https://sputnikportal.rs/20220517/preziveli-830-miliona-godina-u-soli-otkrice-koje-menja-saznanja-o-zivotu-na-zemlji-ali-i-marsu-1137439496.html
Преживели 830 милиона година у соли: Откриће које мења сазнања о животу на Земљи, али и Марсу
Преживели 830 милиона година у соли: Откриће које мења сазнања о животу на Земљи, али и Марсу
Sputnik Србија
Тим геолога открио је сићушне остатке живота прокариота и алги, заробљене унутар кристала халита старих 830 милиона година, што би могло да доведе до новог... 17.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-17T10:57+0200
2022-05-17T10:57+0200
2022-05-17T10:57+0200
наука и технологија
наука и технологија
магазин
кристал
марс
геологија
земља
живот
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/11/1137439190_0:80:1850:1121_1920x0_80_0_0_952be0e9b9c3ef1515ceaf70e1fe8dac.jpg
Халит, натријумов хлорид познат је и као камена со, а ново откриће научника сугерише да би овај природни минерал могао да буде до сада некориштени ресурс за проучавање како је некада изгледала слана вода, док организми заробљени у њему могу још увек да буду живи.Невероватно откриће ове нове студије такође има импликације на потрагу за древним животом, не само на Земљи, већ и у ванземаљским окружењима, као што је Марс, где су идентификоване велике наслаге соли као доказ древних, великих резервоара текуће воде.Организми нађени у каменој соли не изгледају онако како би се могли очекивати. Претходни древни микрофосили пронађени су утиснути у стене старе милијардама година. Со, међутим, није у стању да очува органски материјал на исти начин. Уместо тога, када се кристали формирају у окружењу слане воде, мале количине течности могу да буду заробљене унутар њих. Оне се називају течним инклузијама, и то су остаци воде из којих се кристализовао халит.Због тога су оне веома важне за научнике, јер могу да садрже информације о температури воде, хемијском саставу воде, па чак и атмосферској температури у време када је минерал настао, наводи „Сајенс алерт“.Научници су такође пронашли микроорганизме који живе у новијим и модерним окружењима где се ствара халит. Ове средине су изразито слане, али ипак откривено је да у њима успевају микроорганизми попут бактерија, гљивица и алги.Исто тако, документовани су микроорганизми у текућим инклузијама у гипсу и халиту, углавном модерним или новијим, а неколико њих датира још из античких времена. Међутим, метода идентификације тих древних организама оставила је сумњу у то јесу ли исте старости као и халит.Геомикробиолози због тога постављају питање које су најстарије хемијске седиментне стене које садрже прокариотске и еукариотске микроорганизме, пише научни тим предвођен Саром Шредер Гомез са Универзитета Западна Вирџинија у студији објављеној у часопису „Геологија“.Научници су, да би одговорили на то питање, проучавали халит из централне Аустралије, која је сада пустиња, а некада је била древно слано море. Узорци тог халита из периода неопротерозоика, стари око 830 милиона година, били су нетакнути, што значи да је све што је у њему заробљено потицало из времена када су се кристали формирали.Научници су у њима пронашли органске чврсте материје и течности у којима је било прокариотских и еукариотских ћелија. Током ултраљубичасте петрографије, неки од узорака показали су боје у складу с органским пропадањем, док су други показали исту флуоресценцију модерних организама, што указује на, како су научници навели, непромењени органски материјал, те је чак могуће да су неки организми још живи.Текуће инклузије могле би да послуже као микростаништа у којима успевају мале колоније. Живи прокариоти већ су извађени из халита старог 250 милиона година, па је могуће да су били живи и у халиту старом 830 милиона година.Научници у студији наводе да микроорганизми могу да преживе у течним инклузијама захваљујући томе што пролазе кроз метаболичке промене, као што су преживљавање глади и фаза цисте, или користећи органске компоненте и мртве ћелије као храну.Њихово откриће могло би да помогне у потрази за евентуалним доказима живота на Марсу, будући да се на тој планети могу наћи наслаге сличног састава какви су узорци из Аустралије, додаје се у студији.
https://sputnikportal.rs/20220513/veliki-uspeh-naucnika-nikle-biljke-u-zemlji-sa-meseca-foto-1137327683.html
https://sputnikportal.rs/20211107/zivot-nije-nastao-na-zemlji-nego-na-marsu-1131359633.html
земља
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, магазин, кристал, марс, геологија, земља, живот
наука и технологија, магазин, кристал, марс, геологија, земља, живот
Преживели 830 милиона година у соли: Откриће које мења сазнања о животу на Земљи, али и Марсу
Тим геолога открио је сићушне остатке живота прокариота и алги, заробљене унутар кристала халита старих 830 милиона година, што би могло да доведе до новог начина разумевања живота на прадавној Земљи, али и до лакшег налажења доказа могућег живота на Марсу.
Халит, натријумов хлорид познат је и као камена со, а ново откриће научника сугерише да би овај природни минерал могао да буде до сада некориштени ресурс за проучавање како је некада изгледала слана вода, док организми заробљени у њему могу још увек да буду живи.
Невероватно откриће ове нове студије такође има импликације на потрагу за древним животом, не само на Земљи, већ и у ванземаљским окружењима, као што је Марс, где су идентификоване велике наслаге соли као доказ древних, великих резервоара текуће воде.
Организми нађени у каменој соли не изгледају онако како би се могли очекивати. Претходни древни микрофосили пронађени су утиснути у стене старе милијардама година. Со, међутим, није у стању да очува органски материјал на исти начин. Уместо тога, када се кристали формирају у окружењу слане воде, мале количине течности могу да буду заробљене унутар њих. Оне се називају течним инклузијама, и то су остаци воде из којих се кристализовао халит.
Због тога су оне веома важне за научнике, јер могу да садрже информације о температури воде, хемијском саставу воде, па чак и атмосферској температури у време када је минерал настао,
наводи „Сајенс алерт“.
Научници су такође пронашли микроорганизме који живе у новијим и модерним окружењима где се ствара халит. Ове средине су изразито слане, али ипак откривено је да у њима успевају микроорганизми попут бактерија, гљивица и алги.
Исто тако, документовани су микроорганизми у текућим инклузијама у гипсу и халиту, углавном модерним или новијим, а неколико њих датира још из античких времена. Међутим, метода идентификације тих древних организама оставила је сумњу у то јесу ли исте старости као и халит.
Геомикробиолози због тога постављају питање које су најстарије хемијске седиментне стене које садрже
прокариотске и еукариотске микроорганизме, пише научни тим предвођен Саром Шредер Гомез са Универзитета Западна Вирџинија у студији
објављеној у часопису „Геологија“.
Научници су, да би одговорили на то питање, проучавали халит из централне Аустралије, која је сада пустиња, а некада је била древно слано море. Узорци тог халита из периода неопротерозоика, стари око 830 милиона година, били су нетакнути, што значи да је све што је у њему заробљено потицало из времена када су се кристали формирали.
Научници су у њима пронашли органске чврсте материје и течности у којима је било прокариотских и еукариотских ћелија. Током ултраљубичасте петрографије, неки од узорака показали су боје у складу с органским пропадањем, док су други показали исту флуоресценцију модерних организама, што указује на, како су научници навели, непромењени органски материјал, те је чак могуће да су неки организми још живи.
Текуће инклузије могле би да послуже као микростаништа у којима успевају мале колоније. Живи прокариоти већ су извађени из халита старог 250 милиона година, па је могуће да су били живи и у халиту старом 830 милиона година.
Научници у студији наводе да микроорганизми могу да преживе у течним инклузијама захваљујући томе што пролазе кроз метаболичке промене, као што су преживљавање глади и фаза цисте, или користећи органске компоненте и мртве ћелије као храну.
Њихово откриће могло би да помогне у потрази за евентуалним доказима живота на Марсу, будући да се на тој планети могу наћи наслаге сличног састава какви су узорци из Аустралије, додаје се у студији.
