https://sputnikportal.rs/20221206/kakve-garancije-za-bezbednost-rusije-i-ukrajine-moze-dati-borelj--nikakve-eu-olivera-ikodinovic-1147421953.html
Какве гаранције за безбедност Русије и Украјине може дати Борељ? - Никакве
Какве гаранције за безбедност Русије и Украјине може дати Борељ? - Никакве
Sputnik Србија
Садржај будућих безбедносних гаранција одредиће резултати руске специјалне операције у Украјини, каже руски експерт Леонид Крутаков, коментаришући изјаву... 06.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-06T21:12+0100
2022-12-06T21:12+0100
2022-12-06T21:17+0100
русија
русија – политика
анализе и мишљења
жозеп борељ
украјина
специјална војна операција у украјини – вести
гаранције
европска унија (еу)
нато
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110318/00/1103180040_0:141:3141:1907_1920x0_80_0_0_380b0d61fd03af4d33dd3de86ec765d0.jpg
С друге стране, Кирил Коктиш, члан руског Савета Удружења политичких експерата и консултаната и ванредни професор Катедре за политичку теорију МГИМО, поставља реторичко питање – какве уопште гаранције ЕУ може дати?!Коктиш наводи да „Борељ не доноси одлуке“ и да је европски шеф дипломатије одавно показао своју некомпетентност, рекавши да ситуацију у Украјини треба решавати на бојном пољу, а не преговорима.„И данас, када говори о преговорима, Борељ покушава да извуче релативно повољан ‘статус кво’ за Украјину како би добио на времену за војни предах и како би се, рецимо, Украјина додатно наоружала, да би се попунио број трупа и тако даље. С тим у вези, њега не треба схватати озбиљно. Он износи своје жеље и говори своје виђење, али у стварности за доношење одлука то није од посебне важности“, сматра експерт.Запад урушава европску безбедносну архитектуруАндреј Кортунов, генерални диркетор Руског савета за међународне послове, подсећа да су се пре неколико месеци у Истанбулу водили преговори између руске и украјинске стране с циљем заустављања борбених дејстава и рада на постизању мировног споразума између две стране, али ти преговори нису дали резултата.„Борељова позиција је јасна - ако би рекао да је, пре свега, потребно дати гаранције Русији, то би се доживело као уступак Москви, Кремљу, Владимиру Путину. Стога је природно да питање гаранција Украјини сада остаје централно питање за Запад... Последњу варијанту система гаранција предложила је тзв. Eрмакова група. О учешћу Русије у томе није било помена, а за Украјину је предвиђено стварање такве структуре која се условно може назвати ‘мини НАТО’“.Кортунов алудира на нацрт безбедносних гаранција за Украјину који је објавио Кијев, а који су представили шеф кабинета председника Украјине Андреј Ермак и бивши генерални секретар НАТО-а Андерс фон Расмусен. У том документу се не помиње Русија као гарант безбедности, већ низ западних земаља, попут САД, Велике Британије, Канаде, Пољске, Немачке, Француске, земаља Северне Европе и балтичке земље, земаља Централне и Источне Европе и низ других.Документ предвиђа војне вежбе у Украјини и обуку украјинских Оружаних снага по стандардима НАТО-а, као и ангажовање страних инструктора и саветника.У нацрту документа стоји да ће земље које потпишу украјинске безбедносне гаранције бити дужне да пруже Украјини војну помоћ у случају агресије против ње, а истовремено се истиче и да те безбедносне гаранције не замењују тежњу Украјине да се придружи НАТО-у.То је један од корака на путу ка НАТО, додао је Кортунов.„Тешко је рећи колико су те идеје изводљиве, јер овде проблем није само у позицији Русије, већ и позицији водећих земаља Запада, будући да је тешко да су и оне спремне да дају такве гаранције Украјини, барем док се актуелни сукоб не заврши. Дакле, питање гаранција остаје отворено. Износе се различита гледишта...“.Говорећи о позицији Русије, Коктиш истиче да став Москве остаје исти - демилитаризација, денацификација и ванблоковски статус Украјине, док Кортунов подсећа да је Русија још крајем прошле године објавила нацрте споразума са САД и споразума са НАТО-ом о безбедносним гаранцијама. Москва је, између осталог, захтевала правне гаранције да се НАТО неће ширити даље на Исток, да Украјина неће постати чланица НАТО блока и да неће постављати војне базе у постсовјетским земљама, као и да неће распоређивати ударно НАТО наоружање у близини руских граница. У документу се помињало и повлачење снага Алијансе у Источној Европи на позиције од 1997. године, али је Запад све то игнорисао, што је довело до урушавања безбедносне архитектуре у Европи.ЕУ гура Украјину у рат до последњег УкрајинцаБорељову изјаву „да што више разарања претрпи Украјина, то има веће шансе да уђе у ЕУ“ Коктиш тумачи као „гурање Украјине у све дубљи рати то до последњег Украјинца“.С друге стране, Кортунов каже да је „све могуће, па и чланство Украјине у Европској унији“, али то ће захтевати вишегодишње напоре, како од стране ЕУ, тако и Украјине.„Ако говоримо о конкретним датумима за улазак у ЕУ, преурањено је о томе говорити. Јасно је да док постоји војни сукоб, то питање се мора одложити... Дакле, ако постоји политичка воља, ово је могуће, али ЕУ данас постоје различита гледишта у погледу чланства Украјине. Осим тога, природно је да ће нека врста форсирања уласка Украјине у ЕУ изазвати незадовољство у оним земљама које одавно стоје у реду за улазак у ЕУ...“, каже Кортунов.
https://sputnikportal.rs/20211223/putin-zapad-treba-da-pruzi-bezbednosne-garancije-rusiji-odmah-i-sada-a-ne-da-ih-trazi-od-rusije-1132718600.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – политика, анализе и мишљења, жозеп борељ, украјина, специјална војна операција у украјини – вести, гаранције, европска унија (еу), нато
русија – политика, анализе и мишљења, жозеп борељ, украјина, специјална војна операција у украјини – вести, гаранције, европска унија (еу), нато
Какве гаранције за безбедност Русије и Украјине може дати Борељ? - Никакве
21:12 06.12.2022 (Освежено: 21:17 06.12.2022) Садржај будућих безбедносних гаранција одредиће резултати руске специјалне операције у Украјини, каже руски експерт Леонид Крутаков, коментаришући изјаву европског шефа дипломатије Жозепа Бореља који је рекао да је „пре свега, потребно разговарати о безбедносним гаранцијама за Украјину, па тек онда – за Русију“.
С друге стране, Кирил Коктиш, члан руског Савета Удружења политичких експерата и консултаната и ванредни професор Катедре за политичку теорију МГИМО, поставља реторичко питање – какве уопште гаранције ЕУ може дати?!
„Испада да је Европска унија спремна да пружи гаранције, али ЕУ нема војну моћ. Војну силу има НАТО. Чак и политичке гаранције које је давала ЕУ више пута су прекршене, па се сада поставља питање - какве гаранције може дати Борељ? Испоставља се, никакве. Ништа не може дати, осим празних речи“.
Коктиш наводи да „Борељ не доноси одлуке“ и да је европски шеф дипломатије одавно показао своју некомпетентност, рекавши да ситуацију у Украјини треба решавати на бојном пољу, а не преговорима.
„И данас, када говори о преговорима,
Борељ покушава да извуче релативно повољан ‘статус кво’ за Украјину како би добио на времену за војни предах и
како би се, рецимо, Украјина додатно наоружала, да би се попунио број трупа и тако даље. С тим у вези, њега не треба схватати озбиљно. Он износи своје жеље и говори своје виђење, али у стварности за доношење одлука то није од посебне важности“, сматра експерт.
Запад урушава европску безбедносну архитектуру
Андреј Кортунов, генерални диркетор Руског савета за међународне послове, подсећа да су се пре неколико месеци у Истанбулу водили преговори између руске и украјинске стране с циљем заустављања борбених дејстава и рада на постизању мировног споразума између две стране, али ти преговори нису дали резултата.
„Борељова позиција је јасна - ако би рекао да је, пре свега, потребно дати гаранције Русији, то би се доживело као уступак Москви, Кремљу, Владимиру Путину. Стога је природно да питање гаранција Украјини сада остаје централно питање за Запад... Последњу варијанту система гаранција предложила је тзв. Eрмакова група. О учешћу Русије у томе није било помена, а за Украјину је предвиђено стварање такве структуре која се условно може назвати ‘мини НАТО’“.
Кортунов алудира на
нацрт безбедносних гаранција за Украјину који је објавио Кијев, а који су представили шеф кабинета председника Украјине Андреј Ермак и бивши генерални секретар НАТО-а Андерс фон Расмусен. У том документу се не помиње
Русија као гарант безбедности, већ низ западних земаља, попут САД, Велике Британије, Канаде, Пољске, Немачке, Француске, земаља Северне Европе и балтичке земље, земаља Централне и Источне Европе и низ других.
Документ предвиђа војне вежбе у Украјини и обуку украјинских Оружаних снага по стандардима НАТО-а, као и ангажовање страних инструктора и саветника.
У нацрту документа стоји да ће земље које потпишу украјинске безбедносне гаранције бити дужне да пруже Украјини војну помоћ у случају агресије против ње, а истовремено се истиче и да те безбедносне гаранције не замењују тежњу Украјине да се придружи НАТО-у.
То је један од корака на путу ка НАТО, додао је Кортунов.
„Тешко је рећи колико су те идеје изводљиве, јер овде проблем није само у позицији Русије, већ и позицији водећих земаља Запада, будући да је тешко да су и оне спремне да дају такве гаранције Украјини, барем док се актуелни сукоб не заврши. Дакле, питање гаранција остаје отворено. Износе се различита гледишта...“.
Говорећи о позицији Русије, Коктиш истиче да став Москве остаје исти - демилитаризација, денацификација и ванблоковски статус Украјине, док Кортунов подсећа да је Русија још крајем прошле године објавила нацрте споразума са САД и споразума са НАТО-ом о безбедносним гаранцијама. Москва је, између осталог, захтевала правне гаранције да се НАТО неће ширити даље на Исток, да Украјина неће постати чланица НАТО блока и да неће постављати војне базе у постсовјетским земљама, као и да неће распоређивати ударно НАТО наоружање у близини руских граница. У документу се помињало и повлачење снага Алијансе у Источној Европи на позиције од 1997. године, али је Запад све то игнорисао, што је довело до урушавања безбедносне архитектуре у Европи.
ЕУ гура Украјину у рат до последњег Украјинца
Борељову изјаву „да што више разарања претрпи Украјина, то има веће шансе да уђе у ЕУ“ Коктиш тумачи као „гурање Украјине у све дубљи рати то до последњег Украјинца“.
„Као што рекох, то је тако када чиновник ни за шта не одговара. У том погледу он има веома ограничена овлашћења. Нема смисла третирати његове речи као речи званичника који је представља или би требало да представља европску дипломатију, јер не постоји европска дипломатија као таква. Она је данас дискредитована, а дискредитованана је од стране истог тог Бореља. Према томе, његове речи немају никакву тежину. Генерално, такве изјаве би требало да стимулишу Украјину, али не и да регулишу ситуацију у тој земљи. Односно, то се може оценити као даље паљење пожара у Украјини, али ништа више од тога“, каже експерт.
С друге стране, Кортунов каже да је „све могуће, па и чланство Украјине у Европској унији“, али то ће захтевати вишегодишње напоре, како од стране ЕУ, тако и Украјине.
„Ако говоримо о конкретним датумима за улазак у ЕУ, преурањено је о томе говорити. Јасно је да док
постоји војни сукоб, то питање се мора одложити... Дакле, ако постоји
политичка воља, ово је могуће, али ЕУ данас постоје различита гледишта у погледу чланства Украјине. Осим тога, природно је да ће нека врста форсирања уласка Украјине у ЕУ изазвати незадовољство у оним земљама које одавно стоје у реду за улазак у ЕУ...“, каже Кортунов.
