- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Удар великог астероида изазвао мегацунами на Марсу

CC BY 2.0 / Wikipedia/ISRO/ISSDC/Justin Cowart / Планета Марс
Планета Марс - Sputnik Србија, 1920, 02.12.2022
Пратите нас
Бројни докази указују на то да Марс није одувек био празна прашњава планета каква је данас. У ствари, Црвена планета некада је била толико влажна да се на њој пре око три милијарде године подигао мегацунами.
Према новом истраживању, узрок мегацунамија на Марсу био је џиновски астероид, попут оног који је погодио Земљу пре 66 милиона година и збрисао диносаурусе.

Цунами кренуо из ударног кратера

Стручњаци предвођени научником Алексисом Родригезом са Института за планетарне науке у Аризони лоцирали су огроман ударни кратер, за који сматрају да је највероватније изазвао џиновски талас.
Назвали су га Пол, а налази се унутар подручја на ком се виде трагови катастрофалне ерозије изазване поплавом, која је идентификована још седамдесетих година, на ивици онога за шта се верује да је био древни океан.
Када је Насина сонда „Викинг 1“ слетела на Марс 1976. године у близини система плавних канала по имену Маја Ваљес, пронашла је нешто необично: не терен формиран мегапоплавом, већ равницу прекривену крупним шљунком.
Тим научника предвођен Родригезом утврдио је раније да је то резултат цунами таласа, који су у великој мери прекрили површину обале некадашњег марсовског океана.

Два мегацунамија на Марсу

Научници су изнели хипотезу да су се догодила два одвојена цунамија, пре три и 3,4 милијарде година, а да су из изазвала два различита удара. Математичке симулације које су спровели научници показале су да је други цунами кренуо из кратера Ломоносов. Међутим, одакле је први потекао нису могли да открију. Све до сада
Северне равнице у којима се некада налазио марсовски океан прекривене су великим бројем кратера, па их је тешко тумачити. Родригез и његов тим мукотрпно су чешљали мапе површине Марса, трагајући за ударним кратером који би могао да буде повезан са великим цунамијем.
CC0 / Unsplash/Todd Turner / Цунами талас
Цунами талас - Sputnik Србија, 1920, 02.12.2022
Цунами талас
Тако су пронашли ударни кратер Пол, лоциран око 900 километара североисточно од места слетања „Викинга 1“. Кратер је пречника 110 километара и лежи 120 метара испод онога што научници верују да би био ниво тадашњег мора у региону Златне равнице.
На основу стена око тог кратера, којима је раније утврђена старост на 3,4 милијарде година, научници су мислили да би Пол могао да такође да буде толико стар. И његова позиција у близини површина еродираних поплавом и хипотетичких наслага насталих мегацунамијем, сугерише да је кратер Пол настао током удара.

Два сценарија

Да би потврдили претпоставке, научници су симулирали удар астероида, мењајући његове и карактеристике површине у коју је ударио. Открили су два могућа сценарија која одговарају оним што је примећено на површини Марса.
Прва да је астероид обима девет километара наишао на снажан отпор тла, резултирајући експлозијом снаге 13 милиона мегатона ТНТ-а.
Други сценарио је да је астероид обима три километра наишао на слаб отпор тла (вода је упила већи део енергије) ослобађајући 0,5 милиона мегатона енергије.
У оба ова симулирана сценарија, створен је кратер пречника 110 километара, а настао је мегацунами који се кретао до удаљености од 1.500 километара од кратера, чиме би лако стигао и до региона Маја Ваљес.
Симулација је у складу и са тереном прекривеним крупним шљунком, који је највероватније материјал избачен током удара, који је цунами нанео.

Талас висок 250 метара

Научници су проценили да је цунами талас, у случају да је исправна теорија о астероиду пречника три километра, достигао висину од 250 метара, преноси „Сајенс алерт“.
Научници у раду објављеном у часопису „Сајентифик рипорт“, наводе и да је њихова симулација, као и изглед терена на Марсу, слична траговима удара на Земљи после ког је настао кратер Чиксулуб на полуострву Јукатан. Тај кратер један је од највећих насталих после удара небеског тела у Земљу и верује се да води порекло до пада астероида пре 65 милиона година, који је довео до масовног изумирања диносауруса.
Фотографија коју је кинеска Национална свемирска управа снимила 4. јула 2021. године а објавила 9. јула, приказује површину Марса снимљену са кинеског ровера „Џуронг“.ken on July 4, 2021 and released on July 9, 2021 by the China National Space Administration (CNSA) shows the surface of Mars taken from China's Zhurong Mars rover. - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Изненађење за научнике на дну марсовског кратера Језеро
Планета Марс - Sputnik Србија, 1920, 31.01.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Необична површина са круговима: Чудан кратер снимљен на Марсу /фото/
Марс - Sputnik Србија, 1920, 29.01.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Када је нестала текућа вода на Марсу: Ново откриће изненадило научнике
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала