Како је Констракта жестоко уздрмала (мало)грађанске групе ушанчене у ровове
16:30 30.04.2022 (Освежено: 16:42 30.04.2022)
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Пратите нас
Ниједан победник на такмичењу за песму Евровизије није био на таквом удару „буке и беса“ као Ана Ђурић Констракта. У прозивкама са свих страна алтернативне уметнице која ће нас представљати на „фестивалу лаких нота“ има „мноштво глупости“, сматра др Игор Перишић.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
У вишедеценијској историји такмичења за песму Евровизије, изгледа да ниједан победник, односно представник Србије и Југославије на „фестивалу лаких нота“ није подигао толику медијску прашину као овогодишњи – Ана Ђурић Констракта.
Чак ни после својевремене победе Владе Калембера и Изолде Баруџије који су својом давно заборављеном песмом „Ћао Аморе“ поразили најбољу коју је Југославија икад кандидовала – „Принцезу“ Слађане Милошевић и Даде Топића, није дошло ни до приближне медијске „буке и беса“ наспрам оне која Констракту прати од победе.
Мало је тога што малограђански кругови нису замерили Констракти од тога што се уопште кандидовала за представника Србије, преко виђања са патријархом Порфиријем или избегавања да се јасно политички одреди уочи избора, до сликања у студију РТС-а у коме столови изгледају као слово „Z“.
Мешање карата – алтернатива и „лаке ноте“
Медијска „бука и бес“ чија је жртва готово свакодневно Ана Ђурић Констракта као и њена песма која ће Србију представљати на такмичењу у Торину, само су у почетку имали везе са чињеницом да ће на „фестивалу лаких нота“ нашу земљу представљати уметница која долази из алтернативног миљеа. А то, наводно, није прикладно за Песму Евровизије.
Продор алтернативне поетике и културе у главни ток последица је тога што су Констракта или њен тим одлучили да учествују на песми Евровизије која је популарна, да не кажем популистичка манифестација, каже за Спутњик др Игор Перишић, виши научни сарадник Института за књижевност и уметност.
Онда се у некој концептуалној вези десило да се „помало помешају карте“, што се Перишићу увек допада кад се дешава на културној и јавној сцени јер „немамо ту јасну подељеност између, условно речено, друге културне или политичке прве и друге Србије“.
Прозивање Констракте – мноштво глупости
Десило ново преслагање, што је у сваком случају добро да немамо у култури ушанчене групе или групице које ће једна на другу гледати преко нишана, него да се отворе нека питања и да разговарамо отворено без потребе да се друга страна прогласи непријатељском или да се, не дај боже, „канселује или посматра као нешто што је недостојно јавне платформе“.
Према његовим речима, дошло је до много глупости са прозивањем Констракте, која је прво била препозната као представница тзв. друге Србије, па је одједном постала проруски оријентисана захваљујући једној фотографији.
„Ако бисмо подлегли тој политичкој коректности или култури отказивања, ствар постаје врло комична. Сада живимо у једном врло осетљивом тренутку у коме се нијансе у ставовима или било какав став који не одговара центрима моћи или пропагандним машинеријама може употребити или злоупотребити у пропагандне сврхе“, сматра Перишић.
Под будним оком комшија – фрустрирано тражење нечег чега нема
Политичка учитавања у Констрактин наступ су последица управо њене победе на избору за песму Евровизије и зато је у центру пажње, као и због тога што кладионице прогнозирају да има шансу да направи добар резултат у Торину.
С друге стране, Србија је сад под будним оком комшија које као да траже иглу у пласту сена и најмањи повод да би је прогласили за земљу која седи на две столице, односно, „чак није ни земља која седи на две столице него је заправо једна Путинова експозитура, што је смешно“.
„Ако посматрамо та политичка преламања у култури онда то чепркање по свему што је српски културни производ баш од стране албанских или хрватских политичара делује као једно мање или више хистерично али у сваком случају као фрустрирано тражење нечега чега нема. Или, можда ако и има неког повода, онда се то подигне на квадрат или куб. Мислим да се кроз то прелама и фрустрираност због тога што је Србија у последњих неколико година и економски ојачала, а свакако има и неку своју независну политику која није подобна у данашњем свету и хоће да се на силу притера да се јасније определи за једну или другу страну“, оцењује Перишић.
„Добра провокација“ на трагу Марине Абрамовић
Перишић који је у једном есеју упоредио Констракту са Марином Абрамовић сматра да се њена поетика великим делом ослања на поетику перформанса, односно на то да се и визуелним приказивањем музичког садржаја шаље одређена порука која у таквој поетици и не треба да буде јасна, него „отворена или провокативна за многа читања која ће на неки начин изазвати полемику и провокацију у друштву да би у повратној спрези можда допринела друштвеном дијалогу“.
Подсећа на то колико је било и позитивних и негативних реакција 2019. кад је изложба Марине Абрамович дошла у Београд и да се и ту Србија поделила на две стране и како је и изложба стављена у политички контекст јер је Марину Абрамовић у Србију довела Ана Брнабић.
„Онда је Марина Абрамовић стављена у контекст да је тиме што је дошла у Србију подржала Вучића као што се сад и Констракта ставља у разне контексте тако да се ту помешала иманентна уметничка провокација која постоји и у уметности перформнса и у популарној музици која баштини традицију перформанса. У сваком случају то је добра провокација која на крају може да резултира потенцијалним помирењем или просто спуштањем температуре у односу на разна питања, пре свега у односу на начин на који расправљамо о тим питањима“, истиче Перишић.
Паметан јавни наступ
Додаје да је просто зачуђен како се Констракта добро сналази у свему што јој се дешава и да врло пажљиво, и пре свега паметно, делује њен јавни наступ.
„Избегла је све те медијске насртаје из одређених медија који су је хтели натерати да каже да је за ову или ону политичку партију или да је Вучић овакав или онакав. Тај тренутак који је био замајац за њено јавно катапултирање она је толико паметно пацификовала и кренула једним путем који је у суштини уметнички и који, иако је њена уметност ангажована, по себи захтева дистанцу спрам дневне политике“, закључио је Перишић.
