https://sputnikportal.rs/20220906/naucnici-upozorili-strahujemo-od-udara-asteroida-a-imamo-opasnost-pred-nosom-za-koju-nismo-spremni-1142262592.html
Научници упозорили: Страхујемо од удара астероида, а имамо опасност пред носом за коју нисмо спремни
Научници упозорили: Страхујемо од удара астероида, а имамо опасност пред носом за коју нисмо спремни
Sputnik Србија
Човечанство не би требало да допусти да забринутост због евентуалне претње од удара астероида засени другу колосалну опасност која нам вреба пред носом –... 06.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-06T22:18+0200
2022-09-06T22:18+0200
2022-09-06T22:23+0200
наука и технологија
магазин
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/146/43/1464346_0:293:5616:3452_1920x0_80_0_0_d5a6dcf9cda4871745825e9b8f5986a3.jpg
Нуклеарни рат или такозване климатске промене, о којима се последњих годину-две, увелико прича, спадају у доминантне егзистенцијалне претње у интерпретацији медија, али постоје и оне које бисмо могли назвати древним.Земља је већ унапред била накрцана мноштвом опасности давно пре него што се појавио човек и размножио по свим деловима света, а неке од тих древних опасности наша врста још увек није искусила.Супервулкани и суперерупцијеЈедна од највећих опасности долази од астероида, попут оног за који се сумња да је уништио диносаурусе пре 65 милиона година. Док покушавамо да предвидимо властити судњи дан, упозоравајућа прича о диносаурима као да сугерише да своју будност усмеримо према звездама. То има смисла и људи се мудро припремају на начине на које диносаури нису могли, улагањима у праћење астероида, па чак и њихово одвраћање.Али, двоје научника истиче у новом коментару у часопису „Нејчр“ (Nature), који преноси „Сајенс алерт“ да не бисмо смели да допустимо да забринутост због астероида засени другу колосалну опасност која нам вреба пред носом. Реч је о вулканима.Током наредног века вероватноћа да ће се догодити вулканска ерупција великих размера 100 пута је већа од вероватноће удара астероида или комете заједно, пишу Мајкл Касиди, професор вулканологије на Универзитету у Бирмингему и Лара Мани, научни сарадник у Центру за проучавање егзистенцијалног ризика на Универзитету у Кембриџу.Иако су припреме за астероиде добре, премало радимо на вероватнијој вулканској „суперерупцији“, тврде Касиди и Манијева. Владе и глобалне агенције троше стотине милиона долара годишње на одбрану планете, укључујући нови амерички експеримент за обрану од свемирског камења, додају они.Шта мора да се промениНАСА мисија двоструког преусмеравања астероида (ДАРТ) ускоро ће тестирати изводљивост скретања астероида покушајем померања астероида са путање. Мисија ДАРТ коштаће око 330 милиона долара и, иако је то повољно ако нас спаси од астероида, Касиди и Манијева напомињу да нема упоредиве инвестиције за припрему одбране од суперерупције вулкана.То се мора променити, наглашава ово двоје британских научника.Вулкани су можда мање егзотични од ватрених кугли из свемира, али то је разлог више да их поштујемо. Вулкани су, за разлику од астероида, на Земљи - раштркани по целој планети, често прекривени сликовитим крајоликом који умањује њихов деструктивни потенцијал.И док су људи у модерно доба видели много страшних ерупција, већина њих је бледа у поређењу са супервулканима, који еруптирају сваких 15.000 година. Последња суперерупција ове врсте догодила се пре отприлике 22.000 година, према америчком Геолошком институту (суперерупција је она с магнитудом 8, највишом оценом на Индексу вулканске експлозивности).Подсетник на годину без летаПоследња ерупција магнитуде 7 догодила се 1815. године на планини Тамбора у Индонезији, а од њених последица погинуло је око 100.000 људи. Пепео и дим смањили су глобалну температуру у просеку за око један степен на Целзијусовој скали, проузрокујући идућу „годину без лета“ (1816.). То је за последицу имало пропадање усева што је довело до глобалне гладе, избијања болести и насиља.Праћење вулкана побољшано је од 1815. године, као и наша способност прикупљања глобалне подршке за помоћ у катастрофама, али не нужно довољно да надокнади све ризике с којима се сада суочавамо.Људска популација на Земљи удвостручила се од раних 1800-их, примећују Касиди и Манијева, а нека велика урбана подручја су процветала у близини опасних вулкана. Више се ослањамо и на глобалну трговину, тако да немири на једном месту могу да изазову несташице хране и друге кризе на неком другом месту у свету.Опасност је већа него што мислимоОпасност коју представљају вулкани такође може бити већа него што мислимо. У студији из 2021. године, која се темељи на подацима из древних ледених језгара, истраживачи су открили да су интервали између катастрофалних ерупција стотинама или чак хиљадама година краћи него што се пре веровало.Историја многих вулкана остаје нејасна, што отежава предвиђање будућих ерупција и усмеравање ресурса тамо где су ризици највећи. Потребно је више истраживања ледених језагра, као и историјских и геолошких записа, укључујући морска и језерска језгра, посебно у високоризичним регијама са мало података попут југоисточне Азије, истиче двоје научника.Такођ, потребно је више интердисциплинарних истраживања која би нам помогла да предвидимо како би суперерупција могла да осакати цивилизацију, идентификујући ризике за трговину, пољопривреду, енергетику и инфраструктуру, плус географске „кључне тачке“, на којима се вулкански ризици преклапају са критичним трговинским мрежама“, напомињу Касиди и Манијева.Опсежније праћење вулкана такође је од виталног значаја, укључујући праћење са земље, као и посматрање из ваздуха и сателита. Британски научници примећују да су вулканолози дуго чезнули за специјализованим сателитом за посматрање вулкана који би могао да повећа спремност изван тренутног система дељења постојећих сателита са другим научницима.Свест и образовање заједнице још један су кључ развијања отпорности. Људи морају знати живе ли у зонама опасности од вулкана, како се припремити за ерупцију и што учинити када се догоди.Осим припремног деловања, властима су такође потребни начини за емитовање јавних упозорења када вулкани еруптирају, попут текстуалних порука са појединостима о евакуацијама, саветима за преживљавање ерупције или упутствима до склоништа и медицинских установа, закључују Касиди и Манијева, пренео је зимо.дневник.
https://sputnikportal.rs/20200814/velika-greska-prirode-bumerang-potresi-snazno-tresu-zeminu-koru-video-1123199744.html
https://sputnikportal.rs/20181025/jeloustoun-bomba--1117612421.html
https://sputnikportal.rs/20180817/katastrofa-erupcija-vulkan-santorini-1116902571.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
магазин, изуми и открића
Научници упозорили: Страхујемо од удара астероида, а имамо опасност пред носом за коју нисмо спремни
22:18 06.09.2022 (Освежено: 22:23 06.09.2022) Човечанство не би требало да допусти да забринутост због евентуалне претње од удара астероида засени другу колосалну опасност која нам вреба пред носом – вулкане, сматра модерна наука.
Нуклеарни рат или такозване климатске промене, о којима се последњих годину-две, увелико прича, спадају у доминантне егзистенцијалне претње у интерпретацији медија, али постоје и оне које бисмо могли назвати древним.
Земља је већ унапред била накрцана мноштвом опасности давно пре него што се појавио човек и размножио по свим деловима света, а неке од тих древних опасности наша врста још увек није искусила.
Супервулкани и суперерупције
Једна од највећих опасности долази од астероида, попут оног за који се сумња да је уништио диносаурусе пре 65 милиона година. Док покушавамо да предвидимо властити судњи дан, упозоравајућа прича о диносаурима као да сугерише да своју будност усмеримо према звездама. То има смисла и људи се мудро припремају на начине на које диносаури нису могли, улагањима у праћење астероида, па чак и њихово одвраћање.
Али, двоје научника истиче у новом коментару у часопису „Нејчр“ (Nature), који
преноси „Сајенс алерт“ да не бисмо смели да допустимо да забринутост због астероида засени другу колосалну опасност која нам вреба пред носом. Реч је о вулканима.
Током наредног века вероватноћа да ће се догодити вулканска ерупција великих размера 100 пута је већа од вероватноће удара астероида или комете заједно, пишу Мајкл Касиди, професор вулканологије на Универзитету у Бирмингему и Лара Мани, научни сарадник у Центру за проучавање егзистенцијалног ризика на Универзитету у Кембриџу.
Иако су припреме за астероиде добре, премало радимо на вероватнијој вулканској „суперерупцији“, тврде Касиди и Манијева. Владе и глобалне агенције троше стотине милиона долара годишње на одбрану планете, укључујући нови амерички експеримент за обрану од свемирског камења, додају они.
НАСА мисија двоструког преусмеравања астероида (ДАРТ) ускоро ће тестирати изводљивост скретања астероида покушајем померања астероида са путање. Мисија ДАРТ коштаће око 330 милиона долара и, иако је то повољно ако нас спаси од астероида, Касиди и Манијева напомињу да нема упоредиве инвестиције за припрему одбране од суперерупције вулкана.
То се мора променити, наглашава ово двоје британских научника.
Вулкани су можда мање егзотични од ватрених кугли из свемира, али то је разлог више да их поштујемо. Вулкани су, за разлику од астероида, на Земљи - раштркани по целој планети, често прекривени сликовитим крајоликом који умањује њихов деструктивни потенцијал.
И док су људи у модерно доба видели много страшних ерупција, већина њих је бледа у поређењу са супервулканима, који еруптирају сваких 15.000 година. Последња суперерупција ове врсте догодила се пре отприлике 22.000 година, према америчком Геолошком институту (суперерупција је она с магнитудом 8, највишом оценом на Индексу вулканске експлозивности).
Подсетник на годину без лета
Последња ерупција магнитуде 7 догодила се 1815. године на планини Тамбора у Индонезији, а од њених последица погинуло је око 100.000 људи. Пепео и дим смањили су глобалну температуру у просеку за око један степен на Целзијусовој скали,
проузрокујући идућу „годину без лета“ (1816.). То је за последицу имало пропадање усева што је довело до глобалне гладе, избијања болести и насиља.
Праћење вулкана побољшано је од 1815. године, као и наша способност прикупљања глобалне подршке за помоћ у катастрофама, али не нужно довољно да надокнади све ризике с којима се сада суочавамо.
Људска популација на Земљи удвостручила се од раних 1800-их, примећују Касиди и Манијева, а нека велика урбана подручја су процветала у близини опасних вулкана. Више се ослањамо и на глобалну трговину, тако да немири на једном месту могу да изазову несташице хране и друге кризе на неком другом месту у свету.
Опасност је већа него што мислимо
Опасност коју представљају вулкани такође може бити већа него што мислимо. У студији из 2021. године, која се темељи на подацима из древних ледених језгара, истраживачи су открили да су интервали између катастрофалних ерупција стотинама или чак хиљадама година краћи него што се пре веровало.
Историја многих вулкана остаје нејасна, што отежава предвиђање будућих ерупција и усмеравање ресурса тамо где су ризици највећи. Потребно је више истраживања ледених језагра, као и историјских и геолошких записа, укључујући морска и језерска језгра, посебно у високоризичним регијама са мало података попут југоисточне Азије, истиче двоје научника.
Такођ, потребно је више интердисциплинарних истраживања која би нам помогла да предвидимо како би суперерупција могла да осакати цивилизацију, идентификујући ризике за трговину, пољопривреду, енергетику и инфраструктуру, плус географске „кључне тачке“, на којима се вулкански ризици преклапају са критичним трговинским мрежама“, напомињу Касиди и Манијева.
Опсежније праћење вулкана такође је од виталног значаја, укључујући праћење са земље, као и посматрање из ваздуха и сателита. Британски научници примећују да су вулканолози дуго чезнули за специјализованим сателитом за посматрање вулкана који би могао да повећа спремност изван тренутног система дељења постојећих сателита са другим научницима.
Свест и образовање заједнице још један су кључ развијања отпорности. Људи морају знати живе ли у зонама опасности од вулкана, како се припремити за ерупцију и што учинити када се догоди.
Осим припремног деловања, властима су такође потребни начини за емитовање јавних упозорења када вулкани еруптирају, попут текстуалних порука са појединостима о евакуацијама, саветима за преживљавање ерупције или упутствима до склоништа и медицинских установа, закључују Касиди и Манијева,
пренео је зимо.дневник.
