https://sputnikportal.rs/20220504/srbi-u-strahu-od-inflacije-ulazu-u-nekretnine-cene-kvadrata-i-dalje-rastu-1137056818.html
Срби у страху од инфлације улажу у некретнине, цене квадрата и даље расту
Срби у страху од инфлације улажу у некретнине, цене квадрата и даље расту
Sputnik Србија
За годину дана цена стамбених квадрата порасла је у целој Србији од пет до 23 одсто. Поскупели су станови како у новоградњи, тако и у староградњи и у... 04.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-04T22:01+0200
2022-05-04T22:01+0200
2022-05-04T22:01+0200
србија – економија
економија
тржиште некретнина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0f/1135459762_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_03035036698878414862338aff2080ef.jpg
Стручњаци сматрају да на раст цена утиче потражња за непокретностима као средством за инвестирањем и чувањем новца, које слаба понуда не може да испрати.Према последњем извештају Републичког геодетског завода за први квартал ове године, на тржишту непокретности је у том периоду обрнуто 1,6 милијарди евра, што је за 23,1 одсто више него у исто време лане. Више од половине тог новца потрошено је на куповину станова - 889,5 милиона евра.За годину дана цене новоградње највише скочиле у НишуУ Београду је у односу на први квартал прошле године квадрат поскупео за 15 одсто у староградњи и девет одсто у новоградњи. Према последњим статистичким подацима, најјефтинији квадрат у престоници у становима који су већ имали власнике био је 400 евра, најскупљи 4.902 евра, а просечно 1.680 евра. Када су у питању нови станови, цене се крећу у распону од 600 до вртоглавих 9.115 евра, док је у просеку квадрат новоградње 2.165 евра.„Стан у новоградњи у Новом Саду у просеку кошта 1.505 евра по метру квадратном, за 16 одсто више него пре годину дана, а у староградњи се са 1.255 евра попео на 1.517 евра“, податак је РГЗ.У Крагујевцу су се на почетку 2021. године станови продавали за 1.011 евра у новоградњи и 772 евра у староградњи, што је за пет процената мање од тренутних цена.Највећа разлика забележена је у Нишу. Само за годину дана, стан од 50 квадрата у староградњи скупљи је за готово 10.000 евра. Уместо прошлогодишње цене од 831 евро, сада је квадрат у просеку 1.020 евра, што је поскупљење од чак 23 процента.Староградња у Новом Саду поскупела је за 250 евра по квадрату, у Београду за 220, а Нишу 190 евра. Најмање је поскупљење у Крагујевцу, за 30 евра по квадрату. Упркос статистици, убедљиво су најскупље некретнине у главном граду.„У последње време одређени број људи је генерисао велику количину новца, који из страха од инфлације одлучују да улажу у некретнине. Управо они подижу цену некретнина“, објашњава Нешовановић. „С друге стране, понуда је и даље лимитирана и инертна, па би масовнија градња могла да промени ситуацију“, преноси „Блиц бизнис“.Смањен број куповина из кредитаИначе, после станова у првом кварталу 2022. године, највише је прометовано грађевинско земљиште 18 одсто, затим пољопривредно земљиште 15 одсто и стамбени објекти 13 одсто.Од јануара до марта склопљено је укупно 32.164 купопродаја, за 6,7 процената више него 2021. године. Највећи скок купопродаја забележен је у Нишу. Док их је 2019. године било 596, ове године је за 440 више што је раст од око 20 процената.У Новом Саду је пре три године склопљено 1.807 купопродаја, а ове 2.422, а за годину дана за 13,7 одсто више. у Крагујевцу је у односу на лане скок од 11,1 одсто. У главном граду је за годину дана више купопродаја на тржишту некретнина за 6,6 процената.У Првом кварталу ове године 12 одсто непокретности плаћено је из кредита, а то је за четири одсто мање него лане. Станови су се највише из кредитних средстава плаћали у Нишу - 40 одсто, а затим у Новом Саду - 33 одсто, Београду - 31 одсто и Крагујевцу - 25 одсто.
https://sputnikportal.rs/20220428/velika-ponuda-i-potraznja-stanova-u-beogradu--cene-rastu-ali-i-prodaja-1136894787.html
https://sputnikportal.rs/20220428/kako-je-ar-zemlje-na-velikoj-srpskoj-planini-poskupio-sa-nekoliko-stotina-maraka-na-vise-hiljada-evra-1136899447.html
https://sputnikportal.rs/20220422/hoce-li-povecanje-kamata-na-kredite-uticati-na-prodaju-stanova-u-srbiji-1136682555.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, тржиште некретнина
србија – економија, тржиште некретнина
Срби у страху од инфлације улажу у некретнине, цене квадрата и даље расту
За годину дана цена стамбених квадрата порасла је у целој Србији од пет до 23 одсто. Поскупели су станови како у новоградњи, тако и у староградњи и у централној Србији, Војводини, али и у Шумадији и на југу Србије. Највећи скок забележен је у Нишу, а најмањи у Крагујевцу.
Стручњаци сматрају да на раст цена утиче потражња за непокретностима као средством за инвестирањем и чувањем новца, које слаба понуда не може да испрати.
Према последњем извештају Републичког геодетског завода за први квартал ове године, на тржишту непокретности је у том периоду обрнуто 1,6 милијарди евра, што је за 23,1 одсто више него у исто време лане. Више од половине тог новца потрошено је на куповину станова - 889,5 милиона евра.
За годину дана цене новоградње највише скочиле у Нишу
У Београду је у односу на први квартал прошле године квадрат поскупео за 15 одсто у староградњи и девет одсто у новоградњи. Према последњим статистичким подацима, најјефтинији квадрат у престоници у становима који су већ имали власнике био је 400 евра, најскупљи 4.902 евра, а просечно 1.680 евра. Када су у питању нови станови, цене се крећу у распону од 600 до вртоглавих 9.115 евра, док је у просеку квадрат новоградње 2.165 евра.
„Стан у новоградњи у Новом Саду у просеку кошта 1.505 евра по метру квадратном, за 16 одсто више него пре годину дана, а у староградњи се са 1.255 евра попео на 1.517 евра“, податак је РГЗ.
У Крагујевцу су се на почетку 2021. године станови продавали за 1.011 евра у новоградњи и 772 евра у староградњи, што је за пет процената мање од тренутних цена.
Највећа разлика забележена је у Нишу. Само за годину дана, стан од 50 квадрата у староградњи скупљи је за готово 10.000 евра. Уместо прошлогодишње цене од 831 евро, сада је квадрат у просеку 1.020 евра, што је поскупљење од чак 23 процента.
Староградња у Новом Саду поскупела је за 250 евра по квадрату, у Београду за 220, а Нишу 190 евра. Најмање је поскупљење у Крагујевцу, за 30 евра по квадрату. Упркос статистици, убедљиво су најскупље некретнине у главном граду.
Према речима Небојше Нешовановића, аналитичара у области некретнина, није необично да „плића“ тржишта некретнина, као што је Ниш, доживљавају веће осцилације у ценама. С друге стране, континуирано поскупљење станова у Србији објашњава великом потражњом и слабом понудом. Он сматра да цену подижу пре свега имућни људи, који из страха од инфлације улажу новац у некретнине.
„У последње време одређени број људи је генерисао велику количину новца, који из страха од инфлације одлучују да улажу у некретнине. Управо они подижу цену некретнина“, објашњава Нешовановић. „С друге стране, понуда је и даље лимитирана и инертна, па би масовнија градња могла да промени ситуацију“,
преноси „Блиц бизнис“.
Смањен број куповина из кредита
Иначе, после станова у првом кварталу 2022. године, највише је прометовано грађевинско земљиште 18 одсто, затим пољопривредно земљиште 15 одсто и стамбени објекти 13 одсто.
Од јануара до марта склопљено је укупно 32.164 купопродаја, за 6,7 процената више него 2021. године. Највећи скок купопродаја забележен је у Нишу. Док их је 2019. године било 596, ове године је за 440 више што је раст од око 20 процената.
У Новом Саду је пре три године склопљено 1.807 купопродаја, а ове 2.422, а за годину дана за 13,7 одсто више. у Крагујевцу је у односу на лане скок од 11,1 одсто. У главном граду је за годину дана више купопродаја на тржишту некретнина за 6,6 процената.
У Првом кварталу ове године 12 одсто непокретности плаћено је из кредита, а то је за четири одсто мање него лане. Станови су се највише из кредитних средстава плаћали у Нишу - 40 одсто, а затим у Новом Саду - 33 одсто, Београду - 31 одсто и Крагујевцу - 25 одсто.
