ЕУ може да ограничи цену увозног гаса, али ко ће јој га онда продавати
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
До одлуке ЕУ о ограничавању цене гаса, што им није пошло за руком на дводневном самиту, могло би да дође после дугих преговора и то тек уз делимични договор. Таква одлука би, као и неке досадашње, подразумевала изузетке неких чланица од те мере коју не би требало очекивати пре јануара.
Тако ствари у Бриселу по питању гаса види Александар Гајић из Института за европске студије у Београду.
Да ће до договора тешко доћи било је јасно и уочи самита, а поготово када је на дан његовог почетка, 20. октобра, отказан за 26. октобар заказан састанак челника Француске и Немачке у покушају да усагласе различита виђења по питању енергетике и одбране. Њихов састанак је померен тек за јануар. За разлику од Француске, Немачка се, као и Аустрија и Холандија, противи политичком замрзавању цене гаса, сматрајући да ће то довести до његове несташице што би се додатно лоше одразило на привредну производњу.
Аустријски канцелар Карл Нехамер је био недвосмилен уочи почетка самита, истакавши да је боље добијати и скупљи гас, него никакав.
Без јединства у Бриселу
Мађарски премијер Виктор Орбан је био још одређенији у противљењу таквој мери, али и оној о заједничкој куповини енергената у Европи. То није у интересу Будимпеште јер би на тај начин били поништени гасни споразуми са Москвом и Мађарска би остала без снабдевања енергентима, поручио је Орбан.
На питање какви су после свега изгледи да разједињени Брисел дође до некаквог заједничког решења, Гајић за Спутњик каже да им предстоје дуги и тешки преговори који не би могли резултирати пуним јединством, већ оним што је у неким сличним ситуацијама до сад урађено.
„Ја мислим да и досадашњи ток преговора унутар ЕУ и њихова заједничка политика везано за енергетику на овом самиту у Бриселу показује да до делимичног договора, после дуготрајног преговарања са много несугласица, ипак могу да дођу. У ситуацијама када постоји интересно и вредносно размимоилажење праве уступке и појединим чланицама ЕУ излазе у сусрет и дају им изузеће из одређених мера“, напомиње наш саговорник који једино тако види начин да у Брисеу дођу до договора.
Већ виђено
За разлику од Француске, Немачка није за ограничавање цене гаса јер мисли да ће то довести до његове несташице
© AFP 2023 / GABRIEL BOUYS
Ако те мере нису општег карактера онда је могуће изузети поједине земље, што је већ виђено у случају увоза руске нафте копненим путем који je омогућен Чешкој, Словачкој и Мађарској, подсећа научни сарадник Института за европске студије.
Он сматра да би у овом случају политичка одлука да се ограничи цена увозног гаса која би ишла испод тржишне била отежавајућа околност за оне земље које могу да плате гас по тржишној цени.
„Не искључујем могућност да дође до компромиса у наредном периоду, али с обзиром на то да смо видели да ће тек у јануару наставити састанке на највишем нивоу везано за ова питања могу да претпоставим да они рачунају да до краја године имају у својим резервама већ купљен гас ускладиштен у довољним количинама. Тада ће бити неопходно да све чланице стану иза заједничке одлуке коју сада очигледно није лако постићи, јер ће тада то питање бити ургентно за решавање,“ мишљење је Гајића.
Питају се и Русија и САД
На питање да ли ће на доношење такве одлуке утицати и став Русије и Америке, држава извозница гаса, јер би се одлука односила на сав увезени гас, а не само руски, наш саговорник каже да апсолутно хоће.
Видећемо какво ће бити кретање тржишних цена, да ли ће оне наставити да расту и да ли ће бити далеко изнад горње границе по којој би ЕУ хтела да купи гас.
„Наравно ради се о политичкој намери да се преко одређене цене не купује гас, пре свега под притиском Вашингтона да се не плаћа тржишна цена руског гаса који због краткорочних уговора и због флуктуирања цена пуни руски буџет, упркос санкцијама Запада. С друге стране, неке европске земље су незадовољне чињеницом да је амерички течни гас сада много скупљи. Фингирање да се тиме супротстављају тржишној цени руског гаса која је порасла заправо је жеља да се купује гас од Американаца“, напомиње Гајић.
Квадратура круга
То је, како каже, квадратура круга, проблем у који су европске земље ушле свесно, свесно су га изазвале подржавајући политику која је довела до оваквих последица и сада морају да решавају једно врло незгодно питање.
Поцепано јединство ЕУ могла би да закрпи одлука којом би поједине њене чланице биле изузете од одлуке о највишој цени увозног гаса
CC0 / Pixabay/PeterBe /
На констатацију да су Руси већ најавили да неће продавати гас земљама које донесу одлуку о ограничавању цене гаса, било колико она износила, наш саговорник каже да је то јасна узвратна руска мера. Ако неко доноси политичку одлуку да не плати тржишну цену гаса него тражи нижу, онда друга страна има легитимно право да одбије да им даље продаје гас.
„Видећемо да ли ће неке земље успети да спрече такву одлуку, односно да ли ће да успеју у томе да буду изузете јер су спремне да плате већу цену гаса у односу на ону коју ЕУ пропише. Онда Русија има оправдање да пристане да одређеним земљама које хоће да плате вишу цену прода гас по тржишној цени или некој по којој се договоре“, сматра Гајић.
Америци се не допада
На питање како ће Америка реаговати на то што би се одлука ЕУ о ограничавањуи цене односила и на њихов утечњени гас, а не само на руски природни, Гајић каже да јој се то вероватно неће допасти. То ће, како види, доживљавати у најмању руку као проблематичан чин.
Он не сумња да би у том случају Американци користили друге механизме да на неки начин покушају да анулирају ту позицију ЕУ.
„Не само њихове компаније које продају гас, него њихови лобисти у политичком врху би преко Беле куће притискали Европску унију да се њихов гас по њиховим ценама изузме на неки начин, да се направи неки аранжман да они буду ти ексклузивни снабдевачи ЕУ гасом“, уверен је саговорник Спутњика.
