https://sputnikportal.rs/20221006/strah-od-presedana-pobeda-za-srbiju-rampa-za-jos-jedno-clanstvo-pristine--1144048318.html
Страх од преседана, победа за Србију: Рампа за још једно чланство Приштине
Страх од преседана, победа за Србију: Рампа за још једно чланство Приштине
Sputnik Србија
Приштина није успела у намери да се расправа о њеном пријему у Савет Европе уврсти у дневни ред заседања те организације, а за то је заслужна дипломатска... 06.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-06T15:21+0200
2022-10-06T15:21+0200
2022-10-06T15:21+0200
србија
србија – политика
савет европе
косово и метохија (ким)
пријем
преседан
србија
приштина
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110669/26/1106692604_0:64:4433:2558_1920x0_80_0_0_e1afd08498394fc67b31ec7748a29cd4.jpg
У Комитету министара земаља Савета Европе завршена је дискусија о захтеву Косова за пријем у ову организацију без закључка о прецизном датуму стављања на агенду СЕ о поновној расправи. Филиповски истиче да је ово велика победа за Београд али да не смемо да се опуштамо.Страх од преседана„У овом тренутку Србија је успела да широком и јаком дипломатском активношћу а пре свега аргументима скине са агенде Комитета министара ово питање да се о њему не расправља и да евентуална одлука Комитета министара не дође у сам Савет Европе,“ објашњава наша саговорница.Опасност, дакле, и даље постоји, напомиње Филиповска, а ми као држава ћемо аргументе које имамо да искористимо још јаче.Јасно је да постоји велики број земаља које су признале независност тзв. Косова, али постоји и свест шта би покретање процедуре за чланство једног непризнатог ентитета значило.„То би била и опомена и самом Савету Европе да просто не уводи преседан јер све то вуче једно друго… Прекршено је међународно право у вези са сукцесијом Косова, а сад се оно потеже само у случају Украјине али не и у случају Србије. Наше је да пре свега правне аргументе увек користимо и када се то сагледа онако како је наш тим то предочио у Стразбуру онда се види који је преседан био и сам тај покушај,“ закључује Филиповски.Велика подељеност око овог питања у СЕШефица Мисије Србије при Савету Европе (СЕ) Александра Ђуровић изјавила је да је дискусија о захтеву такозваног Косова за пријем у СЕ показала велику подељеност међу чланицама ове организације и оценила да је ово била победа Србије.Она је навела да је чињеница да постоје и чланице СЕ које су признале такозвано Косово и које активно учествују у промоцији његове такозване државности.„Такође постоји и трећа група земаља које сматрају да је ово питање осетљиво и са правног, и са политичког становишта и да треба пажљиво поступати приликом доношења било какве одлуке“, рекла је она.Ђуровићева је додала да су се током расправе чула различита мишљења и о томе када би захтев Косова могао да буде поново разматран.Према њеним речима, за сада није одређен датум када би поново могло да се расправља о захтеву Косова.Приштина не одустаје, Србија наставља борбу„Могу да кажем да ћемо ми наставити интензивну дипломатску активност да спречимо покушаје да се стави ово питање поново на дневни ред, а посебно да се донесе одлука о отпочињању процедуре", истакла је Ђуровићева.Она је додала да је од 12. маја, од када је званично поднет захтев за чланство такозваног Косова у СЕ, Србија била успешна у спречавању отпочињања процедуре пријема.Она је казала да се у Стразбуру константно суочавају са доласцима приштинских високих званичника, који покушавају на све начине да убеде дипломате, представнике земаља чланица и високе званичнике самог СЕ како су они земља која испуњава све услове за чланство у организацији .Ђуровић је пренела да приштински званичници тврде да су они спремни да испуњавају људска права и да у тим разговорима инсистирају да њихов захтев што пре да уђе у процедуру.Такође је појаснила и да се разумевање на које је Србија наишла у СЕ, односи како на оне који су на чврстом становишту поштовања међународног права у погледу сваке земље чланице УН, тако и на земље које су признале тзв. Косово, али које, како је рекла, разумеју опасност једног оваквог преседана у Савету Европе. Ђуровић је појаснила да је свака чланица која се придружила организацији дошла до те одлуке путем консензуса и да никада није долазило до гласања о било каквој новој кандидатури.Иначе, процедура предвиђа да ако Комитет министара, који чине шефови дипломатија 46 држава чланица, прихвати да се о захтеву Приштине расправља на неком од наредних састанака, изјашњава се Парламентарна скупштина Савета Европе.
https://sputnikportal.rs/20221005/beograd-za-sada-uspeo-da-spreci-zahtev-pristine-za-prijem-u-savet-evrope-1144026007.html
https://sputnikportal.rs/20220928/nemacki-ambasador-u-pristini-visoki-decani-mogu-biti-jedan-od-uslova-za-prijema-kosova-savet-evrope-1143450467.html
https://sputnikportal.rs/20220614/spanija-reagovala-u-ep-kosovo-ne-moze-da-se-tretira-kao-drzava-1138471576.html
србија
приштина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
косово, србија, савет европе, рампа, kosovo, srbija, savet evrope, rampa,
косово, србија, савет европе, рампа, kosovo, srbija, savet evrope, rampa,
Страх од преседана, победа за Србију: Рампа за још једно чланство Приштине
Приштина није успела у намери да се расправа о њеном пријему у Савет Европе уврсти у дневни ред заседања те организације, а за то је заслужна дипломатска офанзива наше мисије при Савету Европе, али и страх од последица преседана пријема непризнате тзв. државе, сматра Дубравка Филиповски, члан скупштинског Одбора за спољне послове.
У Комитету министара земаља Савета Европе завршена је дискусија о захтеву Косова за пријем у ову организацију без закључка о прецизном датуму стављања на агенду СЕ о поновној расправи. Филиповски истиче да је ово велика победа за Београд али да не смемо да се опуштамо.
„У овом тренутку Србија је успела да широком и јаком дипломатском активношћу а пре свега аргументима скине са агенде Комитета министара ово питање да се о њему не расправља и да евентуална одлука Комитета министара не дође у сам Савет Европе,“ објашњава наша саговорница.
Опасност, дакле, и даље постоји, напомиње Филиповска, а ми као држава ћемо аргументе које имамо да искористимо још јаче.
„Дванаест чланица Савета Европе не признаје такозвану државу Косово, а ниједна територија која има сличан статус није у чланству Савета Европе и наша ће делегација на јесењем заседању то и поновити као аргумент,“ наводи она.
Јасно је да постоји велики број земаља које су признале независност тзв. Косова, али постоји и свест шта би покретање процедуре за чланство једног непризнатог ентитета значило.
„То би била и опомена и самом Савету Европе да просто не уводи преседан јер све то вуче једно друго… Прекршено је међународно право у вези са сукцесијом Косова, а сад се оно потеже само у случају Украјине али не и у случају Србије. Наше је да пре свега правне аргументе увек користимо и када се то сагледа онако како је наш тим то предочио у Стразбуру онда се види који је преседан био и сам тај покушај,“ закључује Филиповски.
Велика подељеност око овог питања у СЕ
Шефица Мисије Србије при Савету Европе (СЕ) Александра Ђуровић изјавила је да је дискусија о захтеву такозваног Косова за пријем у СЕ показала велику подељеност међу чланицама ове организације и оценила да је ово била победа Србије.
„Дискусија о захтеву такозваног Косова за пријем у Савет Европе показала је велику подељеност која влада међу земљама чланицама, с обзиром да имамо 12 држава у СЕ које нису признале једнострано проглашену независност такозваног Косова“, казала је Ђуровић Танјугу.
Она је навела да је чињеница да постоје и чланице СЕ које су признале такозвано Косово и које активно учествују у промоцији његове такозване државности.
„Такође постоји и трећа група земаља које сматрају да је ово питање осетљиво и са правног, и са политичког становишта и да треба пажљиво поступати приликом доношења било какве одлуке“, рекла је она.
Ђуровићева је додала да су се током расправе чула различита мишљења и о томе када би захтев Косова могао да буде поново разматран.
„Неки су били мишљења да захтев такозваног Косова треба да се разматра што пре и да се донесе одлука о отпочињању процедуре за чланство, други су сматрали да не би требало журити како се не би направила нека штета у погледу јединства организације које је постигнуто у току ове године и на чему многи инсистирају да је битно да буде очувано“, казала је амбасадорка у Мисији Србије при СЕ.
Према њеним речима, за сада није одређен датум када би поново могло да се расправља о захтеву Косова.
Приштина не одустаје, Србија наставља борбу
„Могу да кажем да ћемо ми наставити интензивну дипломатску активност да спречимо покушаје да се стави ово питање поново на дневни ред, а посебно да се донесе одлука о отпочињању процедуре", истакла је Ђуровићева.
Она је додала да је од 12. маја, од када је званично поднет захтев за чланство такозваног Косова у СЕ, Србија била успешна у спречавању отпочињања процедуре пријема.
„Ово јесте победа Србије, јер је чињеница да процедура за учлањење није почела, а да су из Приштине све учинили да она почне и то што пре", оценила је Ђуровић.
Она је казала да се у Стразбуру константно суочавају са доласцима приштинских високих званичника, који покушавају на све начине да убеде дипломате, представнике земаља чланица и високе званичнике самог СЕ како су они земља која испуњава све услове за чланство у организацији .
Ђуровић је пренела да приштински званичници тврде да су они спремни да испуњавају људска права и да у тим разговорима инсистирају да њихов захтев што пре да уђе у процедуру.
„Све те тврдње које долазе из Приштине јасно је да су само прикривена намера за још једном потврдом такозване државности, а никако њихове посвећености испуњавању стандарда СЕ“, навела је она.
Такође је појаснила и да се разумевање на које је Србија наишла у СЕ, односи како на оне који су на чврстом становишту поштовања међународног права у погледу сваке земље чланице УН, тако и на земље које су признале тзв. Косово, али које, како је рекла, разумеју опасност једног оваквог преседана у Савету Европе. Ђуровић је појаснила да је свака чланица која се придружила организацији дошла до те одлуке путем консензуса и да никада није долазило до гласања о било каквој новој кандидатури.
"Уколико би до гласања дошло, самим тим би и у том стриктно формалном смислу унутар СЕ то био преседан", објаснила је она.
Иначе, процедура предвиђа да ако Комитет министара, који чине шефови дипломатија 46 држава чланица, прихвати да се о захтеву Приштине расправља на неком од наредних састанака, изјашњава се Парламентарна скупштина Савета Европе.
