Марин ле Пен: Нисам Путинов „тројански коњ“
14:35 12.04.2022 (Освежено: 15:52 06.04.2023)
© Sputnik / Кристина Афанасьева / Уђи у базу фотографијаКандидат за председника Француске Марин ле Пен
© Sputnik / Кристина Афанасьева
/ Пратите нас
Кандидат за председника Француске испред партије крајње деснице „Национално уједињење“ Марин ле Пен, изјавила је да није „тројански коњ“ руског председника Владимира Путина. Она је појаснила да је против санкција Русији у области енергетике због негативних последица по Французе и додала да Француска треба да напусти европско енергетско тржиште.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Нисам ничији 'тројански коњ'. Нисам за укидање санкција, већ сам против оних које се тичу енергетског сектора, јер не желим да се Французи суоче са негативним последицама“, истакла је Ле Пенова за радио станицу „Франс Интер“ као одговор на питање може ли се назвати Путиновим „тројанским коњем“.
Ле Пенова сматра и да Француска треба да напусти европско енергетско тржиште.
„Европа много више зависи од руске нафте и гаса, него Француска. Управо европско тржиште одређује цене енергената. Из тог разлога сматрам да је неопходно да напустимо европско енергетско тржиште“, оценила је она.
Раније је кандидат за председника Француске изјавила да је против санкција на руске сировине, као и против ембарга на испоруку руског гаса, нафте и угља.
Први круг председничких избора у Француској одржан је 10. априла. Према коначним подацима француског Министарства унутрашњих послова, актуелни председник Емануел Макрон освојио је 27,84 одсто гласова, Марин Ле Пен 23,15 одсто.
Други круг биће одржан 24. априла.
О изборима у Француској за Спутњик је пред први круг говорио Душан Гујаничић, са Института за политичке студије:
Западне санкције против Русије
Као одговор на руску специјалну војну операцију у Украјини, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције. Портпарол Кремља Дмитриј Песков приметио је да су то веома озбиљна ограничења, али се Русија за њих унапред припремала. Са своје стране, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да су стране компаније које одбијају да послују са Русијом то учиниле под огромним притиском, али да ће Русија решити све проблеме са економијом које јој Запад ствара.
Европска унија је, како се наводи у саопштењу Савета ЕУ, одобрила пети пакет санкција против Русије због ситуације у Украјини. Нове ограничавајуће мере ЕУ предвиђају забрану увоза угља из Русије од августа 2022. године, забрану упловљавања бродова под руском заставом у луке ЕУ, ограничења за транспортне компаније Русије и Белорусије. Мере такође укључују „потпуну забрану трансакција за четири кључне банке“.