У Београду служен парастос убијеним Србима из Западне Славоније
© AFP 2023 / ANDREJ ISAKOVIC
Пратите нас
У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос страдалим Србима, а у Ташмајданском парку положено је цвеће на споменик српским жртвама.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Дани око првог маја сваке године српским избеглицама из Западне Славоније буде тешке успомене на страдања најближих, напуштање вековних огњишта и избегличке колоне преко „моста спаса“ у Градишци.
„На данашњи дан мени је убијен брат и заробљен отац као цивил, који је убрзо после размене преминуо од последица заробљавања, то јест батинања у Бјеловару и Вараждину“, рекла је Драгана Ђукић, председница Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“.
Мира Грујић, која је у „Бљеску“ изгубила оца Ђорђа, каже да сећања на то првомајско јутро од пре 27 година не бледе, а да је посебно болно што се за великим бројем убијених и несталих Срба из Западне Славоније и даље трага.
“Važno je da ne zaboravimo” Služen parastos ubijenim Srbima iz Zapadne Slavonije https://t.co/qU63Z7QXyM
— Srpskainfo (@Srpska_info) May 1, 2022
Грујићева је рекла да су Хрвати прогнали Србе, али да им је остала пуста и необрађена земља.
Хрватске оружане снаге у акцији „Бљесак“ 1. маја 1995. године напале су Западну Славонију, која је била дио тадашње Републике Српске Крајине и простор под заштитом Уједињених нација. Нису штедјели ни избјегличке колоне, које су гађане авионским бомбама и топовским пројектилима. Епилог акције је застрашујући.
„283 укупно погинулих и несталих, међу њима је 58 жена и осморо дјеце до 14 година, 165 је ријешено до сада случајева, овај остатак је још неријешен“, нагласио је Саво Штрбац председник Документационо-информационог центра „Веритас“.
Председник Удружења „Завичај“ Ненад Аврамовић рекао је да је, осим осећаја туге код прогнаних и породица убијених, најприсутнији осјећај дубоке неправде јер нико није одговарао за те злочине, али и поноса јер се далеко од Западне Славоније рађају неки нови Крајишници.
Сто осамнаест породица и даље трага за својим најмилијима, а посебно им је болно, кажу, што за злочине над Србима у акцији „Бљесак“ до сада нико није осуђен. Кривични поступци, који су покренути пред правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, нису одмакли даље од преткривичне фазе.
„Нама као породицама је то просто несхватљиво. Ми прије свега желимо да нађемо мир, а онда и да правда буде задовољена“, додала је Ђукићева.
Избегли из Западне Славоније поручују да се култура сјећања мора преносити и на младе генерације и да жртве „Бљеска“ неће бити заборављене јер би то, кажу, значило да су страдале два пута.
