Шта тресе Марс: На Црвеној планети откривени потреси какви до сада нису забележени
Пратите нас
Потреси, који никада раније нису примећени, забележени су на Марсу захваљујући примени нових техника. Научници сматрају да је најбоље објашњење за те потресе вулканска активност.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Нова научна открића указују да је Марс далеко од мртве планете, пошто испод његове прашњаве, неплодне површине, постоји значајна сеизмичка активност.
„Сазнање да је Марсов омотач језгра и даље активан, од суштинске је важности да разумемо како је та планета еволуирала. Може да нам помогне да одговоримо на фундаментална питања о Сунчевом систему и стању Марсовог језгра, плашта и еволуције магнетног поља које више не постоји“, каже геофизичар Хрвоје Ткалчић из Аустралијског националног универзитета.
Марс није „мирна“ планета
Научници су дуго веровали да је Марс „мирна“ планета унутар које се ништа не догађа. Црвена планета има веома слабо магнетно поље, а планетарна магнетна поља генеришу унутрашње силе, као што је ротирајућа, конвектна (која размењује топлоту или масу унутар саме себе) и електрично проводљива течност која претвара кинетичку у магнетну енергију.
Недостатак магнетног поља указује и на мањак активности унутар планете, што је веома важно, јер магнетно поље може да значи разлику између живота и смрти. На Земљи, магнетно поље нас штити од космичке радијације која би могла да уништи живот. На Марсу, ниво те радијације је знатно виши, иако је удаљенији од Сунца, пише „Сајенс алерт“.
„Сав живот на Земљи је могућ због Земљиног магнетног поља и његове способности да нас штити од космичког зрачења. Без магнетног поља, живот какав знамо једноставно не би био могућ“, каже Ткалчић.
Међутим, иако Марс нема магнетно поље, сонда „Инсајт“ коју је послала НАСА, на Црвеној планети је забележила на стотине потреса, захваљујући чему је начињена мапа унутрашњости Марса.
Ткалчић и његов колега Веиђа Сун из Академије наука Кине, трагали су за потресима који су се „провукли“ непримећено у подацима „Инсајта“. Успели су да открију 47 сеизмичких догађаја из региона Cerberus Fossae – система пукотина у тлу које су настале када су раседи који су раздвојили Марсову кору.
© Wikipedia / NASA/JPL-Caltech/Public domainМарсовска сонда Инсајт
Марсовска сонда Инсајт
Већина новооткривених сеизмичких догађаја подсећају да два позната марсотреса који су се догодили у истом региону у мају и јулу 2019, што значи да су мањи потреси вероватно у вези са тим већим.
Шта је узрок потреса на Марсу
Научници су покушали да одгонетну шта је узрок потреса. Искључили су могућност утицаја Марсовог месеца Фобоса, пошто није било јасних временских образаца за појаву потреса.
„Открили смо да су се марсотреси понављала у свим периодима марсовског дана, док су се потреси које је забележила НАСА, догодили искључиво у глуво доба ноћи. Зато можемо закључити да је 47 потреса које смо открили узроковано кретањем истопљених стена унутар марсовског плашта“, објашњава Ткалчић.
Претходна истраживања показала су да је вулканска активност у овом региону Марса постојала релативно скоро, у последњих 10 милиона година.
Активности које су идентификовали Сун и Ткалчић, објављене у научном раду у часопису „Нејчр комјуникејшнс“, указују на непрекидно кретање магме у Марсовом плашту, те да је Црвена планета знатно више вулкански и сеизмолошки активна него што смо мислили.
Ткалчић објашњава да марсотреси могу да укажу на историју Марса, али и на његову будућност.
„Захваљујући потресима, можемо да сазнамо има или унутрашње активност, а ако је има, онда мора да постоји други механизам који спречава стварање магнетног поља на Марсу“, каже Ткалчић.