https://sputnikportal.rs/20220916/1142567374.html
Руски научници развијају методу за зацељивање рана без ожиљака
Руски научници развијају методу за зацељивање рана без ожиљака
Sputnik Србија
Научници са Националног истраживачког универзитета за електронску технологију (МИЕТ) и Универзитета Сеченов развили су први светски хируршки метод за зарастање... 16.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-16T22:56+0200
2022-09-16T22:56+0200
2022-09-16T22:56+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/10/1142828986_0:101:1920:1181_1920x0_80_0_0_bbc91217dee635cf012fd39b505beecb.jpg
Резултати студије објављени су у часопису „Биоинжињеринг“.Методе зарастања резова које се данас користе имају низ мањкавости, рекли су научници. Употреба традиционалних шавова направљених иглом и концем ограничена је у операцијама на слузокожи, крвним судовима и другим деликатним ткивима. Шивење електричним и ултразвучним спајањем може оштетити здраво ткиво, а чврстоћа адхезивних веза је често недовољна, кажу стручњаци.Према његовим речима, овај ефекат обезбеђује јединствени састав споја који се заснива на албумину, протеину за транспорт крви, као и оптичком апсорберу индоцијанинске зелене и једнозидне угљеничне наноцеви.Сам ласерски уређај је опремљен паметним системом повратне информације о температури који вам омогућава да контролишете интензитет ласерског зрачења. Уз помоћ софтвера долази до ласерског загревања биолошког ткива са тачношћу од 0,5 °Ц.„Компоненте споја су одабране тако да што више апсорбују ласерско зрачење, концентришући га у пределу ране. Под дејством зрачења, течни лем се трансформише у чврст порозни биокомпозит који чврсто спаја ивице реза. У процесу даљег зарастања, композит подстиче урастање ткива у своју структуру, а затим се раствара и излучује из организма“, објаснио је Герасименко, преноси међународни Спутњик.Непосредно након операције ласерски шавови са биоорганским лемом имају ширину три до четири пута мању од ширине шава ушивеног концем. Десет дана након операције, ткива у пределу нове врсте шава се практично не разликују од првобитне коже, истакли су научници.Тестови нове методе показали су не само ефикасно зарастање линеарних резова на кожи, већ и истовремено смањење упале, одсуство микроциркулацијских поремећаја и убрзање раста везивног ткива на месту ране, напоменули су креатори.У овој фази, технологија пролази кроз експерименталне студије на различитим ткивима тела. Научни тим је већ тестирао нову методу за рестаурацију слузокоже у максилофацијалној хирургији, крвних судова и зглобне хрскавице у ортопедији.Студија је спроведена у оквиру имплементације државног програма „Приоритет 2030“.
https://sputnikportal.rs/20220505/na-banjici-uradjena-nesvakidasnja-operacija-tumora-priprema-kao-scenario-za-film-1137089471.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, магазин
наука и технологија, медицина, магазин
Руски научници развијају методу за зацељивање рана без ожиљака
Научници са Националног истраживачког универзитета за електронску технологију (МИЕТ) и Универзитета Сеченов развили су први светски хируршки метод за зарастање резова – и на унутрашњим и на спољашњим органима – без ожиљака. Према њиховим речима, предложена ласерска технологија је високо ефикасна, тачна и јефтина.
Резултати студије објављени су
у часопису „Биоинжињеринг“.
Методе зарастања резова које се данас користе имају низ мањкавости, рекли су научници. Употреба традиционалних шавова направљених иглом и концем ограничена је у операцијама на слузокожи, крвним судовима и другим деликатним ткивима. Шивење електричним и ултразвучним спајањем може оштетити здраво ткиво, а чврстоћа адхезивних веза је често недовољна, кажу стручњаци.
„Успели смо да докажемо предност ласерске технологије за поправку рана меког ткива у односу на традиционалне хируршке методе. Технологија вам омогућава да брзо добијете херметички шав минималне величине, који у будућности неће оставити за собом груб, уочљив ожиљак“, рекао је Александар Герасименко, шеф студије и ванредни професор на Институту за биомедицинске системе при МИЕТ-у.
Према његовим речима, овај ефекат обезбеђује јединствени састав споја који се заснива на албумину, протеину за транспорт крви, као и оптичком апсорберу индоцијанинске зелене и једнозидне угљеничне наноцеви.
Сам ласерски уређај је опремљен паметним системом повратне информације о температури који вам омогућава да контролишете интензитет ласерског зрачења. Уз помоћ софтвера долази до ласерског загревања биолошког ткива са тачношћу од 0,5 °Ц.
„Компоненте споја су одабране тако да што више апсорбују ласерско зрачење, концентришући га у пределу ране. Под дејством зрачења, течни лем се трансформише у чврст порозни биокомпозит који чврсто спаја ивице реза. У процесу даљег зарастања, композит подстиче урастање ткива у своју структуру, а затим се раствара и излучује из организма“, објаснио је Герасименко, преноси међународни Спутњик.
Непосредно након операције ласерски шавови са биоорганским лемом имају ширину три до четири пута мању од ширине шава ушивеног концем. Десет дана након операције, ткива у пределу нове врсте шава се практично не разликују од првобитне коже, истакли су научници.
Тестови нове методе показали су не само ефикасно зарастање линеарних резова на кожи, већ и истовремено смањење упале, одсуство микроциркулацијских поремећаја и убрзање раста везивног ткива на месту ране, напоменули су креатори.
„Наша технологија ласерске реконструкције ткива нам омогућава да смањимо трајање постоперативне рехабилитације, што ће омогућити смањење трошкова медицинских услуга и материјала. Због ниске цене, операција ће бити доступна широком спектру пацијената“, рекао је Герасименко.
У овој фази, технологија пролази кроз експерименталне студије на различитим ткивима тела. Научни тим је већ тестирао нову методу за рестаурацију слузокоже у максилофацијалној хирургији, крвних судова и зглобне хрскавице у ортопедији.
Студија је спроведена у оквиру имплементације државног програма „Приоритет 2030“.
