Културни рат Запада против Русије много опаснији од економског и политичког
14:08 02.07.2022 (Освежено: 11:03 07.09.2022)
© Sputnik / Илья Питалев
/ Пратите нас
Главни циљ геополитичке борбе Запада против Русије, која траје вековима, јесте да се утиче на душу и срце људи, на њихову свест, а последице културног рата су много дубље и далекосежније од последица економског и политичког рата, каже у разговору за Спутњик саветник руског председника за културу Владимир Толстој.
Чукунук великог Лава Толстоја боравио је у Београду поводом међународног књижевног форума посвећеног великанима „златног века“ руске књижевности који је 28. и 29. јуна одржан у Руском дому.
Скуп на којем се говорило о књижевној заоставштини Лава Толстоја, Фјодора Достојевског, Антона Чехова и Ивана Тургењева одржан је, према Толстојевој оцени, у тренутку када је свету више него икада раније потребно да постави себи питања којима су се у својим делима бавили руски класици.
Саветник руског председника за културу Владимир Толстој у разговору с новинарима
© Фото : Руски дом
Циљ културног рата да утиче на умове и срца људи
Једно од актуелних питања које је заокупљало руске интелектуалце 19. века, а посебно Достојевског, јесте однос Русије и Европе, односно Русије и Запада, подсећа Владимир Толстој.
„Достојевски је том питању био веома посвећен. Не смем ни да га цитирам, јер су многе његове мисли на ову тему толико проницљиве и отворене, да би многима било болно да их чују, али они који желе то да разумеју треба да га читају. Могу да препоручим и мање познато име руске књижевности, Фјодора Тјутчева, и то не само његову поезију. Он је годинама био амбасадор у европским земљама и одлично је познавао и европску, и руску културу. Његова приватна писма жени су потресна илустрација онога што се догађа и данас у односу Запада према Русији. Тјутчев почиње писмо речима: 'Драга моја...', а онда наставља да пише о томе како су се сви окупили против Русије и његово писмо прераста у политичку расправу“, објашњава Толстој.
Према мишљењу нашег саговорника, основни циљ те дуготрајне геополитичке борбе Запада против Русије јесте да се избори за утицај на умове и срца људи.
Балкан и Крим увек били у сржи геополитике
„Балкан, Крим, то су територије које су увек биле у самој сржи тих геополитичких догађаја. У неком тренутку је постојао утицај из Турске, с једне стране, а с друге - из Енглеске, затим немачки утицај, а потом су се укључиле Сједињене Америчке Државе. Наравно, то јесу питања економије и прерасподеле богатсва, али кључан је утицај на свест људи и сукоб менталних противречности“, сматра Толстој.
Према његовим речима, културни рат је много опаснији и свеобухватнији од економског и политичког рата.
„Ако говоримо о ономе што се сада догађа у Украјини: проблеми су почели управо онда када су Русима који су из генерације у генерацију говорили само на руском језику и исповедали руску културу почели да забрањују часове руског језика у школама, да мењају школски програм. То је био кључни разлог за догађаје који су уследили у Донбасу, јер је то потпуно руска језична и културна територија, стопроцентно. Забрана да се говори на језику предака и да се поштују културни обичаји не може да не изазове револт. А Србима то не треба посебно објашњавати. Олигарси могу да се боре међусобно за руде, метале, енергенте, али обични људи за то не маре, они желе да буду слободни у избору начина живота и за њих су ти проблеми кључни“, истакао је Толстој.
Прозор ка Европи неће бити затворен вечно
Културни рат који је Запад покренуо против Русије, а у којем се као „оружје“ користи и такозвана „култура отказивања“, догађа се у години у којој се обележава три и по века од рођења руског цара Петра Великог, човека који је отворио прозор Русије ка Европи.
Наш саговорник је уверен у то да ће се тај прозор, који је данас на силу затворен, ипак поново отворити, јер нас, како каже, историја учи томе да људи имају потребу да сарађују и да је само питање времена када ће успети да нађу начин да у томе поново успеју.
„Увек је тако било. Колико год да је болан био завршетак Другог светског рата, без обзира на огромни број жртава које је донео, Немачка се вратила у породицу европских народа, као и Француска почетком 19. века. Свет је у целини пацифистички настројен“, уверен је Владимир Толстој.
Указујући на то да је једна од кључних предности Запада у поређењу с Русијом то што је он одавно схватио важност такозване меке моћи и утицаја културе, уметности, забаве на људску подсвест, Толстој подсећа на то да Сједињене Америчке Државе нико није проглашавао земљом-изродом, иако су свашта радили у Либији, у Авганистану.
„Русија у том информационом рату за сада заостаје, али данас разуме важност тог питања и ради на томе да ојача не само мишиће, него и своје менталне снаге“, наглашава Толстој.
Забрањено воће је најслађе
Истовремено, покушај западних земаља да забране руску културу не доноси, према његовој оцени, жељене ефекте, већ, напротив, додатно усмерава пажњу на њу.
„Знамо из психологије и психологије детињства да је забрањено воће најслађе, тако да они који покушавају да укину руску културу само привлаче додатну пажњу на њу. Видимо да данас интересовање за класичну руску књижевност и музику само расте. Културу и велика дела је немогуће укинути, они постоје мимо наше свести и жеље, наше воље. Они једноставно постоје, ништа их не угрожава“, каже Толстој, додајући да му није јасно због чега је човечанство данас дошло у фазу да свесно осиромашује свој духовни развој.
Он подсећа на то да су писци попут Достојевског и Толстоја беспоштедно постављали питања која се тичу морала, насиља, права човека да другом човеку одузима живот.
„Ако човечанство жели да живи у пећини, може да укине целокупну светску културу, али самим тим укида и морал, јер је морал управо сама срж религиозних погледа и најбољих дела културе. У Русији се никада, ни под каквим околностима, неће укидати светска култура. Тако нешто се није догађало ни у време ратова против Наполеона – нико није имао идеју да укида француску културу. Није се догађало ни у време Великог отаџбинског рата, никоме није падало на памет да укида немачку културу или немачки језик, који се и даље учио у Совјетском Савезу. То су емотивне реакције, али верујем да ће све доћи на своје место“, рекао је Толстој.
Холивудски бумеранг
Саветник руског председника је рекао да су западне санкције Русији у сегменту културе највише погодиле филмску индустрију, односно биоскопе и дистрибутере, али да су, истовремено, дале подстицај да се оснажи руска кинематографија.
„Русија треба да снима више филмова, и то добрих филмова. Сада се годишње сними око 140 филмова разних жанрова. У оквиру тог корпуса, 30 до 40 су филмови намењени широком кругу публике, а између 50 и 60 су ауторска остварења. Остало су анимирани филмови, документарци. Да би се затвориле потребе руских биоскопа потребно је да комерцијалних филмова буде три до четири пута више, тако да сваке недеље буду једна или две премијере, како би се публика привукла у биоскопске сале“, објашњава Толстој.
Поред подршке коју биоскопским мрежама, дистрибутерима и филмским ствараоцима пружа држава, Толстој истиче да је публици потребно понудити и више филмова који не долазе са Запада, пре свега, из Холивуда.
„Филмови независних америчких студија се и даље приказују. Русија не ограничава приказивање тих филмова, ограничавају их продуценти и дистрибутери. Кинематографија је мека моћ, а санкције се и у овој области враћају као бумеранг. Уз помоћ холивудске кинематографије Америка и западни свет су практично вршили експанзију на мозгове руских гледалаца, посебно младих. Забраном су, заправо, отворили њихове мозгове за друге погледе на свет, за нашу националну кинематографију, тако да је ефекат управо супротан ономе који је планиран“, истиче Толстој.
Он истиче да су ограничења отворила прозор ка неким другим, веома занимљивим кинематографијама, каква је, рецимо, латиноамеричка.
„Много занимљивих филмова се снима у земљама Латинске Америке, или, рецимо, у Ирану, који има врхунску кинематографију. Трудимо се да узмемо оно што је најбоље из светског наслеђа. Велике америчке компаније су попуниле тржиште и читаву деценију руски гледаоци нису били у могућности да у биоскопу погледају добар италијански или француски филм, филмове источних земаља, јер они једноставно нису могли да се пробију на тржиште“, објашњава Толстој.
