https://sputnikportal.rs/20220919/krediti-sve-skuplji-traznja-jenjava--sta-ce-biti-sa-cenom-kvadrata-1143007602.html
Кредити све скупљи, тражња јењава – шта ће бити са ценом квадрата?
Кредити све скупљи, тражња јењава – шта ће бити са ценом квадрата?
Sputnik Србија
Раст референтних каматних стопа и еурибора већ је почео да се осећа на тржишту некретнина јер је потражња за кредитима смањена. То показују и последњи подаци... 19.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-19T23:00+0200
2022-09-19T23:00+0200
2022-09-19T23:00+0200
економија
србија – економија
тржиште некретнина
банке и берза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/14/1124421771_57:0:1863:1016_1920x0_80_0_0_b564af0bacbc2fb81d4608e710ef93d8.jpg
У том периоду је 28 одсто станова купљено новцем позајмљеним од банке. С друге стране, подаци Народне банке Србије показују да је и цена задуживања порасла у другом у односу на први квартал ове године.Камата је у просеку већа за око 0,2 одсто и сада углавном износи око 2,8 одсто, што значи да су и кредити поскупели, а у централној банци очекују пооштравање стандарда и пад тражње за кредитима у трећем тромесечју.Банке траже учешће и од 30 одстоАгенти за некретнине тврде да се и на терену већ осећа пад активности кредитних купаца и пооштравање услова за задуживање које нуде банке на тржишту некретнина.Камате су веће, а заоштрени су и услови под којима се позајмице дају. У већини банака је учешће до сада било 20 одсто, иако је НБС препоручила да банке омогуће и учешће од 10 процената, али поједине финансијске институције од клијената које сматрају „ризичним“ сада траже учешће и од 30 одсто.У агенцијама за некретнине кажу да је интересовање клијената за кредите приметно мање него претходних месеци и да су људи постали обазривији због повећања каматних стопа, али да не очекују да ће пад тражње за кредитима спустити цене квадрата.Према резултатима јулске анкете НБС о кредитној активности, банке су након годину дана ублажавања, у другом тромесечју благо пооштриле кредитне стандарде за становништво.Станови ће бити све недоступнији за куповинуПрофесор на Београдској банкарској академији Исмаил Мусабеговић рекао је за „Јуроњуз“ да је тренд раста камата почео и да се сигурно неће зауставити у наредних годину, годину и по или можда наредне две године. У години у којој се бележи рекордно висока цена квадратног метра, станови би могли постати још недоступнији онима који треба да купе прву некретнину.Он напомиње да банке процењују сваког клијента и да „рачунају“ појединачни кредитни капацитет потенцијалног корисника кредита.„Не може свако доћи у банку и узети кредит. Банка мора да процени када и колико новца да вам да и да ли сте ви способни да та средства у том року вратите. Битно је да су увек стамбени кредити код варијабилне камате везани за еурибор који расте и шестомесечни је већ око два одсто. То повећава месечне рате, а оне су на почетку кредита највеће због учешћа камате“, оцењује Мусабеговић.Могућност ланчане реакцијеКако додаје, поскупљења кредита могу бити узрок целе те ланчане реакције која је увек прва на удару, јер када грађевинарство добије такав негативан импулс он се после одражава на све гране економије.„Поскупљењем кредита се смањује потражња за становима и то може донети ланчано до бројних последица од тога да се успори станоградња, а тиме ће и грађевинске фирме и инвеститори имати губитке или мањи профит него што су рачунали. Произвођачи грађевинских материјала, од оних који производе цемент, циглу, бетон, до паркета, прозора и врата су сви повезани и то ће све те индустрије осетити. А када се смањи потражња за тим, долази до пада запослености и профитабилности“, истакао је професор са београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић.
https://sputnikportal.rs/20220908/koliko-je-tesko-trziste-nekretnina-u-srbiji-1142402404.html
https://sputnikportal.rs/20220913/mnogo-se-gradi-cene-ne-padaju-novac-je-skuplji-da-li-ce-pasti-cene-nekretnina-1142640237.html
https://sputnikportal.rs/20220906/nekretnine-nece-pojeftiniti-dok-postoji-beogradizacija-srbije-1142268457.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – економија, тржиште некретнина, банке и берза
србија – економија, тржиште некретнина, банке и берза
Кредити све скупљи, тражња јењава – шта ће бити са ценом квадрата?
Раст референтних каматних стопа и еурибора већ је почео да се осећа на тржишту некретнина јер је потражња за кредитима смањена. То показују и последњи подаци Републичког геодетског завода на основу којих је учешће кредита у првој половини ове године мање за осам одсто.
У том периоду је 28 одсто станова купљено новцем позајмљеним од банке. С друге стране, подаци Народне банке Србије показују да је и цена задуживања порасла у другом у односу на први квартал ове године.
Камата је у просеку већа за око 0,2 одсто и сада углавном износи око 2,8 одсто, што значи да су и кредити поскупели, а у централној банци очекују пооштравање стандарда и пад тражње за кредитима у трећем тромесечју.
Банке траже учешће и од 30 одсто
Агенти за некретнине тврде да се и на терену већ осећа пад активности кредитних купаца и пооштравање услова за задуживање које нуде банке на тржишту некретнина.
Камате су веће, а заоштрени су и услови под којима се позајмице дају. У већини банака је учешће до сада било 20 одсто, иако је НБС препоручила да банке омогуће и учешће од 10 процената, али поједине финансијске институције од клијената које сматрају „ризичним“ сада траже учешће и од 30 одсто.
У агенцијама за некретнине кажу да је интересовање клијената за кредите приметно мање него претходних месеци и да су људи постали обазривији због повећања каматних стопа, али да не очекују да ће пад тражње за кредитима спустити цене квадрата.
Према резултатима јулске анкете НБС о кредитној активности, банке су након годину дана ублажавања, у другом тромесечју благо пооштриле кредитне стандарде за становништво.
„Пооштравање се највише односило на динарске готовинске кредите и кредите за рефинансирање и стамбене кредите с девизном клаузулом. Кредитни стандарди су пооштрени највише под утицајем повећаних трошкова финансирања, неизвесности у погледу опште економске ситуације и последично мање спремности за преузимање ризика, као и очекиваног раста проблематичних потраживања. С друге стране, конкуренција у банкарском сектору и ситуација на тржишту некретнина деловале су у супротном смеру“, наводе у НБС.
Станови ће бити све недоступнији за куповину
Професор на Београдској банкарској академији Исмаил Мусабеговић
рекао је за „Јуроњуз“ да је тренд раста камата почео и да се сигурно неће зауставити у наредних годину, годину и по или можда наредне две године. У години у којој се бележи рекордно висока цена квадратног метра, станови би могли постати још недоступнији онима који треба да купе прву некретнину.
Он напомиње да банке процењују сваког клијента и да „рачунају“ појединачни кредитни капацитет потенцијалног корисника кредита.
„Не може свако доћи у банку и узети кредит. Банка мора да процени када и колико новца да вам да и да ли сте ви способни да та средства у том року вратите. Битно је да су увек стамбени кредити код варијабилне камате везани за еурибор који расте и шестомесечни је већ око два одсто. То повећава месечне рате, а оне су на почетку кредита највеће због учешћа камате“, оцењује Мусабеговић.
Могућност ланчане реакције
Како додаје, поскупљења кредита могу бити узрок целе те ланчане реакције која је увек прва на удару, јер када грађевинарство добије такав негативан импулс он се после одражава на све гране економије.
„Поскупљењем кредита се смањује потражња за становима и то може донети ланчано до бројних последица од тога да се успори станоградња, а тиме ће и грађевинске фирме и инвеститори имати губитке или мањи профит него што су рачунали. Произвођачи грађевинских материјала, од оних који производе цемент, циглу, бетон, до паркета, прозора и врата су сви повезани и то ће све те индустрије осетити. А када се смањи потражња за тим, долази до пада запослености и профитабилности“, истакао је професор са београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић.
