Прети нова велика парализа Босне и Херцеговине
© Sputnik / Дејан Симић
Пратите нас
Одлука Централне изборне комисије Босне и Херцеговине да закаже опште изборе у тој држави за 2. октобар, а да није постигнут договор о изменама изборног закона, могла би да изазове нову велику парализу БиХ. Овом одлуком отвара се могућност да Хрвати опет немају свог легитимног представника у Председништву.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Према речима професора Филозофског факултета у Загребу и саборског заступника Нина Распудића, одлука о заказивању датума избора донета је упркос одлуци Уставног суда БиХ о неуставности постојећег изборног закона.
Бошњаци све време фингирали преговоре
Бошњачка страна, додаје Распудић, оличена у председнику СДА Бакиру Изетбеговићу све време је фингирала преговоре, вукла хрватске представнике за нос и чекала да истекне време до расписивања избора.
„Важно је нагласити да је дејтонски оквир, па тиме и изборни закон већ драстично промењен. Промењен је наметнутим одлукама високих представника; за Хрвате су посебно погубни били такозвани Беријеви и Петричеви амандмани из 2001. и 2002. Њима је изборни закон искројен тако да Бошњаци, када се сложе, могу Хрватима одабрати политичке представнике“, истиче Распудић.
Амандманима које је на устав Федерације БиХ увео тадашњи шеф мисије ОЕБС-а Роберт Бери, омогућено је да делегате у Дому народа Парламента ФБиХ, без обзира на њихову националност, могу предлагати и бирати сви представници у скупштинама кантона Федерације БиХ. Тиме је обесмислено постојање Дома народа као заштитног механизма националних интереса конститутивних народа.
Амандманима које је наметнуо некадашњи високи представник Волфганг Петрич, омогућена је отворена дискриминација Хрвата у БиХ.
Одговорност на међународној заједници
Према речима политиколога из Бањалуке Владе Симовића, расплет кризе могућ је на два начина – први је да хрватске политичке партије бојкотују изборе у кантонима у којима овај конститутивни народ у БиХ живи у већини – то су неке од општина у средњој Босни и у западној Херцеговини. Тај поступак може да угрози функционисање тих кантона и да доведе у питање легитимност избора у ФБиХ, наглашава Симовић.
„Други сценарио је да ХДЗ прави кампању на свему овоме, у којој би истицали угроженост легитимног представљања Хрвата унутар Председништва БиХ и да на тај начин агрегирају што је више могуће хрватских гласова“, сматра он.
Распудић, осим бојкота помиње и још један сценарио – излазак хрватских партија на изборе, а потом блокада власти – у сваком случају, ништа добро се неће догодити, каже он.
„Мислим да је ово одговорност међународне заједнице која потпуно неразумно подупире бошњачки унитаризам, чиме за двадесет година ништа нису постигли осим што додатно дестабилишу БиХ и јачају антагонизам између народа“, мисли Распудић.
Избори 2022. биће одржани по старом закону
Мишљења саговорника Спутњика разликују се око питања постоји ли ипак могућност да изборни закон буде измењен упркос томе што је датум избора познат. Распудић је мишљења да, ако би такозвани високи представник могао да искористи Бонска овлашћења и наметне измене изборног закона.
Симовић, пак, тврди да је међународна заједница већ имала прилике да реагује да је хтела. А промена изборног закона у тренутку када је познат датум избора био би неозбиљан потез, додаје овај стручњак за изборне системе.
„Изборни закон и избори су један од најважнијих процеса унутар демократија. Не можемо се према изборима и изборном закону понашати тако да их доносимо данас за сутра“, објашњава Симовић.
Основни проблем за пропаст преговора о изменама изборног закона Симовић види у томе што је инсистирано на решавању питања представљања Хрвата у Председништву БиХ и применама пресуда у случајевима Сејдић-Финци и Љубић. То су питања која задиру у уставну материју и чије решавање захтева консензус који не постоји, каже он.
Тако је пропуштена шанса да се унапреде сегменти изборног закона који унапредили демократски процес као и стварање стабилнијих и функционалнијих парламентарних већина које би касније могле да доведу до промена и устава, закључује Симовић.
Већ двадесет година политички актери унутар ФБиХ не могу да се договоре о променама изборног закона које би омогућило легитимно представљање хрватског народа у институцијама. На прошлим изборима, као и у неколико претходних изборних кругова, за хрватског члана Председништва БиХ, бошњачким гласовима, изабран је Жељко Комшић, кога Хрвати сматрају нелегитимним.
Иако су избори у Мостару, који су одржани након дугог низа година, могли да представљају полазну основу за договор бошњачких и хрватских политичких првака око измена изборног закона, то се није догодило. Такође није успело ни посредовање представника САД и ЕУ.
Иако су избори расписани, од осам чланова изборне комисије, Владо Рогић био је против управо уз образложење да измене изборног закона нису договорене.
