Одлази ли петодневна радна недеља у Србији у пензију
© Фото : Pixabay
Пратите нас
Петодневна радна недеља у Србији има стаж дужи од пола века. Да ли је време да оде у пензију и могу ли четири радна дана недељно испунити захтеве послодаваца и жеље радника? У којим секторима би краћа радна недеља могла лако да се примени, а ко би због тога могао да има проблема?
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Неке фирме већ раде од понедељка до четвртка, има их и у Србији. Компанија „Менпауер груп“, која се бави људским ресурсима, пре шест месеци скратила је радну недељу.
„Бројне су предности које нам је овај пројекат донео – почео бих од продуктивности, јер је она подједнако важна и за запослене и за компанију, повећана је и мотивација. Верујемо да ће већа мотивација и продуктивност допринети бољем економском благостању компаније. Суштински бенефит овог пројекта јесте што са мањем бројем радних сати плате остају на истом нивоу“, каже Александар Плавшин, менаџер за корпоративне послове „Менпаур група“.
То је потпуно нова димензија живота, кажу запослени.
„Неке колеге слободан петак користе како би побегле из града и провели квалитетније време са својом породицом и пријатељима, док други то користе како би радили на личном развоју. Понедељак је дан који је добио другу димензију са слободним петком“, наводи Марина Недељковић, консултант за људске ресурсе „Менпаоуер група“, пренео је РТС.
Није било промене од краја шездесетих
Звучи као рај за запослене, али од скраћене радне недеље више профитира послодавац.
„Имали смо случајеве од краја 19. века до шездесетих година када је субота ослобођена. То није био случај раније, радно време је било много дуже. И коначно, ми од краја шездесетих година нисмо имали промену радне седмице и сада се намеће то као питање, будући да је продуктивност рада тада порасла три пута, док су плате у САД расле дупло спорије“, објашњава Горан Николић, економиста.
Петодневна радна недеља је идеја индустријалца Хенрија Форда од пре сто година. Са те стране Атлантика сада стиже нови приступ.
„Оно што видимо дешава се углавном на нивоу западног света који има највећу продуктивност и највећи простор и увек је био пионир у тим активностима. Кина је тек недавно увела два слободна дана, у Индији и дан-данас људи раде шест дана“, додаје Николић.
Мала предузећа пред новим проблемом
Промене нису увек једноставне. ИТ сектор четири радна дана може лако да усвоји, али мала предузећа би могла да се нађу пред новим проблемом.
„Ту је оснивач породица и двоје, троје, четворо запослених. Они већ раде на маргини егзистенције, са врло ниском стопом профитабилности и то би за њих био превелики удар. Ако човек уведе да се ради четири дана, он ће морати неког другог да ангажује, за то не постоји буџет, не постоји довољно новца. Што значи да ће он и његова породица радити нон-стоп што већ и чине, тако да ћемо онда њих увести у једно врло нехумано стање“, истиче Драгиша Ристовски из Центра за развој пословних вештина „Др Гилберт“.
Револуција радног времена тражи револуцију у свести и запослених и послодаваца. Није реч о томе да се ради мање, већ да на посао долазимо одморнији и спремнији, како бисмо урадили више и боље за краће време. Али то је идеална слика.
„Ми причамо о надоградњи, али када говоримо о послодавцима – постоји гомила њих који не испуњавају елементарне ствари још увек: касне с платама, људи не добијају слободне дане који су им загарантовани, прековремени рад им није плаћен. Која је опасност када је реч о запосленима? Дешава се да када је послодавац више окренут људима и има тај хумани приступ да неки људи то схвате као неку врсту слабости или опуштања, јер није поента да ми скратимо радно време, а да нам опадне продуктивност“, објашњава Ристовски.
Најтежа примена у малопродаји и угоститељству
Краћа радна недеља најтеже би се применила у малопродаји и угоститељству, где се не ради на норму, већ на време. Краћа радна недеља значи запошљавање додатних људи, односно веће трошкове на исти приход. А плате су ту ионако ниске.
„То нису атрактивне позиције, све мање људи хоће да се бави малопродајом, што значи да нема довољно радника, а друга ствар: опет треба наћи буџет и то платити. Тако да је то изузетно тешко изводљиво, готово неизводљиво“, сматра Ристовски.
Велики изазов било би увођење четвородневне радне недеље и у јавном службама. Сви прижељкујемо да имамо услуге јавног сектора и суботом и недељом, а не да ни петком не буду доступне.
„У јавном сектору би се то решавало на тај начин што би се скратило радно време током више дана, па бисмо онда имали раднике који би радили од понедељка до четвртка, други од среде до суботе, да се распореди посао. Постоји могућност да се у целокупном јавном сектору то уради зато што је то акт државе и ако буде кренуло, држава то може најлакше да постигне, јер је послодавац и, на крају крајева, да распореди рад да главне функције државе не трпе“, наводи Николић.
Промене ће нас запљуснути
Нерадни петак би, дакле, могао да постане нова нормалност.
„Наравно ми нећемо бити пионири у томе. Србија заиста не може као земља која није економски на нивоу Западне Европе, не можемо предводити тај цео тренд, али ће те промене и нас запљуснути и, на крају крајева, компаније пре свега стране почеће да примењују, онда држава може једним потезом за 600.000 људи да уради исто и онда имате једну сасвим нову стварност да су људи срећнији“, наглашава Николић.
А да ли бисмо заиста били срећнији ако мање времена проводимо на послу? Некима би и три слободна дана недељно било мало да остваре све своје жеље, а другима је и један слободан дан превише.
„То нас враћа не само практичним питањима, шта са нашим временом да урадимо, како да га структуришемо и шта нам је од ресурса потребно да би то време било лепо организовано, него нас враћа питању да ли ми умемо да проводимо квалитетно време са собом и враћа нас тој нашој приватној сфери. Често људи живе подвојено – једно је њихов приватни свет, друго професионални идентитет, осећају се сигурније у том амбијенту, а постоје неки проблеми којима се враћају или од којих беже онда када се посвећују послу“, истиче Кристина Брајовић Цар, психолог.
Многи ни у слободно време не могу да се одвоје од посла.
„Али вам даје могућност да изван неког радног амбијента можда се осврнете на оно што сте урадили и да поставите план за даље. Мислим да је важно направити ту паузу, која не мора да буде празна пауза, може да буде и испуњена само другачијом перспективом, а истим темама“, додаје Кристина Брајовић Цар.
У Белгији радници преговарају с послодавцем
Ове промене подстакла је пандемија – пре свега схватање флексибилности радног места и радног времена. Неке државе већ приморавају послодавце да преговарају о томе са радницима.
„Влада Белгије је изгласала предлог закона који омогућава запосленима да преговарају са својим послодавцем о четвородневној радној недељи. Он није дужан, али мора да образложи зашто неће да уведе тај концепт, и то важи за предузећа са више од 20 запослених. Сличне законе имају намеру да уведу и Шкотска и Велс, као и Шпанија“, наводи Николић.
Према последњим подацима „Евростата“, радници у Србији у просеку на послу проведу 44,8 сати недељно и то нас, бар статистички, чини највреднијим Европљанима. То значи да још нисмо савладали ни петодневну радну недељу иако је прошло више од пола века од њеног увођења. Од тада се тржиште рада умногоме променило и нека прилагођавања су неопходна.
