https://sputnikportal.rs/20220608/kumanovski-sporazum-23-godine-kasnije---sta-je-potpisano-a-sta-se-desava-u-realnosti-1138245714.html
Кумановски споразум 23 године касније - шта је потписано, а шта се дешава у реалности
Кумановски споразум 23 године касније - шта је потписано, а шта се дешава у реалности
Sputnik Србија
Војно-технички споразум из Куманова потписан 9. јуна пре 23 године донео је окончање НАТО бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије и повлачење... 08.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-08T17:18+0200
2022-06-08T17:18+0200
2022-06-08T17:18+0200
косово и метохија (ким)
србија
србија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112007/30/1120073059_0:115:1947:1210_1920x0_80_0_0_03592c1ecb690d9bf8864f11808ddb81.jpg
Одредбе споразума ушле су у Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је усвојена дан касније.Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага (КФОР) и влада тадашње СР Југославије и Србије потписан је на војном аеродрому у близини Куманова, након 78 дана НАТО бомбардовања СРЈ и пет дана преговора. Потписали су га генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.Има ли решења?Међутим, ни 23 године након потписивања споразума решење за косовски проблем није на видику, пише Танјуг.Документ је предвидео размештање на Косову и Метохији, под покровитељством УН, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства, по усвајању резолуције Савета безбедности УН. Према Споразуму, међународне снаге су "овлашћене да предузимају све неопходне акције у циљу успостављања и одржавања безбедног окружења за све грађане".С друге стране, такозвана Ослободилачка војска Косова никада није демилитаризована. Трансформисана је прво у Косовски заштитни корпус, а 2009. формиране су Косовске безбедносне снаге, у сврху цивилне заштите. Скупштина привремених институција у Приштини је, међутим, 2018. усвојила измене закона које омогућавају трансформацију Косовских безбедносних снага у оружане у наредних 10 година. Приштина најављује и набавку тешког наоружања.Након повлачења југословенских снага, Срби у покрајини су постали мета сталних напада и злочина чији починиоци никад нису пронађени. Косово и Метохију је од 1999. године напустило више од 200 хиљада Срба и осталог неалбанског становништва, а порушено је и девастирано око 150 српских светиња и споменика. У великим градовима као што су Приштина и Призрен, где је пре сукоба живело по неколико десетина хиљада Срба, данас их је остало по неколико десетина.Насиље над Србима, претње, узурпација имовинеНасиље екстремних Албанаца над Србима наочиглед међународних снага кулминирало је 17. и 18. марта 2004. године, када је у погрому страдало 19 људи, протерано више од 4.000 Срба, уништено 935 кућа и порушено или тешко оштећено 35 православних храмова.Споразумом из Куманова предвиђен је и повратак одређеног броја припадника особља СРЈ и Србије, што је потврђено и Резолуцијом Савета безбедности 1244. Међутим, повратак припадника особља СРЈ и Србије у покрајину никада није реализован.Према подацима Владе Србије, у Покрајину се вратило свега 1,9 одсто Срба, што је најмања стопа повратка од свих постконфликтних подручја у свету. Према подацима које износе представници Канцеларије за Косово и Метохију, у покрајини је поднето око 70.000 захтева по питању узурпиране имовине.Мисија КФОР-а у почетку је имала око 50.000 припадника, а данас је њихов број смањен на око 3.700 војника. Званични Београд сматра да је КФОР једини гарант безбедности Срба на Косову и Метохији, а према подацима са сајта Канцеларије прошле године је забележено 128 инцидената усмерених против Срба, док их је од почетка ове године до 2. јуна било 52, пренео је Танјуг.
https://sputnikportal.rs/20210811/dragica-gasic-posle-odluka-suda-u-djakovici-pobedila-je-istina-hvala-svima-1128379540.html
https://sputnikportal.rs/20220607/postavljena-cetiri-uslova-za-prijem-kosova-u-savet-evrope-1138211564.html
https://sputnikportal.rs/20220601/petkoviod-dolaska-kurtija-i-osmani-50-vise-napada-na-srbe-1137919675.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
косово и метохија (ким), србија – политика
косово и метохија (ким), србија – политика
Кумановски споразум 23 године касније - шта је потписано, а шта се дешава у реалности
Војно-технички споразум из Куманова потписан 9. јуна пре 23 године донео је окончање НАТО бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије и повлачење југословенских снага са Косова и Метохије.
Одредбе споразума ушле су у Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је усвојена дан касније.
Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага (КФОР) и влада тадашње СР Југославије и Србије потписан је на војном аеродрому у близини Куманова, након 78 дана НАТО бомбардовања СРЈ и пет дана преговора. Потписали су га генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.
Међутим, ни 23 године након потписивања споразума решење за косовски проблем није на видику, пише Танјуг.
Документ је предвидео размештање на Косову и Метохији, под покровитељством УН, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства, по усвајању резолуције Савета безбедности УН. Према Споразуму, међународне снаге су "овлашћене да предузимају све неопходне акције у циљу успостављања и одржавања безбедног окружења за све грађане".
Споразумом из Куманова успостављена је копнена и ваздушна зона безбедности, које су се протезале пет, односно 25 километара у дубину територије централне Србије. Повратак војске СРЈ у Копнену зону безбедности омогућен је 2001. године, а ваздушна зона безбедности укинута је 2015. године.
С друге стране, такозвана Ослободилачка војска Косова никада није демилитаризована. Трансформисана је прво у Косовски заштитни корпус, а 2009. формиране су Косовске безбедносне снаге, у сврху цивилне заштите. Скупштина привремених институција у Приштини је, међутим, 2018. усвојила измене закона које омогућавају трансформацију Косовских безбедносних снага у оружане у наредних 10 година. Приштина најављује и набавку тешког наоружања.
Након повлачења југословенских снага, Срби у покрајини су постали мета сталних напада и злочина чији починиоци никад нису пронађени. Косово и Метохију је од 1999. године напустило више од 200 хиљада Срба и осталог неалбанског становништва, а порушено је и девастирано око 150 српских светиња и споменика. У великим градовима као што су Приштина и Призрен, где је пре сукоба живело по неколико десетина хиљада Срба, данас их је остало по неколико десетина.
Насиље над Србима, претње, узурпација имовине
Насиље екстремних Албанаца над Србима наочиглед међународних снага кулминирало је 17. и 18. марта 2004. године, када је у погрому страдало 19 људи, протерано више од 4.000 Срба, уништено 935 кућа и порушено или тешко оштећено 35 православних храмова.
Споразумом из Куманова предвиђен је и повратак одређеног броја припадника особља СРЈ и Србије, што је потврђено и Резолуцијом Савета безбедности 1244. Међутим, повратак припадника особља СРЈ и Србије у покрајину никада није реализован.
Када је реч о повратку Срба са Косова и Метохије својим кућама, Приштина тврди да они могу да се врате, али се Срби повратници у реалности суочавају са нападима, пљачкама, претњама, узурпацијом имовине и хапшењима по лажним пријавама за наводне ратне злочине. То је најбоље показао пример Драгице Гашић, првог српског повратника у Ђаковицу, град у којем је пре сукоба 1999. године живело око 12.500 Срба.
Према подацима Владе Србије, у Покрајину се вратило свега 1,9 одсто Срба, што је најмања стопа повратка од свих постконфликтних подручја у свету. Према подацима које износе представници Канцеларије за Косово и Метохију, у покрајини је поднето око 70.000 захтева по питању узурпиране имовине.
Мисија КФОР-а у почетку је имала око 50.000 припадника, а данас је њихов број смањен на око 3.700 војника. Званични Београд сматра да је КФОР једини гарант безбедности Срба на Косову и Метохији, а према подацима са сајта Канцеларије прошле године је забележено 128 инцидената усмерених против Срба, док их је од почетка ове године до 2. јуна било 52, пренео је Танјуг.
