Злато све више на цени, шверцери се довијају
© Sputnik / Павел Лисицын
/ Пратите нас
Шверц злата је годинама веома уносан посао широм света. У последње време на граничним прелазима Србије све је више откривених покушаја кријумчарења. Пре неколико дана, према саопштењу Управе царина, у торби 43-годишње путнице пронађене су две златне полуге тешке 200 грама, са ознаком 999,9, што говори о апсолутној чистоћи злата.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Непролазна вредност још више је на цени у периодима кризе. Зато је трговина златним полугама, а посебно нелегална, у претходним месецима све чешћа. Само у претходне две године заплењено је 37 килограма злата.
Оливера Радовановић из Одељења за сузбијање кријумчарења наводи да је од почетка године до данас заплењено око 17 килограма злата.
„Злато се кријумчари у различитим облицима, у виду златних полуга, плочица, листића, али најчешће накит“, додаје Радовановићева.
На контролном пункту Мердаре крајем марта заплењено је у једном путничком аутомобилу рекордних 11,6 килограма злата.
Скенер камион прегледа возило за пет минута
Петар Максић из Управе царина каже да су у региону можда најопремљенији, пошто имају десет мобилних скенера који функционишу на свим већим граничним прелазима, и они знатно убрзавају рад царине.
„Уједно, јако су добри резултати тога свега“, истиче Максић.
Уместо некада три или четири сата детаљног прегледа возила, скенер га сада заврши за пет минута.
На мониторима, у посебној кабини, током скенирања детектују се све неправилности, а на царинику је да их уочи. Ако их има, возило се шаље на даљу физичку проверу.
Све се више шверцује „инвестиционо злато“
Радовановићева каже да се злато најчешће кријумчари из Турске ка земљама ЕУ, зато што је у Турској много јефтиније него у земљама Западне Европе.
Све је више, додаје, оних који покушавају да прокријумчаре злато у облику златних плочица – то је такозвано инвестиционо злато изузетне финоће.
„Ми бележимо случајеве и на улазу у земљу и на излазу из земље, али најчешће смо само земља транзита, с обзиром на то да се налазимо на раскрсници путева између истока и запада“, објашњава Радовановићева.
Шверцери су само курири
Шверцери су само курири у ланцу кријумчарења злата, највише ризикују, најмање зарађују и најчешће буду ухваћени.
Злато крију на местима која не можете ни да замислите.
До правоснажне судске пресуде злато се задржава у Управи царина, а када суд донесе одлуку, трајно се одузима и ставља на лицитацију. Средства од продаје иду у државни буџет.
Где кријумчари крију злато
Максић истиче да кријумчари „сваки дан напредују“, сваки дан покушавају да изврдају органе царине и да сакрију негде нешто.
„Имали смо налажење, ставили су у тегле ‘Нутеле‘ злато, стављали су у тубе од калодонта, злато се налази у разним шупљинама, на непријатним местима, чак и физички преглед самог путника значи, налази се залепљено за стомак, испод пазуха, испод груди, разних начина за шверцовање злата постоји“, наводи Максић.
Ухваћеном кријумчару се неретко губи сваки траг
Неретко се ухваћеном кријумчару по повратку у матичну земљу губи сваки траг.
Пример за то је бугарски држављанин, коме је одузета роба вредна око три и по милиона евра. Убијен је по повратку кући.
„Велике количине новца су у питању. То не ради тај мали шверцер који превози то, то раде неки људи који имају много више новца. Ко може да купи полугу злата, не може неки обичан човек. Али они због неке мале зараде, и својих дугова, коцкарских или неких других ствари, морају да учествују у томе“, напомиње Максић, преноси РТС.
Инфлација подиже цену злата
Растућа инфлација широм света подиже цену злата. Унца – 31,1 грам злата, достигла је ове седмице нови вишенедељни максимум, близу 2.000 долара.
Вредност унце злата 1980. године била је 400 долара, 2017. око 1.400. Стога је разумљиво пребацивање капитала у сигурније уточиште, а то доводи и до раста кријумчарења.
