https://sputnikportal.rs/20220513/veliki-uspeh-naucnika-nikle-biljke-u-zemlji-sa-meseca-foto-1137327683.html
Никле биљке у земљи са Месеца /фото/
Никле биљке у земљи са Месеца /фото/
Sputnik Србија
Научници су први пут узгојили биљке у земљи са Месеца, односно узорцима тла прикупљеним током мисија НАСА-е 1969. и 1972. године. 13.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-13T13:41+0200
2022-05-13T13:41+0200
2022-05-13T13:41+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/0d/1137327106_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_0a420617f274df7df5eb4beeafa1ae9d.jpg
То је пошло за руком геолозима са Универзитета Флориде који су објавили да су посадили семе малог цветног корова, Arabidopsis thaliana, у 12 малих посуда. У питању је врста корова која често расте дуж пута, у пукотинама зидова, па чак и гаражама.У свакој посуди се налазио грам месечеве земље, чији је тачнији назив лунарни реголит који се са својим оштрим честицама и недостатком органског материјала увелико разликује од земаљског тла, па се није знало хоће ли семе да проклија.„Кад смо први пут видели обиље зелених клица у свим узорцима, остали смо без даха“, рекла је професор хортикултуре Ен-Лиса Пол, директор Интердисциплинарног центра за биотехнолошка истраживања Универзитета на Флориди и један од аутора студије објављене у часопису „Communications Biology“.Она је указала на важност чињенице да биљке могу да расту у лунарном реголиту, додајући да се тиме отварају врата будућем истраживању коришћењем ресурса на Месецу и вероватно Марсу.Свако семе је проклијало и споља није било разлика у раним фазама раста између оних посејаних у реголиту — који се углавном састоји од здробљених базалтних стена — и семена посејаног ради упоређивања у вулканском пепелу са Земље са сличним минералним саставом и величином честица.Семе посађено у реголиту имало је слабије резултате, али је сама чињеница да су биљке уопште никле и расле била изванредна.„Видети како биљке расту је успех јер говори да можемо да идемо на Месец и узгајамо храну, пречишћавамо ваздух и рециклирамо воду користећи биљке на начин на који их користимо овде на Земљи. То је такође откриће јер показује да земаљски живот није ограничен на Земљу“, навео је један од аутора студија Роб Ферл.НАСА је ставила на располагање 12 грама, односно само неколико чајних кашичица реголита прикупљеног током мисија „Аполо 11“, „Аполо 12“ и „Аполо 17“. Научници су посадили три или четири семенке у десетак посуда навлажених храњивим раствором, а затим их ставили у лабораторију на око 23 степена Целзијуса под ЛЕД светла која дају ружичасту нијансу, пренела је Хина.Семе је никнуло у року од три дана, а после једне недеље раста, научници су оставили само једну биљку која је остављена да расте до 20 дана старости. Потом су убрани листови како би се проценила активност гена.
https://sputnikportal.rs/20220511/hrana-buducnosti-proteini-od-insekata-umesto-mesa-1136826794.html
https://sputnikportal.rs/20220407/na-fruskoj-gori-raste-jedna-od-najskupljih-biljaka-od-koje-se-pravi-skupoceni-zacin-1136229746.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, магазин
наука и технологија, живи свет и генетика, магазин
Никле биљке у земљи са Месеца /фото/
Научници су први пут узгојили биљке у земљи са Месеца, односно узорцима тла прикупљеним током мисија НАСА-е 1969. и 1972. године.
То је пошло за руком геолозима са Универзитета Флориде који су објавили да су посадили семе малог цветног корова, Arabidopsis thaliana, у 12 малих посуда. У питању је врста корова која често расте дуж пута, у пукотинама зидова, па чак и гаражама.
У свакој посуди се налазио грам месечеве земље, чији је тачнији назив лунарни реголит који се са својим оштрим честицама и недостатком органског материјала увелико разликује од земаљског тла, па се није знало хоће ли семе да проклија.
„Кад смо први пут видели обиље зелених клица у свим узорцима, остали смо без даха“, рекла је професор хортикултуре Ен-Лиса Пол, директор Интердисциплинарног центра за биотехнолошка истраживања Универзитета на Флориди и један од аутора студије
објављене у часопису „
Communications Biology“.
Она је указала на важност чињенице да биљке могу да расту у лунарном реголиту, додајући да се тиме отварају врата будућем истраживању коришћењем ресурса на Месецу и вероватно Марсу.
Свако семе је проклијало и споља није било разлика у раним фазама раста између оних посејаних у реголиту — који се углавном састоји од здробљених базалтних стена — и семена посејаног ради упоређивања у вулканском пепелу са Земље са сличним минералним саставом и величином честица.
Семе посађено у реголиту имало је слабије резултате, али је сама чињеница да су биљке уопште никле и расле била изванредна.
„Видети како биљке расту је успех јер говори да можемо да идемо на Месец и узгајамо храну, пречишћавамо ваздух и рециклирамо воду користећи биљке на начин на који их користимо овде на Земљи. То је такође откриће јер показује да земаљски живот није ограничен на Земљу“, навео је један од аутора студија Роб Ферл.
НАСА је ставила на располагање 12 грама, односно само неколико чајних кашичица реголита прикупљеног током мисија „Аполо 11“, „Аполо 12“ и „Аполо 17“. Научници су посадили три или четири семенке у десетак посуда навлажених храњивим раствором, а затим их ставили у лабораторију на око 23 степена Целзијуса под ЛЕД светла која дају ружичасту нијансу,
пренела је Хина.
Семе је никнуло у року од три дана, а после једне недеље раста, научници су оставили само једну биљку која је остављена да расте до 20 дана старости. Потом су убрани листови како би се проценила активност гена.
