Турска остварује своје циљеве, али решава и проблеме Москве
© Sputnik / Павел Лисицын
/ Пратите нас
Отварање црноморског коридора за извоз руског жита омогућио би Анкари да оствари неке своје интересе, али истовремено то би могло бити и решење да руско жито стигне до најугроженијих земаља, што је посебно важно после скандала са украјинским житом које је завршило у ЕУ уместо у најсиромашнијим државама.
О отварању коридора за извоз руског жита председници Русије и Турске разговараће средином септембра на поредстојећем самиту ШОС-а у Самарканду. Анкара се залаже да што пре почну испоруке руског жита на светска тржишта, а то питање је постало горуће пошто је сукоб Русије и Украјине, два значајни глобалнa произвођача, изазвао огроман поремећај на глобалном тржишту. Свету се предвиђа глад, што може довести до нових потреса и геополитичких проблема.
Међутим, иако западне санкције нису директно уведене на руско жито, оне стварају бројна ограничења која отежавају извоз житарица из Русије, па би, у том смислу, коридор преко Турске могао бити решење. Од тога ће, подразумева се, Анкара имати корист, али би то делимично решило и проблем пласмана руског жита на светско тржиште.
„Турска ће од тога профитирати. У турским лукама постоји мноштво комуналних предузећа, а Турска је данас главни добављач брашна на европском тржишту. То брашно се не прави само од турских житарица, него од руских и украјинских. С друге стране, Русија се суочава са проблемима које генеришу бројне санкције. Против руског жита нису директно уведене санкције, али постоје проблеми са плаћањима и обрачунима. Многе банке се једноставно плаше санкција, иако су Американци дали објашњење да су храна, минерална ђубрива, лекови, медицинска опрема роба која се не може санкционисати... Ипак, постоје проблеми са плаћањима и транспортном логистиком, са бродовима...“, каже за Спутњик Леонид Холод, доктор економских наука и бивши заменик министра пољопривреде РФ.
Ти логистички проблеми, као и проблеми са плаћањем доводе до повећање цене руског жита, упркос чињеници да је оно веома потребно на светском тржишту, додао је Холод.
„Русија је највећи извозник пшенице и има добар извозни потенцијал, па је потпуно јасно да ситуација на светском тржишту неће бити добра ако нема руског жита, а цене ће само расти. Данас је цена прилично висока, али не због апетита руских пољопривредника, него због чињенице да те тешкоће ‘једу’ новац“, додао је експерт.
Осим тога, најсиромашније земље губе приступ основним намирницама јер их развијене земље купују, а њихова куповина у великим количинама изазива раст цена. Ситуација је алармантна, ако се узме у обзир да 345 милиона људи већ пати од недостатка хране, што је 2,5 пута више у поређењу са 2019. годином.
Русија је највећи светски извозник пшенице, са више од 18 посто међународног извоза
© Sputnik / Александр Кряжев
/ Запад не мари за гладне у свету
Руски експерт Јуриј Светов сматра да треба сачекати састанак Путина и Ердогана на самиту ШОС-а и видети шта ће се два лидера договорити, али сматра да турски лидер на овај начин покушава да придобије поене пред предстојеће изборе.
„То су све само речи... Јасно је зашто Ердоган то ради, пошто га очекују председнички избори следеће године. Економска ситуација у Турској је тешка, унутрашњи проблеми су велики и на тај начин он све то компензује активношћи у спољној политици“, сматра експерт.
Истовремено, Светов критикује Запад, на челу са САД, што не мари за сиромашне земље којима није испоручено украјинско жито, него још оптужује Москву да обмањује јавност информацијама коме је то жито испоручено.
„Мислим да су имали један циљ - да повуку жито из Украјине, па да Украјина добије бар нешто новца за то, а где ће жито отићи - није их брига. Ако су САД као најбогатија земља на свету биле забринуте због проблема глади у сиромашним земљама онда су могле да снабдевају житом те земље из својих стратешких резерви. Мислим да је споразум око извоза украјинске и руске хране и ђубрива на светска тржишта (потписан 22. јула у Истанбулу, уз посредовање УН и Турске) имао за нас два важна аспекта - први је да се деблокирају украјинске луке како би украјинско жито могло да се извезе бродовима, који су, иначе, тамо били задржани и други аспект је да нема препрека за снабдевање руским житом и руским ђубривима. Као одговор, видимо саопштење - не противимо се извозу руског жита и ђубрива, али постоје санкције на логистику...Дакле, ово је уобичајена лукавост Запада“, oценио је он.
Светов је, међутим, сагласан са Ердоганом који сматра да је сада главни задатак да се наставе испоруке жита државама које су у тешкој ситуацији и да је погрешно да се шаље у земље које су Русији увеле санкције.
„Чини ми се да је Владимир Путин на Источном економском форуму у Владивостоку прилично оштро рекао да Русија неће сарађивати са онима којима јој постављају баријере. Не желите да плаћате гас - не користите га! Постављате горње границе за цену руске нафте - сами набавите ту нафту где желите, ми вас нећемо снабдевати. И овде са житом је иста ситуација. Зашто да гледамо на то да свој део договора испуњавамо, док други то не раде“, каже Светов.
Москва намерава да до краја године испоручи 30 милиона тона жита земљама којима је то потребно, а такође и планира и да повећа те испоруке до 50 милиона.
„Турска је један од потрошача руског жита, а поред тога, и посредник, пошто се део жита које долази у Турску из Украјине и Русије, прерађује у брашно и даље извози на Блиски исток и друге земље. Одређено део руског жита пролази кроз луке у Црном мору и зато је важно да постоји могућност слободног проласка кроз Босфор и Дарданеле. У том смислу, Турска ту игра одређену улогу“, каже руски експерт Андреј Кортунов.
Турски лидер Реџеп Ердоган је потврдио да је Владимир Путин био „у праву“, када је критиковао Запад што жито из украјинских лука не иде у сиромашне земље, већ у богате.
„Проблем хране у савременом свету, а посебно на глобалном југу, има дубље корене од сукоба на територији Украјине. Односно, несташица хране, недостатак солвентне потражње, проблеми са климатским променама и многи други фактори су створили тај проблем, док га је сукоб Русије и Украјине само погоршао... Питање извоза руског жита је, пре свега, повезано са санкцијама. Ту заиста постоје одређене потешкоће, јер иако руско жито, као и руско и белоруско ђубриво, не потпадају директно под санкције, те санкције, ипак, утичу на њихов извоз“, каже Кортунов.
Према његовим речима, проблем представља транспортна логистика и забрана упловљавања руских бродова у европске луке. Проблема има и са осигурањем, пошто углавном све иде преко европских осигуравајућих кућа, али тешкоћа има и са банкама и плаћањима.
„Постоји и питање обрачуна за жито, пошто су се традиционално ти обрачуни обављали у доларима, понекад у еврима. Сада се такве калкулације испостављају тешким. Дакле, извоз руског жита на светска тржишта зависи од тога како ће ова питања наћи одговарајуће одговоре. Ако се ти проблеми некако реше, онда ће, верујем, проблем бити отклоњен, а ако се не реше онда ће се потешкоће са извозом руског жита, нажалост, наставити“, каже Кортунов.
Анкара се залаже да што пре почну испоруке руског жита на светска тржишта
© Sputnik / Алексей Мальгавко
/ Богат род у Русији
Експерти оцењују да ће извозници жита, упркос тешкоћама, пронаћи пут, јер потпуне забране неће бити, пошто жито спада у категорију хуманитарне робе.
„Урожај у Русији је ове године био добар, па је извозни потенцијал прилично значајан. Верујем да ће значајне количине пшенице, кукуруза и неких других усева изаћи на светска тржишта. Видећемо како ће се ситуација развијати у наредним недељама“, каже Кортунов, напомињући да је део руског жита већ на светском тржишту.
Ако се говори о начинима решавања проблема извоза руског жита у условима санкција, онда треба створити неку врсту алтернативних међународних система обрачунавања који нису повезани са доларом, нису повезани са евром, додао је експерт.
„На пример, када је Садам Хусеин био под санкцијама храна се давала у замену за нафту. Тако су и овде могуће различите опције, а важно је да постоји жеља да се решења пронађу. Мислим да се могу наћи ако се то жели. У сваком случају, испорука руског, па и украјинског жита на светска тржишта је веома важан фактор у стабилизацији цена и тржишта и стога није ни битно где се жито испоручује, јер то свакако утиче на цене, на овај или онај начин. Истовремено, проблем хране савременог света треба темељније решити. Потребна нам је, па, ако желите, друга зелена револуција, односно нешто упоредиво по обиму са напорима који су учињени шездесетих година прошлог века, како би се повећала продуктивност основних пољопривредних структура и култура за борбу против штеточина. Важно је, да тако кажем, повећати одрживост основних усева, климатских промена итд. То су сложени проблеми који захтевају систематско свеобухватно решење, а сама Русија неће моћи да реши тај проблем“, закључује Кортунов.
