Тајно оружје Бразила: „Рођен сам у паклу, навикао сам на пушке и мртве људе на улици“
09:39 22.11.2022 (Освежено: 10:00 22.11.2022)
© AFP 2023 / JOHN THYS
Пратите нас
Меч Србије и Катара на Мундијалу се ближи и све је занимљивији не само за ове две репрезентације већ и за све љубитеље Мундијала због квалитета обе екипе. Међу Бразилцима пажњу је на себе скренуо крилни нападач Антони који има 22 године и иза себе праву филсмку причу, а његову игру краси несвакидашњи дриблинг којим излуђује противнике.
Антони Матеус дос Сантос рођен је 2000. године,а као дечак почео да је игра за младе селекције Сао Паола, где је касније почео и сениорску каријеру.
После две године од дебија Антони се преселио у Ајакс у којем је на 57 утакмица постигао 18 голова и скренуо пажњу на себе талентом, али и специфичним дриблингом на којем напорно вежба и у Катару пред сусрет са Србијом 24. новембра.
You just know he is going to pull this out 😎 pic.twitter.com/5bbblwyS5r
— Brasil Football 🇧🇷 (@BrasilEdition) November 21, 2022
Одличне партије у Ајаксу нису могле да прођу незапажено, а Манчестер јунајтед желео је младог Бразилца по сваку цену па је тако трансфер Антонија у Премијер лигу од 95 милиона евра највећи трансфер холандске лиге и клуба у ком је капитен Душан Тадић.
Српски репрезентативац одлично познаје Антонија јер су играли заједно, а вероватно зна и његову животну причу од које се заиста сваки емотивнији човек најежи.
Млади талентовани фудбалер рођен је у месту чије име у преводу значи „пакао“,а током детињства био је окружен дрогом и пушкама.
„Рођен сам у паклу. То није шала. Ако стварно желите да ме разумете као особу онда морате да разумете одакле сам. Моју историју, моје корене. За моје европске пријатеље који не знају, фавела у којој сам одрастао у Сао Паулу заправо се зове Инфернињо – „мали пакао“. То је злогласно место. Петнаест корака од наших улазних врата, увек су били дилери дроге који су обављали своје послове, преносећи ствари из руке у руку. Мирис је стално био испред нашег прозора“, открио је Антони у интервјуу пред Мундијал.
Током сиромашног, тешког и болног детињства Антони је морао да се навикне на пушке, полицију и то да не зна када ће срести мртвог човека на улици.
„Толико смо се навикли на пушке да то није било ни страшно. Били су само део свакодневице. Више смо се бојали полиције која ће нам разбити врата. Једном су нам упали у кућу док су тражили некога и дотрчали су вриштећи. Ништа нису нашли, наравно. Али кад си тако млад, ти тренуци те обележе. Човече, неке од ствари које сам видео... Само они који су то проживели то могу да разумеју. Док сам једно јутро ходао до школе, кад сам имао можда осам или девет година, наишао сам на човека како лежи у улици. Није се мицао. Када сам пришао ближе, схватио сам да је мртав. У фавели отупиш на те ствари“ , открио је Бразилац страшне детаље.
Новца за патике како то обично бива код великих талената није било, а ноге су од шутирања по асфалту често биле и крваве.
„Увек говорим да сам као дете имао велику срећу јер сам и поред свих наших мука добио дар са неба. Лопта је била мој пут. Моја љубав од малих ногу. У време мог оца тамо је био земљани терен. У моје време је то био асфалт. У почетку сам играо бос, ноге су ми крвариле. Нисмо имали новац за патике. Био сам мали, али сам дриблао пун себе. Био је то природни инстинкт. И одбио сам да погнем главу било пред ким. С лоптом у ногама никад нисам имао страха“, рекао је Антони.
Важну животну лекцију очитао је Антони свим колегама. За њега је сан био да родитељима обезбедио нормалан и касније ракошан живот, а успехи су у фубалу били су циљеви.
„Сећам се да сам једног дана шетао са мамом кад сам видео црвени ауто како се вози нашом фавелом. Био је то Ренџ Ровер, али мени је то било као да сам видео Ферари. Окренуо сам се и рекао мами: 'Једног дана, кад будем фудбалер, купићу ти тај ауто.' Насмејала се, наравно. Отац је одлазио из куће на посао у 5 ујутру. Знао сам да кажем: 'Сада трчиш за мене, али ускоро ћу ја трчати за тебе.' Ако разговарате с медијима, увек вас питају о вашим сновима. Лига шампиона? Светско првенство? Златна лопта? То нису снови, то су циљеви. Мој једини сан био је да одведем родитеље из фавеле. Није постојао план Б. Или ћу да успем, или ћу да умрем покушавајући. Људи мисле да лажем кад им ово кажем, али чак и након што сам дебитовао за Сао Пауло, још увек сам живео у фавели. Годину дана касније био сам у Ајаксу, играо сам у Лиги шампиона. Не само да сам имао свој кревет, већ је и црвени Ренџ Ровер био испред куће моје мајке. Рекао сам мајци: 'Видиш? Рекао сам ти да ћу победити. И победио сам.“, речи су којима је Антони показао да размишља као велики човек.
На крају је поручио да никада неће заборавити одакле је дошао.
На крају интервјуа Бразилски нападач се дотакао и изјаве славног везисте Манчестер јунајтеда Пола Сколса у којој је назвао Бразилца кловном након његовог дриблинга на утакмици.
„На копачкама пре сваке утакмице напишем мали подсетник – ФАВЕЛА. Ово је моја прича“, завршио је Антони интервју који је дао бразилским медијима.
Са причом која расплаче и најхладнија срца Анотони се упутио на своје прво Светско првенство, а Србија ће морати да га се припази јер је овај момак гладан успеха.
Управо би Мундијал могао да буде место на којем би Антони хтео да се освети животу за детињство које је оставило ране.
► Гост у емисији Миљанов корнер недавно је био српски репрезентативац Филип Ђуричић.
22 Новембар 2022, 08:15
