- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Свечано затворен 56. Битеф

© Tanjug / TARA RADOVANOVICСвечано затворен 56. Битеф
Свечано затворен 56. Битеф - Sputnik Србија, 1920, 03.10.2022
Пратите нас
Битеф фестивал, 56. по реду, завршен је синоћ извођењима представа „Љубав“ у режији Александера Зелдина и „Кризе“ у режији Жиге Дивјака.
Након представа, одржано је свечано проглашење добитника награда, међу којима је Гран при „Мира Траиловић“ за најбољу представу у целини припао двема представама „Соло“ Нине Рајић Крањац и „Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима“ Јана Мартенса.
Уметнички директор Битефа Иван Меденица на проглашењу је представио међународни жири фестивала у саставу Штефани Карп (драматург и позоришни кустос, Немачка, председница жирија), Кристине Десел (позоришни критичар, Немачка), Селма Спахић (редитељ, Босна и Херцеговина), Вања Ејдус (глумица, Србија) и Дино Пешут (писац и драматург, Хрватска).
„Први Гран при додељује се храбром, страственом и јединственом истраживању основних питања позоришта у садашњем тренутку, које сеже и у прошлост и у будућност, и које нам дивљом енергијом поставља четворо изванредних мислилаца, аутора, извођача. Они нас позивају на узбудљиво и ризично путовање кроз самоспознају, конфликте, успомене, призоре, песме и митове, водећи нас ка различитим позоришним просторима и формама, и које се завршава свечаношћу која слави заједништво и наше људско несавршенство“, наводи жири.
Жири је честитао представи Соло и ауторском тиму који предводи Нина Рајић Крањац, заједно са Наташом Кесер, Бењамином Крнетићем, Марком Мандићем и осталим члановима уметничког тима.
© Tanjug / TARA RADOVANOVICСвечано затворен 56. Битеф
Свечано затворен 56. Битеф - Sputnik Србија, 1920, 03.10.2022
Свечано затворен 56. Битеф
„Други Гран pри додељује се уметнички, мајсторски уобличеној експлозији слободе и бунтовништва. Ова представа комбинује широк спектар позоришних и плесних језика, градећи комплексну и вишеслојну драматургију која је истовремено политичка и поетична. Она нас подстиче на тријумфални протест у ком сваки појединац користи свој лични простор уз саосећање са другима“, наводи се у одлуци жирија да награду додели представи „Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима“, честитајући Јану Мартенсу, Грип и Денс он ансамблу и целом уметничком тиму.
Специјална награда „Јован Ћирилов" додељена је представи Љубав Александра Зелдина.
„Ова награда за изузетан допринос позоришној уметности, додељује се представи која нас води ка несагледивим димензијама минималистичког натурализма. Представа балансира на танкој линији између реалности и фикције, између бивања и глуме. Пажљиво режирана, глумљена, дизајнирана и написана, ова прича нас отвара ка емпатији за ону сферу људског постојања која се често превиђа или игнорише. Представа доноси болно искуство без олакшања“, наводи се у одлуци жирија.
Политикин жири, у којем су редитељи Харис Пашовић и Ана Томовић, уредница рубрике за културу Гордана Поповић, позоришна критичарка Ана Тасић и новинарка Борка Голубовић Требјешанин, одлучио је да се 44. по реду награда Политике за најбољу режију додели Јану Мартенсу за представу сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима.
Сценска игра кореографа Јана Мартенса пршти од осећајности и естетизације, опчињавајућа је и маштовито разиграна. Карактерише је грчевита борба између стега и ослобађања, између спутаности и експлозије слободе. Реч је о кореографији жестине коју води енергична и силовита музика савременог пољског композитора Хенрика Миколаја Горецког. У представи су посебно снажне плесно-драмске сцене, када играчи у тишини, одлучно и репетативно, ходају у кругу, упорно пратећи смисао дирљивих поетских речи, одраза батргања у савременом свету“, наводи се у образложењу жирија Политике.
Уметнички директор Меденица саопштио је потом да је Награду публике однела представа Свет без жена ауторки Маје Пелевић и Олге Димитријевић, преноси Танјуг.
Овогодишњи 56. Битеф одржан је под слоганом Ми – јунаци рада свог.
У току фестивала посетиоци су имали прилику да погледамо девет представа из Немачке, Белгије, Француске, Мексика, Србије, Словеније и Велике Британије.
Централна тема фестивала је била везана за питање рада, тржишта рада после пандемије, права радника, као и услове рада у оквиру самих извођачких уметности.
Хемфри Богарт и Ингрид Бергман, илустрација за филм Казабланка - Sputnik Србија, 1920, 24.09.2022
Подкаст
Зашто Холивуд више не може да сними филм као што је „Казабланка“ | Орбита културе
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала