Јубилеј Ролингстонса: „Камење“ се још увек котрља на најбољи могући начин
© Фото : Брајан Рашић
Пратите нас
Улазак у седму деценију каријере Стонси прослављају радно, на турнеји, а најавили су и нови албум. Њихов некадашњи званични фотограф Брајан Рашић који је присуствовао њиховим концертима у Лондону оцењује да се „Камење“ још увек котрља на најбољи могући начин.
Највећа и најдуговечнија рок група Ролингстонси прославила је 12. јула 60. рођендан. Стонси су први концерт одржали 12. јула 1962. године у Марки клубу у Лондону и тај дан се сматра почетком каријере „котрљајућег камења“.
Радна прослава јубилеја Стонса – турнеја и нови албум
Стонси јубилеј обележавају на турнеји, најавили су и нови албум, а два њихова наступа у лондонском Хајду парку, 25. јуна и 3. јула гледао је Бранислав Брајан Рашић који је био њихов дугогодишњи званични фотограф. Рашић за Спутњик каже да је Стонсе гледао уживо око 90 пута од 1973. године, а Стонси су у Лондону звучали можда и најбоље откад их прати.
Иако сваки концерт на актуелној турнеји почиње сећањем на недавно преминулог бубњара Чарлија Вотса, од тренутка кад засвирају, осећај је као да је време стало, истиче наш саговорник.
„Tо је представа коју ретко можете да видите на планети Земљи. То је још увек најбољи рокенрол бенд у историји, који траје тек 60 година. Кад сам први пут гледао Стонсе '73. године, мислио сам да је већ касно, 11 година су били на сцени, знао сам да нема више Брајана Џонса, наравно ту је био феноменални Мик Тејлор са њима и сећам се да сам имао утисак, добро, гледам Стонсе, али да сам их гледао пре пет година…“
„Камење“ се још увек котрља на најбољи могући начин
Међутим, прича о Стонсима се наставља и скоро пола века после Рашићевог сусрета са њима. Према његовим речима, други концерт Стонса у Хајд парку био је тотално лудило.
„Свирали су много песама, старих и нових. Почели су са 19th Nervous Breakdown, зна се да из политичких разлога, што није нормално по мом мишљењу, не свирају више Brown Sugar а завршили су концерт са Satisfaction и то је било лудило. 'Камење' се још увек котрља на најбољи могући начин“.
Од бенда до корпорације
На питање да ли се слаже са тезом да су Стонси одавно престали да буду рок група и да су постали корпорација, Рашић одговора да је нормално да у једној тако дугој каријери долазило до промена и подсећа да су седамдесетих свирали по халама, да би већ почетком осамдесетих прешли на стадионе.
„Дешавају се промене, једноставно бенд расте, а самим тим и бизнис расте и ако су постали корпорација ја их не бих кривио. Објективно, можда је једино Пол Макартни као човек-институција већи од њих, али и он је корпорација. То су неке неминовне ствари, једноставно, да би дошао на тај ниво треба ти дугачак пут и наравно, прихватање свега што уз то иде. Ако су они корпорација као што на неки начин и јесу, не бих ја то узимао као лошу ствар, то је велики бизнис. Неминовне су те ствари да би човек радио бизнис на том нивоу.“
Ко је највећи: Битлси или Стонси
Рашић сматра да у „вечној дилеми“ који је највећи рок бенд у историји , Битлси и Стонси, свакако има доста маркетинга. Кад су Стонси почињали, Битлси су већ били велики и требало је смислити нешто да буде мало другачије.
„Ендрју Луг Олдам, први менаџер Стонса је смислио ону чувену: `Да ли бисте ви пустили ваше дете, женско наравно, да буде са оваквим људима?` Представљени су као неке барабе, како ми кажемо, за разлику од Битлса који су били у оделима и свирали поп музику и певали песме, I Wanna Hold Your Hand, држимо се за руке. Стонси су певали ту већ мало озбиљније ствари и то је та нека разлика. Е сад, без обзира што сам ја огроман фан Ролингстонса, апсолутно не могу да замислим живот без Битлса“.
Према Рашићу, један од разлога зашто су Битлси постали легенде је и тај што не постоје толике године. Они су несумњиво највећи поп бенд у историји и то је решено за неколико година њиховог постојања, са савршенством песама, феноменалним плочама, квалитетом...
„Аутоматски, са годинама постајеш легенда. Оно чега више нема постаје важније од оног чега још има и што траје. У сваком случају, та два бенда не бих ни поредио. Подједнако волим и Битлсе и Стонсе“, закључио је Рашић.
