https://sputnikportal.rs/20221204/srbija-mundijal-katar-perina-rabona-dragan-stojkovic-piksi-sport-fudbal-1147298566.html
Перина рабона: Кула од песка
Перина рабона: Кула од песка
Sputnik Србија
Обећање лудом радовање – изрека која идеално прати и описује ситуацију у којој су отпутовали на Светско првенство фудбалери Србије предвођени селектором... 04.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-04T20:00+0100
2022-12-04T20:00+0100
2022-12-04T20:09+0100
катар 2022
катар 2022 – колумна
перина рабона
спорт
фудбал
драган стојковић пикси
фудбалска репрезентација србије
катар 2022 – србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/1c/1146954526_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_c65539ba8521dcc7d8f66a2b2e1a8903.jpg
Ако се зна Мундијал у Катару траје до 18. децембра и да се још није ни захуктао турнир, онда не треба бити превише паметан како су се наши провели тамо далеко, у Дохи.Лепо је било, али је (пре)кратко трајало и катастрашно се завршило! Пораз од Бразила и лекција од Швајцарске, бод против Камеруна, осам примљених голова, нула победа (намерно ово нула) и треће место отпозади... Звучи невероватно, али је истинито и заиста се догодило. Да су само Катар, Велс и Канада гори од нас. Били смо јефтини забављачи, циркусанти. Давали смо најлепше голове, али нисмо имали јасно дефинисану физиономију игре, а без тога сте осуђени на пропаст.Очекивали смо да нам бекови шпартају по 100 метара крај десне и леве аут линије, а да онда неким чудном стигну да се врате и да крпе рупе у одбрани. То тако не иде. Видело се колико је само Андрија Живковић покушао да стигне Родригеза код првог гола Швајцараца. Требали су нам прави бекови, без којих се не игра фудбал. А Пикси је очекивао од ровитог и тек опорављеног Костића, не да буде бек, него бек-крило, што је немогуће. Нисмо имали расположеног Тадића, разиграног Сергеја, ништа се није поклопило, и због тога смо осетили сву суровост турниског такмичења, где за три утакмице селектор није успео да пронађе игру и тим. Да се разумемо, није Пикси ниједном обећао нешто велико, али је провејавало из табора националног тима да ћемо да направимо којекакво чудо на Блиском истоку и да овај тим има потенцијал за четвртфинале, па чак и полуфинале.Могло се то чути лично и од репрезентативаца, само што су жеље једно, а реалност нешто сасвим друго.Пикси и његов тим показали су да напад може да забија, али да одбрана која је шупља попут „швајцарског сира“, може далеко више да прими. Импотенција последње линије надјачала је нападачки потенцијал Александра Митровића и Душана Влаховића.Остала ми је у сећању последња конференција пред лет Орлова за Бахреин, касније и Катар,на којој је био селектор Драган Стојковић. Смирен, али по обичају самоуверен.У мору новинарских екипа које су се сјатиле у Кућу фудбала у Старој Пазови, добио сам прилику да питам селектора шта мисли да ћемо урадити у Катару...„Стрпите се људи, па ћете да видите шта ћемо да урадимо“, гласио је Пиксијев одговор, а епилог читаве приче вам је познат.Чињеница је да ми новинари и јавност често волимо да будемо нестрпљиви и да тражимо унапред разноразне прогнозе и одговоре, али овога пута су нас они – фудбалери и селектор натерали на такав потез.Очекивања су се срушила као „кула од песка“ - све је било узалуд и ништа се тамо далеко није догодило. Не, не требамо да будемо утучени и разочарани. Бар ја нисам. Јер, од 1998. године и Мундијала у Француској национални тим није добацио даље од групне фазе.То је наша сурова реалност и докле год се ми, Срби, будемо залуђивали да смо европски Бразилци, да можемо као Холанђани да фурамо и да гурамо ултра-офанзиван стил у формацији 3-4-1-2, онда нам неће бити боље.ОК, биће оних који ће рећи добили смо Португалце усред Лисабона. Али, будимо реални. Нисмо их надиграли, постигли смо гол у 90. минуту преко Митровића јер су нам „фудбалски богови“ били наклоњени те вечери на Да Лужу због гомиле историјске неправде коју смо доживели и преживели.Мундијал је за нас прошао, стиже Нова година а иза ње и квалификације за Европско првенство на које чекамо да одемо после 24 године.Да, имамо никад лакшу групу са Бугарском, Црном Гором, Литванијом и Мађарском и очекује се да будемо успешни, али не треба обећавати куле и градове народу којем мало треба да се упали као „шибица“, а касније још брже да изгори у жељи да селекција направи резултат, а догоди се крах попут оног у Катару.Tри таласа фудбалске реалности и нестала је кула од песка...
https://sputnikportal.rs/20221204/dragan-stojkovic-piksi-konferencija-kuca-fudbala-stara-pazova-ponedeljak-sport-mundijal-katar-fudbal-1147291779.html
https://sputnikportal.rs/20221204/holandija-formacija-srbija-sistem-funkcionise-van-gal-prvaci-sveta-sport-fudbal-mundijal-katar-1147292793.html
https://sputnikportal.rs/20221204/piksi-jedan-zadatak-trcanje-kilometri-fudbal-sport-1147294518.html
https://sputnikportal.rs/20221203/milorad-kosanovic-analiza-srbija-svajcarska-mundijal-katar-2022-sport-fudbal-1147267949.html
https://sputnikportal.rs/20221203/dragoslav-stepanovic-kolumna-mundijal-katar-2022-srbija-stepijeva-kontra-sport-fudbal-1147264129.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Петар Миловановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
Петар Миловановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Петар Миловановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
катар 2022 – колумна, перина рабона, спорт, фудбал, драган стојковић пикси, фудбалска репрезентација србије, катар 2022 – србија
катар 2022 – колумна, перина рабона, спорт, фудбал, драган стојковић пикси, фудбалска репрезентација србије, катар 2022 – србија
Перина рабона: Кула од песка
20:00 04.12.2022 (Освежено: 20:09 04.12.2022) Обећање лудом радовање – изрека која идеално прати и описује ситуацију у којој су отпутовали на Светско првенство фудбалери Србије предвођени селектором Драганом Стојковићем Пиксијем, а кући су се вратили већ 4. децембра.
Ако се зна Мундијал у Катару траје до 18. децембра и да се још није ни захуктао турнир, онда не треба бити превише паметан како су се наши провели тамо далеко, у Дохи.
Лепо је било, али је (пре)кратко трајало и катастрашно се завршило! Пораз од Бразила и лекција од Швајцарске, бод против Камеруна, осам примљених голова, нула победа (намерно ово нула) и треће место отпозади... Звучи невероватно, али је истинито и заиста се догодило. Да су само Катар, Велс и Канада гори од нас.
Били смо јефтини забављачи, циркусанти. Давали смо најлепше голове, али нисмо имали јасно дефинисану физиономију игре, а без тога сте осуђени на пропаст.
Очекивали смо да нам бекови шпартају по 100 метара крај десне и леве аут линије, а да онда неким чудном стигну да се врате и да крпе рупе у одбрани. То тако не иде. Видело се колико је само Андрија Живковић покушао да стигне Родригеза код првог гола Швајцараца.
Требали су нам прави бекови, без којих се не игра фудбал. А Пикси је очекивао од ровитог и тек опорављеног Костића, не да буде бек, него бек-крило, што је немогуће. Нисмо имали расположеног Тадића, разиграног Сергеја, ништа се није поклопило, и због тога смо осетили сву суровост турниског такмичења, где за три утакмице селектор није успео да пронађе игру и тим.
Да се разумемо, није Пикси ниједном обећао нешто велико, али је провејавало из табора националног тима да ћемо да направимо којекакво чудо на Блиском истоку и да овај тим има потенцијал за четвртфинале, па чак и полуфинале.
Могло се то чути лично и од репрезентативаца, само што су жеље једно, а реалност нешто сасвим друго.
Пикси и његов тим показали су да напад може да забија, али да одбрана која је шупља попут „швајцарског сира“, може далеко више да прими. Импотенција последње линије надјачала је нападачки потенцијал Александра Митровића и Душана Влаховића.
Остала ми је у сећању последња конференција пред лет Орлова за Бахреин, касније и Катар,на којој је био селектор Драган Стојковић. Смирен, али по обичају самоуверен.
У мору новинарских екипа које су се сјатиле у Кућу фудбала у Старој Пазови, добио сам прилику да питам селектора шта мисли да ћемо урадити у Катару...
„Стрпите се људи, па ћете да видите шта ћемо да урадимо“, гласио је Пиксијев одговор, а епилог читаве приче вам је познат.
Чињеница је да ми новинари и јавност често волимо да будемо нестрпљиви и да тражимо унапред разноразне прогнозе и одговоре, али овога пута су нас они – фудбалери и селектор натерали на такав потез.
Очекивања су се срушила као „кула од песка“ - све је било узалуд и ништа се тамо далеко није догодило. Не, не требамо да будемо утучени и разочарани. Бар ја нисам. Јер, од 1998. године и Мундијала у Француској национални тим није добацио даље од групне фазе.
То је наша сурова реалност и докле год се ми, Срби, будемо залуђивали да смо европски Бразилци,
да можемо као Холанђани да фурамо и да гурамо ултра-офанзиван стил у формацији 3-4-1-2, онда нам неће бити боље.
ОК, биће оних који ће рећи добили смо Португалце усред Лисабона. Али, будимо реални. Нисмо их надиграли, постигли смо гол у 90. минуту преко Митровића јер су нам „фудбалски богови“ били наклоњени те вечери на Да Лужу због гомиле историјске неправде коју смо доживели и преживели.
Мундијал је за нас прошао, стиже Нова година а иза ње и квалификације за Европско првенство на које чекамо да одемо после 24 године.
Да, имамо никад лакшу групу са Бугарском, Црном Гором, Литванијом и Мађарском и очекује се да будемо успешни, али не треба обећавати куле и градове народу којем мало треба да се упали као „шибица“, а касније још брже да изгори у жељи да селекција направи резултат, а догоди се крах попут оног у Катару.
Tри таласа фудбалске реалности и нестала је кула од песка...
