https://sputnikportal.rs/20221211/zelena-tranzicija-i-u-srbiji--ko-ce-od-toga-imati-koristi-1147535821.html
Зелена транзиција и у Србији – ко ће од тога имати користи
Зелена транзиција и у Србији – ко ће од тога имати користи
Sputnik Србија
Од преласка на нове, зелене технологије у производњи највећи интерес ће имати они који нам их буду продавали и бојим се да је управо то смисао такозване зелене... 11.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-11T12:50+0100
2022-12-11T12:50+0100
2022-12-11T12:50+0100
економија
економија
србија – економија
србија
европска унија (еу)
зелена економија
транзиција
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111281/70/1112817023_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_a943c78198c310e70866f552f5e1b4b0.jpg
Декларацију о зеленој трансформацији српске привреде припремила је и ових дана објавила Привредна комора Србије (ПКС) , која указује на то да наша привреда има неколико година за прилагођавање које мора да почне одмах.Добра идеја да животну средину учинимо здравијом, са што мање угљен-диоксида и осталих штетних материја, а економију ефикаснијом рециклирајући отпад, питање је како ће бити реализована у Србији и јесмо ли кадри да инвестирамо у зелену агенду.Да су у питању велика улагања у нове технологије јасно је из податка да ће Америка од 1. јануара субвенционисати зелену транзицију своје привреде са 370 милијарди долара.Зелена транзиција на српски начинДиректор сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС, Михаило Весовић, каже да наше фирме морају да прилагоде моделе пословања, јер ће то захтевати њихови партнери у ЕУ, било да су извозници или су укључени у добављачке ланце иностраних партнера.„Притисак није само у моралним, или еколошким становиштима, него је прелазак на зелену привреду економска потреба, је је све мање укупних па и енергетских ресурса“, каже он за Спутњик. Напомиње, такође, да то више није само ствар добре воље компанија, већ и наша обавеза.Весовић указује на то да ће ЕУ путем карбонске таксе додатно опорезовати оне који за производњу не користе зелене енергенте, односно сунце, воду и ветар уместо угља и нафте. Карбонско рачуноводство ће, како објашњава, обрачунавати колико се у производњи одређеног производа ствара угљен-диоксид и неће дозволити да такав дође на тржиште ЕУ уколико није прилагођен стандардима којима већ подлежу компаније које функционишу у Унији.Јесмо ли кадриНа питање да ли је наша привреда финанијски довољно јака да инвестира у зелене производне капацитете, Весовић се није бавио цифрама.Најскупље је загађењеВесовић напомиње да је питање да ли ћемо морати да се задужујемо или ће неко имати капацитете да из свог профита инвестира у нове зелене технологије, али и указује на велики број фондова.„Приступ великом броју фондова од којих су многи конципирани као грантови који имају за циљ да подстакну привреду да почне да примењује зелену агенду су нешто што постаје доступно свим земљама које нису чланице ЕУ него су кандидати, попут Србије. Постоје зелени фондови који су усмерени директно за Западни Балкан“, констатовао је он, додајући да ће многа усклађивања моћи да буду урађена и без новца.Весовић је уверен да ће цена улагања у зелену транзицију на крају сигурно бити мања него она коју ћемо као друштво платити уколико до тога не дође.Бушатлија је, међутим, врло скептичан по питању зелене транзиције. На то, како истиче, указује чињеница да је прва енергетска криза у Европи од како се кренуло у зелену агенду, за кратко време поништила све што је на том плану до тада рађено. Неки су чак отварали већ затворене руднике угља и у погон враћали термоелектране на угаљ.Бесмислено расправљати о агендиКоментаришући податак да ће наше фирме морати да прилагоде моделе пословања, јер ће то захтевати њихови партнери у ЕУ, он сматра да ми треба да имамо наше дугорочне планове како да развијамо своју економију и да би требало да диверсификујемо своју клијентелу управо да би избегли овакве уцене.„Ми треба да се посветимо томе да у размени са светом пре свега смањимо удео размене са Европском унијом на 30 посто, не више од тога. Пре шест месеци је наша трговинска размена са ЕУ чинила 60 одсто укупне са светом. Сада је око 80 одсто, а да при том нисмо купили више робе него лани, него смо је увезли далеко мање, али смо је платили више“, констатује Бушатлија. Он сматра да треба да правимо произведе које ћемо пласирати на друга тржишта.Да нас ЕУ не би уцењивалаУправо треба да урадимо оно што нам ЕУ спочитава када је у питању наш увоз руских енергената, приговарајући нам да смо потпуно ослоњени на њих и да због тога ризикујемо енергетску безбедност. То треба да учинимо са трговинском разменом са ЕУ да не бисмо превише зависили од њих и да не би могли да нас уцењују, сматра Бушатлија.„Сигуран сам да ми не треба тако некритички да пристајемо на било какве разговоре у којима неко нама нешто наређује, или нас уцењује и не знам чиме нас уцењује уопште , јер никакве законске одлуке у Европи о томе не постоје, каже он, додајући да је посебно питање ко ће да инвестира у ту зелену производњу, с обзиром на наше, али и могућности ЕУ. А то је, подсећа, изузетно скуп подухват.Чију ћемо индустрију да развијамоЗато сматра да за зелену транзицију колико споља, постоји и притисак изнутра од стране увозног лобија.Он је скептичан и према средствима из фондова ЕУ с обзиром на велике трошкове буџета ЕУ јер нико није очекивао толике издатке које је донео украјинско-руски сукоб. Потом су, подсећа он, сами себи направили проблем са енергентима одрекавши се јефтинијих руских, па не могу да обуздају цене, односно инфлацију.„Очекивати да ће они моћи да имају неке фондове за подстицај било чега, чак и оне њихове ИПА фондове, то је велика грешка. Европа ће се до пролећа сусрести са великим проблемом, а то је већа буџетска потрошња централне власти у Бриселу него што је икад ико могао да претпостави“, уверен је Бушатлија.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
зелена транзиција у србији трансформација српске привреде, неколико година за прилагођавање да почне одмах, захтев еу да се наше фирме прилагоде, карбонске таксе опорезовање оних који не користе зелене енергенте, услов за коришћење фондова и кредита поштовање принципа циркуларне или зелене економије, услед енергетске кризе европа заборавила зелену агенду, смањити удео размене са еу, хоћемо ли развијати нашу или индустрију немачке, очекивати фондове еу велика грешка,
зелена транзиција у србији трансформација српске привреде, неколико година за прилагођавање да почне одмах, захтев еу да се наше фирме прилагоде, карбонске таксе опорезовање оних који не користе зелене енергенте, услов за коришћење фондова и кредита поштовање принципа циркуларне или зелене економије, услед енергетске кризе европа заборавила зелену агенду, смањити удео размене са еу, хоћемо ли развијати нашу или индустрију немачке, очекивати фондове еу велика грешка,
Зелена транзиција и у Србији – ко ће од тога имати користи
Од преласка на нове, зелене технологије у производњи највећи интерес ће имати они који нам их буду продавали и бојим се да је управо то смисао такозване зелене транзиције - да тако помажемо индустрију Немачке и још неколико великих произвођача у Европи, каже за Спутњик консултант за страна улагања, Махмуд Бушатлија.
Декларацију о зеленој трансформацији српске привреде припремила је и ових дана објавила Привредна комора Србије (ПКС) , која указује на то да наша привреда има неколико година за прилагођавање које мора да почне одмах.
Добра идеја да животну средину учинимо здравијом, са што мање угљен-диоксида и осталих штетних материја, а економију ефикаснијом
рециклирајући отпад, питање је како ће бити реализована у Србији и
јесмо ли кадри да инвестирамо у зелену агенду.
Да су у питању велика улагања у нове технологије јасно је из податка да ће Америка од 1. јануара субвенционисати зелену транзицију своје привреде са 370 милијарди долара.
Зелена транзиција на српски начин
Директор сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС, Михаило Весовић, каже да наше фирме морају да прилагоде моделе пословања, јер ће то захтевати њихови партнери у ЕУ, било да су извозници или су укључени у добављачке ланце иностраних партнера.
„Притисак није само у моралним, или еколошким становиштима, него је прелазак на зелену привреду економска потреба, је је све мање укупних па и енергетских ресурса“, каже он за Спутњик. Напомиње, такође, да то више није само ствар добре воље компанија, већ и наша обавеза.
Весовић указује на то да ће ЕУ путем
карбонске таксе додатно
опорезовати оне
који за производњу
не користе зелене енергенте, односно сунце, воду и ветар уместо угља и нафте. Карбонско рачуноводство ће, како објашњава, обрачунавати колико се у производњи одређеног производа ствара угљен-диоксид и неће дозволити да такав дође на тржиште ЕУ уколико није прилагођен стандардима којима већ подлежу компаније које функционишу у Унији.
На питање да ли је наша привреда финанијски довољно јака да инвестира у зелене производне капацитете, Весовић се није бавио цифрама.
„Све ће се више отварати нови зелени фондови и кредитне зелене линије које ће за услов имати поштовање принципа циркуларне или зелене економије. И многе кредитне линије ће бити условљене тиме да се поштују принципи и да је резултат тога смањење или карбонска неутралност, или макар смањење емитовања угљен-диоксида“, каже он.
Весовић напомиње да је питање да ли ћемо морати да се задужујемо или ће неко имати капацитете да из свог профита инвестира у нове зелене технологије, али и указује на велики број фондова.
„Приступ великом броју фондова од којих су многи конципирани као грантови који имају за циљ да подстакну привреду да почне да примењује зелену агенду су нешто што постаје доступно свим земљама које нису чланице ЕУ него су кандидати, попут Србије. Постоје зелени фондови који су усмерени директно за Западни Балкан“, констатовао је он, додајући да ће многа усклађивања моћи да буду урађена и без новца.
Весовић је уверен да ће цена улагања у зелену транзицију на крају сигурно бити мања него она коју ћемо као друштво платити уколико до тога не дође.
Бушатлија је, међутим, врло скептичан по питању зелене транзиције. На то, како истиче, указује чињеница да је прва
енергетска криза у Европи од како се кренуло у зелену агенду, за кратко време поништила све што је на том плану до тада рађено. Неки су чак отварали већ затворене руднике угља и у погон враћали термоелектране на угаљ.
Бесмислено расправљати о агенди
„Бесмислено је уопште расправљати о било каквој агенди која није заснована на једном систему који је ослоњен на законе. Европа има проблем са том зеленом агендом која нигде није регулисана законима. Сада се без икаквих проблема та зелена агенда потпуно заборавља у Европи“, оценио је он за Спутњик.
Коментаришући податак да ће наше фирме морати да прилагоде моделе пословања, јер ће то захтевати њихови партнери у ЕУ, он сматра да ми треба да имамо наше дугорочне планове како да развијамо своју економију и да би требало да диверсификујемо своју клијентелу управо да би избегли овакве уцене.
„Ми треба да се посветимо томе да у размени са светом пре свега смањимо удео размене са Европском унијом на 30 посто, не више од тога. Пре шест месеци је наша трговинска размена са ЕУ чинила 60 одсто укупне са светом. Сада је око 80 одсто, а да при том нисмо купили више робе него лани, него смо је увезли далеко мање, али смо је платили више“, констатује Бушатлија.
Он сматра да треба да правимо произведе које ћемо пласирати на друга тржишта.
Да нас ЕУ не би уцењивала
Управо треба да урадимо оно што нам ЕУ спочитава када је у питању наш увоз руских енергената, приговарајући нам да смо потпуно ослоњени на њих и да због тога ризикујемо енергетску безбедност. То треба да учинимо са трговинском разменом са ЕУ да не бисмо превише зависили од њих и да не би могли да нас уцењују, сматра Бушатлија.
„Сигуран сам да ми не треба тако некритички да пристајемо на било какве разговоре у којима неко нама нешто наређује, или нас уцењује и не знам чиме нас уцењује уопште , јер никакве законске одлуке у Европи о томе не постоје, каже он, додајући да је посебно питање ко ће да инвестира у ту зелену производњу, с обзиром на наше, али и могућности ЕУ. А то је, подсећа, изузетно скуп подухват.
Чију ћемо индустрију да развијамо
„Шта је суштина тога. Да ли ми можемо да партиципирамо у том зеленом послу са нашим индустријским материјалима, производима, шта ми можемо у било ком сегменту тог пројекта као индустрија и економија да понудимо. Или ћемо развијати немачку индустрију, јер морамо да купимо било коју централу било да је на сунце или на ветар из тог зеленог пакета. Ми то немамо“, каже он.
Зато сматра да за зелену транзицију колико споља, постоји и притисак изнутра од стране увозног лобија.
Он је скептичан и према средствима из фондова ЕУ с обзиром на велике трошкове буџета ЕУ јер нико није очекивао толике издатке које је донео украјинско-руски сукоб. Потом су, подсећа он, сами себи направили проблем са енергентима одрекавши се јефтинијих руских, па не могу да обуздају цене, односно инфлацију.
„Очекивати да ће они моћи да имају неке фондове за подстицај било чега, чак и оне њихове ИПА фондове, то је велика грешка. Европа ће се до пролећа сусрести са великим проблемом, а то је већа буџетска потрошња централне власти у Бриселу него што је икад ико могао да претпостави“, уверен је Бушатлија.
