https://sputnikportal.rs/20221127/istina-o-obaranju-malezijskog-aviona-video-1146879482.html

Истина о обарању малезијског авиона /видео/

Истина о обарању малезијског авиона /видео/

Sputnik Србија

Након пресуде Окружног суда у Хагу поводом обарања малезијског путничког авиона изнад Донбаса у јулу 2014. године остаје много отворених питања. Али, за... 27.11.2022, Sputnik Србија

2022-11-27T22:51+0100

2022-11-27T22:51+0100

2022-11-27T22:51+0100

свет

свет – политика

свет

политика

емисија „пророк“

спутњик видео

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110190/44/1101904470_0:317:3077:2047_1920x0_80_0_0_a4d85723ebdf73042a47a5b2bf3ff117.jpg

„Надимак Чомбе се придавао оним који су били врло опасни момци, брзи на шаци, а понекад им ни љепота није баш била за уписа.“ Сам надимак, који се брзо распространио југословенским простором „долазио је од непријатеља наших народа и народности Чомбета из Конга. Чомбе је био слуга колонијализма, врло немилосрдан и крволочан у обрачуну са својим неистомишљеницима.“Цитирано потиче из текста Мирзе Хасанефендића „Прича о сарајевским надимцима“.Заправо, лидер сепаратиста из Катанге, један од многих ликова сличног карактера који се појављују на афричкој политичкој карти током бурног процеса деколонизације, вероватно би брзо отишао у заборав да није учествовао у убиству Патриса Лумумбе.Лумумба, први премијер независне ДР Конго (током владавине Мобуту Сесека преименоване у Заир) после стрељања јануара 1961. године најпре је сахрањен, па ексхумиран, па су посмртни остаци поново покопани на другој локацији, па опет ексхумирани, затим исечени на комаде и истопљени у киселини. Остао је један зуб, а случај је хтео да шездесет година након егзекуције тај зуб пoдсети ширу јавност на цео случај и реактуализује га.Ранијом пресудом белгијског суда посмртни остаци, односно зуб, морали су бити враћени породици, што се и десило јуна 2022. године. Још раније, фебруара 2002. године уследило је и официјелно извињење од стране Брисела и оснивање фонда за развој демократије у ДР Конгу.Белгијанци и њихова „мисија“ у КонгуМакар и на кракто, тако је опет отворена дискусија на стару тему – догађаја из Катанге, војног удара у ДР Конгу, стрељања Лумумбе и учешћа западњака, жестоких антикомуниста и (пост)колонијалистичких екстрапрофитера у свему томе. У непосредној егзекуцији учествовали су Белгијанци, дотадашњи колонијални управници.О улози белгијских официра, званичника, шпијуна, плаћеника и рударског конгломерата нешто се знало, а нешто претпостављало, још и те 1961. године (присуствовали су погубљењу, стрељачки вод предводио је белгијски плаћеник). О роли америчких обавештајних структура сазнавало се најпре индиректно и са извесним закашњењем. Ликвидација Лумумбе била је опција и за чувеног Алена Далса која се оперативно разрађивала (у два могућа сценарија), као и стално мешање у тадашњу кризу под плаштом борбе против комунизма.Парадоксално, пошто Лумумба није био комуниста, већ борац против колонијализма, а Москви се обратио тек након посете САД и поимања да у Вашингтону за то помоћ неће добити. У таквим околностима и Чомбе је постајао пожељан западни савезник или бар неко кога је требало у датом тренутку подржати како би завршио прљав посао.Истина после шест деценијаПитање које се само од себе поставља гласи: какав шири политички значај данас има откривање истине о једном догађају од пре шездесет година?Са једне стране наступиле су тренутне последице, ствари су отишле својим током. Што се ДР Конга тиче, ту је Чомбе водио своју политику. Што се Африке тиче, ту су бројни други лидери схватили поруку. Бесмислено је разматрати са ове временске дистанце – шта би било кад би било!?Са друге стране, време чини своје, стасале су нове генерације, околности су другачије, осим директно заинтересованих и евентуалног потезања питања „историјске одговорности“, тешко да ће у остатку света представљена вест изазвати „велику прашину“.Свакако, истина има шири политички значај, али треба и додати – најчешће уколико се истинте информације прикажу и потврде одмах. Протоком времена њихова релеватност за текућу политику постаје мања. Због тога се често истина заобилази приликом доношења неких крупних одлука или извођења значајних операција.Мистерија обарања малезијског авионаНажалост, и након пресуде Окружног суда у Хагу поводом обарања малезијског путничког авиона изнад Донбаса у јулу 2014. године остаје много отворених питања. Суд је, водећи се својом логиком, утврдио одговорност тројице окривљених и осудио их у одсуству на доживотни затвор, али је индиректно то било намењено - Русији.Јер, изнето је мишљење да је у том тренутку Русија имала контролу над ДНР, а са територије под контролом оружаних јединица ДНР испаљена је ракета која је оборила авион. Пресуда се, заправо, у потпуности уклапа у конструкцију која је представљена одмах након трагедије.Најпре су руске војне власти и њихови експоненти у Донбасу проглашени одговорним, а тек потом се започело са прикупљањем доказа. Када се крене тим путем, онда докази морају бити у складу са унапред донетом пресудом. Не може се одступити ни за јоту. Тако је случај политизован до крајње мере и пре него што је започета озбиљнија истрага. Који ће сада суд пресудити да се збило нешто другачије?Изведени докази, на основу којих је донета пресуда, базирају се или на исказима анонимних сведока или на подацима које је доставила Служба безбедности Украјине.О којим се анонимним сведоцима ради, наравно није познато, тек треба подсетити да је на основу тврдњи анонимног извора закључено 2003. године и како Садам Хусеин поседује оружје за масовно уништење које ће убрзо искористити, те је хитно започета опсежна војна интервенција која, суштински, ни до данас није завршена.Нигде снимака и доказаО веродостојности података који се достављају из Кијева такође се може полемисати, последњи инцидент у низу везан је за гранатирање Пољске уз тврдње како су ракете – руске! Уз то, сателитски снимци САД који су направљени на дан обарања малезијског авиона нису обелодањени, нити је другим заинтересованим странама дозвољен увид у њих уз поштовање посебних услова.Такође, резултати истрага које су спровођене у Москви упорно су релативизовани или чак игнорисани, иако је Русија предала информације са својих радара, као и документа која указују на могућност да је ракета испаљена из противваздухопловног система „Бук“ припадала украјинским војним снагама, те да је лансирана са територије коју је у том тренутку контролисао Кијев.До краја нерасветљено је и зашто небо над Донбасом није било затворено за путнички саобраћај, упркос оружаном сукобу који је на том подручју ескалирао!?Много тога, дакле, остаје спорно, неразјашњено или недоказано. Услед тога, и истина о томе шта се заиста одиграло остаје неоткривена. Ко зна, можда је сазнамо за шездесет година. Можда тек тада буду потврђене неке од бројних хипотеза које се износе данас.Као што се десило са откривањем истине о убиству Патриса Лумубе. Свакако, ако до тога уопште дође, за шездесет година биће касно да презентована истина добије какав шири политички значај.Просто, ем су након 2014. године ствари отишле својим током, наступиле су последице које су данас видиљиве и које ће даље обликовати међународне односе, ем ће стасати неке нове генерације које ће радити и одлучивати у другачијим околностима. Протоком времена истина ће бити све мање релевантна за политичке процесе. До тада, појављиваће се ликови попут Чомбеа и завршавати прљаве послове.

https://sputnikportal.rs/20221117/sud-u-hagu-malezijski-boing-oboren-raketom-buk-sa-teritorije-koju-su-kontrolisali-ustanici-1146255799.html

2022

Вести

sr_RS

свет – политика, свет, политика, емисија „пророк“, спутњик видео