Опасност над Ист ривером: Напад на руски вето и целе УН
18:15 01.05.2022 (Освежено: 14:42 04.02.2023)
© AP Photo / EDUARDO MUNOZСедиште Уједињених нација у Њујорку
© AP Photo / EDUARDO MUNOZ
Пратите нас
Чланице Генералне скупштине Уједињених нација (193) усвојиле су консензусом у уторак (26. априла) резолуцију којом се од пет сталних чланица Савета безбедности захтева да оправдају употребу вета. Опасност од оваквог поступка не погађа само Русију и ауторитет УН, већ и само постојање Уједињених нација, оцена је Владислава Јовановића.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Одлука која је донета подразумева да ће сваки уложени вето морати да буде образложен, што с друге стране не значи да ће вето бити оспорен, јер резолуције овог тела, за разлику од оних које усваја Савет безбедности – нису обавезујуће. Одлука такође предвиђа да се убудуће седнице Генералне скупштине сазивају у року од 10 дана након што се у СБ УН искористи право вета од неке од сталних чланица, а у таквим ситуацијама на дневном реду ГС биће питање због којег је уложен вето. Генерална скупштина УН може да усвоји свој документ.
Пут ка поткопавању ауторитета УН у свету
Да ли је ово пут ка укидању вета и премештању одлучивања у Генералну скупштину како би се Русији „одузела“ политичка моћ?
Владислав Јовановић, некадашњи амбасадор СРЈ у Уједињеним нацијама, оцењује да је ово почетак озбиљног процеса и слабљења улоге УН, као и поткопавања њеног положаја и места у међународним односима.
„Право вета је победнички пехар сила које су добиле Други светски рат и које су створиле Повељу УН и за себе задржале право да се заштите од покушаја оспоравања других у међународним односима. Сада се покушава да се Русија изолује и угрози, а њено право вета да се начне и да почне да се разводњава, и то тако што би се расправа преносила у Генералну скупштину и што би се у повратној реакцији већина негативно одразила на политичку тежину Русије у СБ УН и њеном даљем раду“, објашњава Јовановић за Спутњик.
Какао истиче, опасност од оваквог поступка не погађа само Русију и ауторитет УН, већ и само постојање Уједињених нација.
„Сама релативизација вета би у ствари требало да има шири пропагандни значај и да свет на неки начин ослободи уверења о коначности права вета, те да из тога произађе отпор других земаља, у овом случају према руском коришћењу права вета“, додаје Јовановић.
Разводњавање моћи руског вета чист маркетинг
Жеља Запада је, појашњава Јовановић, да дискредитује употребу права вета како би се Русија што више оцрнила, не само на Западу већ и код других држава, посебно оних које је нису осудиле или увеле санкције.
„Све ово само по себи је опомена да политика Запада према Русији има и неке задње намере а не само ове које се јавно декларишу. Све ово је почетак процеса, а он је опет саставни део оних процеса који су већ у току, а то је да Русију треба што више ослабити да би се смањио њен ефекат све док и сама Русија не буде натерана да одустане од коришћења права вета“, наводи Јовановић.
Он сматра да је све изузетно опасно за будућност и перспективу УН, јер се тиме оспоравају њени темељи . Питање је, додаје он, само који је циљ. Наш саговорник такође истиче и да се већ неколико деценија УН налази на удару поступака дела великих сила, то јест, Запада.
„Неке велике силе на челу са Америком спроводе политику наметања своје воље другима независно од Повеље УН. Толике ратове су водиле без одобрења УН, толико унутрашњих побуна у другим земљама произвеле на нелегалан начин. Мењале владе у другим државама, сатанизовале неке државе, уводиле санкције без одобрења УН,“ набраја Јовановић.
Гажење Повеље УН и права чланица
У светлу наведеног, Јовановић напомиње да су то све облици самовоље западних великих сила и њихових малверзација према другим земљама.
„Јер Повеља УН гарантује једнака права свих чланица и да сва спорна питања имају да се решавају у УН или између чланица које имају неки свој спор по поступку који Повеља предвиђа – конкретно, спречавање избијања спора употребом силе, спречавање прерастања употребе силе у шири сукоб, спречавања преливања тог сукоба итд. То је поступак који је занемарен и после завршетка Хладног рата Запад на челу са Америком је преузео хегемонију над светом,“ објашњава Јовановић.
Другим речима, каже он, Запад је једноставно практиковао своју слободну вољу како ће да се понаша према другим земљама.
„Сада се то оспорава зато што су остале супер силе почеле да не прихватају хегемонију. Почео је да се формира мултиполарни свет а иако то још није завршено, процес је кренуо озбиљним замахом. То је изазвало отпор на другој страни и Запад је кренуо у контраофанзиву, да спречи завршетак процеса мултилатерализма и одржи процеса хегемоније у свету“, примећује саговорник Спутњика.
Јовановић такође сматра да се УН, које су биле потиснуте у време америчке хегемоније, сада враћају али тако да постану средство Америке у потискивању нових ослонаца моћи у свету.
Ревизија прошлости: Поистовећивање победника и поражених
„Пошто је Русија прва на удару а располаже правом вета покушава се да се то право на неки начин разводни и да се Русија лиши заштите својих правних интереса у Уједињеним нацијама. Тај поступак је у току а до сада је покушано неколико пута да се оспори употреба права вета али увек Русији, а никад Америци“, каже Јовановић.
Јовановић, међутим, истиче да је Повеља УН компактна и да ако се једна цигла извуче из грађевине онда је спорна безбедност целе грађевине. Он све повезује са нечим што је мање видљиво а то је, како каже, ревизија процеса Другог светског рата, где се оспоравају заслуге победника, дакле и Русије, а минимизира одговорност поражених. То се ради да би се такозвано ново западно јединство градило на што равноправнијим основама – да нема поражених и победника. А жртве за то треба да буду пре свих Русија као наследник СССР и друге државе које су поднеле највеће жртве у том рату, као што је Србија на Балкану, а опет најгоре пролази у свим политичким одлукама које Запад доноси, упозорава Јовановић.