држава најчешће није могуће.Хистерично проглашење Русије за „отпадничку државу“Елем, против отпадничких држава дозвољено је све. И буквално све! Са отпадницима нема „дијалога“, мировних конференција и споразума. И када се некакви разговори воде, обично на то натера нужда, а испослована решења називају се привременим. Ништа дугорочно, ништа трајно, запечаћено.Уосталом, баш због тога што су „отпадници“ сами криви за положај у којем су се нашли, баш због тога што су „одметнути“ јер нису морално и вредносно „дорасли“ савременом свету, њих могу и лагати да би им поткопали преговарачку позицију, њима могу нереално обећавати шта год како би им се ослабила пажња, са њима оно привремено потписано не мора се поштовати. То што се ради против њих није грех. Отпадницима се дугорочна, трајна решења намећу, они морају бити натерани да на то пристану. Као Хусеин, као Гадафи.Запад би да изопшти РусијуРуси и Русија су, што се Запада тиче, изопштени! Из међународног поретка, цивилизације, глобалних токова, процеса одлучивања. Зато је против њих дозвољено све! И буквално све! Зато се са репертоара скидају Достојевски и Чајковски, избацују спортски клубови и репрезентације из међународних такмичења, терају студенти са факултета. У Оксфорду је опљачкана црква, у минхенској клиници забрањен улазак руским и белоруским пацијентима, лепе се плакати са увредљивим садржајима по излозима...Хистерија траје, лудилу нема краја, уочава се и расизам у појединим антируским делањима. Дуго „неговани“ стереотипи о суровим, арогантним, безосећајним и бахатим Русима данас се могу саопштавати као непобитне и доказане чињенице. Из истих разлога се о Русији слободно може говорити као о чиниоцу нестабилности, реметилачком фактору, азијској деспотији, опасном елементу, непредвидивој сили. Чак је и загриженим московским либералима тешко да ово испрате, мада ће и о томе, о ситуацији у самој Москви, западни медији циљано извештавати другачије, убеђујући своју јавност у неминовност скорашњег преврата и рапидан пад Путинове популарности, тако производећи још један разлог за наставак хистерије и лудила.Ту се појављује и кључни проблем...Кључни проблем у свему јесу будући политички односи са новом „отпадничком државом“. Како регулисати билатералну комуникацију након завршетка хистерије и лудила? Како радити унутар међународних организација чији је важан члан Руска Федерација? Како вратити поверење у поштовање бројних међународних конвенција и преузетих обавеза?Ако су Руси стављени ван закона, ако је против Русије дозвољено све, укључујући и непоштовање договореног, ако је план да изопштавање буде трајно, а евентуални договори привременог и тактичког карактера, како ће онда „функционисати“ Европа, има ли стабилности у укупним међународним односима, шта ће се дешавати у домену регионалне безбедности у разним крајевима света!?Посматрано са становишта историје, географије, економије, политике, енергетике, војних потенцијала и да не набрајамо даље – Русија се не може поредити са Либијом. Нити са Ираком. Чак и да на страну ставимо питање (не)легитимности концепта „отпадничких држава“ као таквог, овакав приступ је у овом конкретном случају немогућ. Зато ће и последице бити велике, непредвидиве, подразумеваће и бројне реципроцитете које заговорници примене ове теорије једноставно неће моћи издржати.Батина са два крајаКолективни Запад и даље верује како је свет западноцентричан, самим тим и да су они власни остале проглашавати „отпадницима“ или „одметницима“. Па онда и креирати своју верзију истине. Па потом и допуштати дозвољеним у тој борби све што икоме може пасти напамет. Свет се значајно променио, монопола на категоризације и класификације учесника у међународним односима више нема, истина није једна нити је у борби све дозвољено. Односно, ако се „сва средства“ примењују, онда треба бити спреман и да се све реципрочне мере истрпе.У овом случају батина има два краја. Раније је теза о изопштенима из међународног поретка још и пролазила. Биле су другачије околности, теорија је доказивана у пракси над далеко слабијима. Данас је све другачије. Није ово више време Регана, још је мање време Клинтона. Ко се до сада није у то уверио, убрзо ће схватити.
https://sputnikportal.rs/20220402/potomci-ce-ovo-zapamtiti-trenutak-kad-se-srbija-suprotstavila-zapadnoj-diktaturi-1136076229.html
https://sputnikportal.rs/20220402/od-malena-uce-da-mrze-rusiju-kakvu-to-istoriju-predaju-ukrajinskoj-deci-1136011147.html
https://sputnikportal.rs/20220402/cia-i-ukrajinski-neonacisti-rusija-ponovo-oslobadja-evropu-od-same-sebe-1135966604.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
спутњик видео, свет – политика, свет, политика, емисија „пророк“, анализе и мишљења
спутњик видео, свет – политика, свет, политика, емисија „пророк“, анализе и мишљења
Несагледиве последице Западне хистерије: Прогласити Русију за „отпадничку државу“ има велику цену
У теорији је познат термин „отпадничка држава“ или „отпаднички режим“. Rogue state – на енглеском језику. Понегде се пронађе и превод „одметничка држава“ или „одметнички режим“. Да ли је неко „отпао“ или се „одметнуо“ из међународног поретка, суштински је свеједно, пошто се тако обележавају они који су изопштени.
Подразумева се, оваквим етикетирањем имплицира се да су „отпали“ или „одметнути“ сами криви за то. Јер ти и такви не испуњавају елементарне критеријуме да остану део светске политике и учествују у процесу доношења одлука.
Појам је коначно уобличен за време другог Клинтоновог мандата, мада се на овој теми радило још од вакта Роналда Регана. Углавном су њиме означавана руководства Северне Кореје, Ирана, Авганистана до 2001. године, Ирака у ери Садама Хусеина, Либије током владавине Моамера Гадафија.
Џорџ Буш млађи је додатно „китио“ своја обраћања са концептом „осовина зла“ коју формирају отпаднички режими. Или отпадничке државе. Ратови, реакције, мере или санкције уперени тобоже против режима, готово увек су усмерени против целокупних држава, становништва које у односној земљи живи, привреде, институција. Изоловати режим а да се не изолује држава најчешће није могуће.
Хистерично проглашење Русије за „отпадничку државу“
Елем, против отпадничких држава дозвољено је све. И буквално све! Са отпадницима нема „дијалога“, мировних конференција и споразума. И када се некакви разговори воде, обично на то натера нужда, а испослована решења називају се привременим. Ништа дугорочно, ништа трајно, запечаћено.
Уосталом, баш због тога што су „отпадници“ сами криви за положај у којем су се нашли, баш због тога што су „одметнути“ јер нису морално и вредносно „дорасли“ савременом свету, њих могу и лагати да би им поткопали преговарачку позицију, њима могу нереално обећавати шта год како би им се ослабила пажња, са њима оно привремено потписано не мора се поштовати. То што се ради против њих није грех. Отпадницима се дугорочна, трајна решења намећу, они морају бити натерани да на то пристану. Као Хусеин, као Гадафи.
Јаков Кедми приметио је такав приступ колективног Запада против Руса и Русије. „Ви сте сада ван закона! Ваша земља је ван закона! Ваша култура! Ваши спортисти! Ваша историја! Ви нисте у зони дејства њихових закона. А ви размишљате: како да живимо по законима који за нас не важе! Како ћете живети у том безакоњу? По законима који се крше да би вас угушили?“
Запад би да изопшти Русију
Руси и Русија су, што се Запада тиче, изопштени! Из међународног поретка, цивилизације, глобалних токова, процеса одлучивања. Зато је против њих дозвољено све! И буквално све! Зато се са
репертоара скидају Достојевски и Чајковски, избацују спортски клубови и репрезентације из међународних такмичења, терају студенти са факултета. У Оксфорду је опљачкана црква, у минхенској клиници забрањен улазак руским и белоруским пацијентима, лепе се плакати са увредљивим садржајима по излозима...
Хистерија траје, лудилу нема краја, уочава се и расизам у појединим антируским делањима. Дуго „неговани“ стереотипи о суровим, арогантним, безосећајним и бахатим Русима данас се могу саопштавати као непобитне и доказане чињенице. Из истих разлога се о Русији слободно може говорити као о чиниоцу нестабилности, реметилачком фактору, азијској деспотији, опасном елементу, непредвидивој сили. Чак је и загриженим московским либералима тешко да ово испрате, мада ће и о томе, о ситуацији у самој Москви, западни медији циљано извештавати другачије, убеђујући своју јавност у неминовност скорашњег преврата и рапидан пад Путинове популарности, тако производећи још један разлог за наставак хистерије и лудила.
Ту се појављује и кључни проблем...
Кључни проблем у свему јесу будући политички односи са новом „отпадничком државом“. Како регулисати билатералну комуникацију након завршетка хистерије и лудила? Како радити унутар међународних организација чији је важан члан Руска Федерација? Како вратити поверење у поштовање бројних међународних конвенција и преузетих обавеза?
Ако су Руси стављени ван закона, ако је против Русије дозвољено све, укључујући и непоштовање договореног, ако је план да изопштавање буде трајно, а евентуални договори привременог и тактичког карактера, како ће онда „функционисати“ Европа, има ли стабилности у укупним међународним односима, шта ће се дешавати у домену регионалне безбедности у разним крајевима света!?
Посматрано са становишта историје, географије, економије, политике, енергетике, војних потенцијала и да не набрајамо даље – Русија се не може поредити са Либијом. Нити са Ираком. Чак и да на страну ставимо питање (не)легитимности концепта „отпадничких држава“ као таквог, овакав приступ је у овом конкретном случају немогућ. Зато ће и последице бити велике, непредвидиве, подразумеваће и бројне реципроцитете које заговорници примене ове теорије једноставно неће моћи издржати.
Колективни Запад и даље верује како је свет западноцентричан, самим тим и да су они власни остале проглашавати „отпадницима“ или „одметницима“. Па онда и креирати своју верзију истине. Па потом и допуштати дозвољеним у тој борби све што икоме може пасти напамет. Свет се значајно променио, монопола на категоризације и класификације учесника у међународним односима више нема, истина није једна нити је у борби све дозвољено. Односно, ако се „сва средства“ примењују, онда треба бити спреман и да се све реципрочне мере истрпе.
У овом случају батина има два краја. Раније је теза о изопштенима из међународног поретка још и пролазила. Биле су другачије околности, теорија је доказивана у пракси над далеко слабијима. Данас је све другачије. Није ово више време Регана, још је мање време Клинтона. Ко се до сада није у то уверио, убрзо ће схватити.
