https://sputnikportal.rs/20220419/monetarni-udar-rimski-novcici-otkrivaju-sta-su-oduvek-bili-uzroci-finansijskih-kriza-1136601782.html
„Монетарни удар“: Римски новчићи откривају шта су одувек били узроци финансијских криза
„Монетарни удар“: Римски новчићи откривају шта су одувек били узроци финансијских криза
Sputnik Србија
Монетарна криза коју Цицерон спомиње у једном од својих есеја била је тема многобројних дебата међу научницима, међутим археолози су успели да докажу везу... 19.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-19T19:55+0200
2022-04-19T19:55+0200
2022-04-19T19:55+0200
економија
магазин
свет – економија
макроекономија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110526/46/1105264643_0:0:5200:2925_1920x0_80_0_0_47250599ee58cb7976a63537981ad8d3.jpg
Римски државник и филозоф Цицерон писао је о новчићима са променљивом вредношћу у свом есеју из 44. године пре нове ере. Вековима касније, ово кратко спомињање подстакло је дугогодишњу историјску дебату, на коју су одговор дали управо новчићи.Археолог Кевин Бачер са Универзитета Ворвик, каже како су историчари дуго водили расправе шта је Цицерон хтео да каже у свом есеју кад је спомињао да је вредност новца била променљива и да нису знали колико вреди већ у следећем тренутку. Међутим, он верује да су сада и одгонетнули ову мистерију.Римска држава је била на ивици банкрота 91. године пре нове ере. Делимично због Друштвеног рата који је вођен против њихових италијанских савезника, који су желели право да гласају на римским изборима. До 89. године пре нове ере, Рим је био заробљен у дужничку кризу, а Цицеронов одломак је сугерисао да људи губе поверење у валуту.„Цицерон је испричао како су римски трибуни приступили колегијуму претора да би решили кризу, пре него што је Грацидијан преузео искључиву заслугу за колективне напоре“, објашњава Бачер.„Нажалост, Цицеронов избор речи је превише нејасан да би историчари могли тачно да утврде шта се дешавало. Сврха његовог писања о томе није била да осветли монетарну кризу, он је само користио ситуацију да илуструје случај римског судије који се лоше понашао преузимајући заслуге за рад других".У оквиру пројекта који је у току, Бучер и његове колеге анализирали су састав кованица искованих током ових година. Користили су минимално инвазивне технике узорковања како би спречили оштећење драгоцених сребрних реликвија, са главама богова и римских вођа. Оне су први пут уведене као валута 211. године пре нове ере.Истраживачи су открили да је пре 90. године п.н.е, денар био састављен од чистог сребра али је тај квалитет опао за 10 процената само пет година касније.„Денар је прво пао на испод 95 процената, а затим је поново пао и то на 90 процената. Са неким кованицама и до 86 процената, што указује на озбиљну кризу“, закључује археолог са Универзитета у Ливерпулу Метју Понтинг.Смањење вредности валуте се подудара са другим доказима о финансијским потешкоћама, укључујући да је држава предузела неуобичајену меру продаје јавног земљишта ради куповине житарица 89. године пре нове ере.Огроман пораст у производњи новчића такође се десио 90. године пре нове ере. Чињеница која говори у прилог томе је 2.372 калупа за прављење новчића, што је у поређењу са 677 из претходне године и 841 пре две, драстичан пад. Све ово је вероватно било изазвано тиме што је Рим финансирао Друштвени рат.У каснијим годинама, римска валута је такође ослабила током грађанског рата између Помпеја и Јулија Цезара. Када се Рим окренуо даљим освајањима и опорезовању грађана како би осигурао своју финансијску стабилност. Али ова криза није могла да се мери са оном из 87. године пре нове ере.Научници су закључили да је у време објаве Грацидијановог едикта, стандард финоће кованица нагло порастао, а денари су вратили своју пређашњу вредност, пише „Национална географија“.Друштвени ратДруштвени рат чије име потиче од латинског bellum sociale, у преводу значи - рат савезника. Вођен између Римске републике и неколико савезника у Италији од 91. до 87. године п.н.е.Италијански савезници су сматрали да их треба третирати као и Римљане, с обзиром на то да су успоставили културне везе са Римљанима и да су им били лојални савезници више од два века. Римљани су одбили њихове захтеве а ситуација је ескалирала 91. године п.н.е, што је довело до избијања рата.Многи италијански савезници су на челу са Самнитима и Марсима, подигли побуну против римске власти. Већина етрурских, умбрских и латинских савезника није се придружила побуни. Да би окончали и спречили будуће сукоб, Римљани су донели законе по којима би народи и градови који су остали лојални или се предали Риму добили римско држављанство.
https://sputnikportal.rs/20220413/stagflacija-je-gora-od-inflacije-koliko-je-opasna-po-svetsku-ekonomiju-kakva-su-predvidjanja-1136434811.html
https://sputnikportal.rs/20220418/sta-bi-za-srbiju-znacilo-da-u-doba-krize-dodje-svetski-gigant-autoindustrije-1136569254.html
https://sputnikportal.rs/20220414/predsednica-evropske-centralne-banke-kamatama-cemo-se-baviti-kad-za-to-dodje-vreme-1136471756.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
магазин, свет – економија, макроекономија
магазин, свет – економија, макроекономија
„Монетарни удар“: Римски новчићи откривају шта су одувек били узроци финансијских криза
Монетарна криза коју Цицерон спомиње у једном од својих есеја била је тема многобројних дебата међу научницима, међутим археолози су успели да докажу везу између Цицеронових редова, монетарне кризе и Друштвеног рата.
Римски државник и филозоф Цицерон писао је о новчићима са променљивом вредношћу у свом есеју из 44. године пре нове ере. Вековима касније, ово кратко спомињање подстакло је дугогодишњу историјску дебату, на коју су одговор дали управо новчићи.
Археолог Кевин Бачер са Универзитета Ворвик, каже како су историчари дуго водили расправе шта је Цицерон хтео да каже у свом есеју кад је спомињао да је вредност новца била променљива и да нису знали колико вреди већ у следећем тренутку. Међутим, он верује да су сада и одгонетнули ову мистерију.
Римска држава је била на ивици банкрота 91. године пре нове ере. Делимично због Друштвеног рата који је вођен против њихових италијанских савезника, који су желели право да гласају на римским изборима. До 89. године пре нове ере, Рим је био заробљен у дужничку кризу, а Цицеронов одломак је сугерисао да људи губе поверење у валуту.
„Цицерон је испричао како су римски трибуни приступили колегијуму претора да би решили кризу, пре него што је Грацидијан преузео искључиву заслугу за колективне напоре“, објашњава Бачер.
„Једна теорија је да је Грацидијан фиксирао курс између сребрног денаријуса и бронзаног аса (чија је тежина била смањена). Друга је да је смислио метод за откривање лажних денара и тако повратио веру у кованице.“
„Нажалост, Цицеронов избор речи је превише нејасан да би историчари могли тачно да утврде шта се дешавало. Сврха његовог писања о томе није била да осветли монетарну кризу, он је само користио ситуацију да илуструје случај римског судије који се лоше понашао преузимајући заслуге за рад других".
У оквиру пројекта који је у току, Бучер и његове колеге анализирали су састав кованица искованих током ових година. Користили су минимално инвазивне технике узорковања како би спречили оштећење драгоцених сребрних реликвија, са главама богова и римских вођа. Оне су први пут уведене као валута 211. године пре нове ере.
Истраживачи су открили да је пре 90. године п.н.е, денар био састављен од чистог сребра али је тај квалитет опао за 10 процената само пет година касније.
„Денар је прво пао на испод 95 процената, а затим је поново пао и то на 90 процената. Са неким кованицама и до 86 процената, што указује на озбиљну кризу“, закључује археолог са Универзитета у Ливерпулу Метју Понтинг.
Смањење вредности валуте се подудара са другим доказима о финансијским потешкоћама, укључујући да је држава предузела неуобичајену меру продаје јавног земљишта ради куповине житарица 89. године пре нове ере.
Огроман пораст у производњи новчића такође се десио 90. године пре нове ере. Чињеница која говори у прилог томе је 2.372 калупа за прављење новчића, што је у поређењу са 677 из претходне године и 841 пре две, драстичан пад. Све ово је вероватно било изазвано тиме што је Рим финансирао Друштвени рат.
У каснијим годинама, римска валута је такође ослабила током грађанског рата између Помпеја и Јулија Цезара. Када се Рим окренуо даљим освајањима и опорезовању грађана како би осигурао своју финансијску стабилност. Али ова криза није могла да се мери са оном из 87. године пре нове ере.
„Ово би могло бити значење Цицеронових речи: да је вредност кованог новца „бачена“ зато што нико није могао да буде сигуран да ли су денари који су имали чисти или не“, каже Бачер.
Научници су закључили да је у време објаве Грацидијановог едикта, стандард финоће кованица нагло порастао, а денари су вратили своју пређашњу вредност,
пише „Национална географија“.
Друштвени рат чије име потиче од латинског bellum sociale, у преводу значи - рат савезника. Вођен између Римске републике и неколико савезника у Италији од 91. до 87. године п.н.е.
Италијански савезници су сматрали да их треба третирати као и Римљане, с обзиром на то да су успоставили културне везе са Римљанима и да су им били лојални савезници више од два века. Римљани су одбили њихове захтеве а ситуација је ескалирала 91. године п.н.е, што је довело до избијања рата.
Многи италијански савезници су на челу са Самнитима и Марсима, подигли побуну против римске власти. Већина етрурских, умбрских и латинских савезника није се придружила побуни. Да би окончали и спречили будуће сукоб, Римљани су донели законе по којима би народи и градови који су остали лојални или се предали Риму добили римско држављанство.
