Изложба „Никола Добровић – Под заставама модерних покрета“ од 24. маја у Галерији САНУ
© Фото : Уступљено Спутњику
Пратите нас
Изложба „Никола Добровић – Под заставама модерних покрета“ у сарадњи са Београдском интернационалном недељом архитектуре – БИНА, биће отворена 24. маја у 19 часова у Галерији САНУ и трајаће до 24. августа.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Изложба је организована поводом 125. годишњице рођења академика професора Николе Добровића (1897–1967), архитекте, члана Српске академије наука и уметности (САНУ) и Југославенске академије знаности и уметности (ЈАЗУ, данас ХАЗУ). Аутори су Марта Вукотић Лазар и Бојан Ковачевић, а ауторка изложбене поставке је Марина Докмановић.
Изложба је замишљена као експонирање више слојева живота и дела Николе Добровића.
Аутори Марта Вукотић Лазар и Бојан Ковачевић имају у виду извесни заборав који је делимично покрио знање и свест о том великом човеку српске архитектуре и културе уопште, раније свакако и југословенске, по животним околностима и централноевропске, а свакако градитеља чији је опус остао на разним странама садашњих европских држава. Један од циљева изложбе је да синоптички прегледа и прикаже Добровићев опус по први пут, не рачунајући, па и не у потпуности, неке зборнике о овом архитекти.
Погодна околност за припрему изложбе јесте то што је заоставштина пројеката и животне и радне документације у приличној мери сачувана у Музеју науке и технике, значајним делом у Архиву САНУ и фрагментарно по мањим личним колекцијама докумената.
Други део живота и каријере Николе Добровића протекао је у време социјалистичког државног и друштвеног уређења у Југославији и у добром делу Европе, чак и у оним земљама у којима је дошао на свет и касније студирао, Мађарској и Чехословачкој, обе настале из Аустроугарске у којој је архитекта рођен, а чији су делови ушли у састав Југославије, државе у којој је Добровић завршио живот.
Плакат за изложбу „Никола Добровић – Под заставама модерних покрета“
© Фото : Уступљено Спутњику
Осим важног заснивања предмета Савремена архитектура и урбанизам на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, Добровић је оставио траг као писац двадесетак књига и многих текстова, постављајући темеље наше савремене културе у домену урбаности.
Околности су учиниле да Никола Добровић на територији Србије има подигнуто само једно здање, ансамбл Министарства одбране (у време градње под називом који је био у складу са државним системом периода) и Генералштаба у Улици кнеза Милоша у Београду. Његово, по многим схватањима, највеће и најзначајније дело тешко је урушено у НАТО агресији 1999. године и до данас већином волумена необновљено. Крајем 2005. године Влада Републике Србије прогласила га је за културно добро. Циљ изложбе је и да актуелизује тај чин и процес.
Сама изложба део је интегралног обележавања 125 година од рођења великог архитекте, које обухвата научни скуп, неколико публикација на српском и енглеском језику, студентски конкурс, трибине и разговоре, у организационој сарадњи са Београдском интернационалном недељом архитектуре, Архитектонским факултетом УБ, Филозофским факултетом УБ, Удружењем архитеката Србије и Академијом архитектуре Србије.
