00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Кад ЕУ кажњава Русију: Горња граница цене гаса – двоструко већа од постојеће

© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у базу фотографијаОбјекти гасовода „Јамал-Европа“ у Пољској
Објекти гасовода „Јамал-Европа“ у Пољској - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2022
Пратите нас
Нова одлука ЕУ о одређивању плафона за цену гаса од 180 евра за мегават-сат, како сада ствари стоје, тешко да ће уопште бити активирана, јер је та цена изузетно висока, малтене дупло већа од актуелне цене гаса.
Професор на Рударско-геолошком факултету, др Дејан Ивезић сматра да је та толико висока горња граница за цену очигледно била једини могући компромис после дугачких преговора. Чанице ЕУ чија привреда пуно зависи од снабдевености природним гасом биле су уопште против увођења горње границе. Њихова бојазан је била да би то могло да доведе до несташице гаса. На крају је против и овог високо дигнутог плафона остала Мађарска, а Аустрија и Холандија су биле уздржане.
Одлука почиње да важи од 15. фебруара и од тада би тај механизам могао да буде покренут. Стручњак за гас, Ивезић у Спутњик интевјуу, међутим, објашњава да у овом тренутку у холандском гасном чворишту ТТФ, које је референтно за одређивање цене гаса, она износи 99 евра за мегават-сат. То је дакле драстично ниже од горње границе од 180 евра коју је цена гаса у последњих пет година само два пута премашила- одмах по избијању сукоба у Украјини и средином августа ове године.

Шта ће значити ЕУ плафон за цену гаса

Ако би се наставила тренутна ситуација са каквим-таквим сабдевањем из Русије према дугорочним уговорима, да нема проблема са постојећим терминалима за прихват утечњеног гаса, да зима не буде превише хладна и складишта не буду превише испражњена, активирање горње границе цене, по његовој оцени, не треба очекивати.
То би, како сматра, могло да се очекује једино ако се деси нешто изразито ексцесно због чега би реаговало тржиште гаса и његова цена отишла много у вис.
„Уколико се нешто ексцесно деси и цена буде лимитирана, то ће несумњиво довести до поремећаја на тржишту. Чим се такав механизам примењује креће шпекулација и проблеми са набавком и онда се могу очекивати озбиљније несташице“, упозорио је овај стручњак за гас.

ЕУ купила упола више течног руског гаса

На питање хоће ли се став Русије да неће продавати своје енергенте никоме ко пристане на ограничење цене, без обзира колика она била, одразити на понуду па и несташицу гаса, Ивезић напомиње да Европа годишње троши 360 милијарди кубика гаса јесте смањила куповину руског из цевовода. Раније је руски гас чинио 40 одсто укупне количине. Он, међутим, додаје да је снабдевање утечњеним гасом из Русије ове године било 50 одсто веће него пре годину дана.
Русија је и даље после САД други највећи снабдевач Европе утечњеним природним гасом тако да руски гас неким другим каналима налази своје место. Што се тиче цене не знам како ће Руси реаговати ако она буде отишла преко 180 евра на коју је лимитирана, али је чињеница да је производња руског гаса врло јефтина и њима је 180 евра за мегават-сат невероватно добра цена“, каже Ивезић.

Течни не може да надомести гас из цевовода

Он ,међутим, нема дилему да утечњени природни гас, одакле год стизао, не може ни изблиза да надомести све потребе ЕУ.
„Тренутно капацитети за увоз утечњеног гаса у Европу су 157 милијарди кубних метара годишње за регасифицирање, а укупна годишња потрошња гаса је 360 милијарди. Чак ни теоретски Европа то не може да надомести па и да у овом тренутку може да обезбеди ту количину утечњеног гаса, јер не постоје инфраструктурни капацитети за његову регасификацију“, објашњава стручњак за гас.
Он притом напомиње да је осим те инфраструктуре за регасификацију, односно враћање гаса из течног у гасовито стање, потребна и инфрастуткура за његову даљу дистрибуцију цевоводима од лука у којима се ради регасификација до складишта и потрошача.

Амерички неће бити јефтинији

На питање како ће се одлука о максимизирању цене гаса одразити на цену америчког утечњеног, који је Европа плаћала четири пута скупље од цене на домаћем тржишту, што је изазвало негодовање у ЕУ, Ивезић каже да му цена свакако неће бити спуштена.
Он подсећа да је у „нормално“ доба цена тог утечњеног гаса била два пута већа него у Америци, а у Јапану и на далекоисточном тржишту три пута већа, што је и дефинисало расподелу тог гаса на светском тржишту.
Европа ће вештачки да држи цену на 180 евра и поставља се питање да ли је Азија спремна да држи цену на 250 да би отела Европи гас. Дакле, тај висок ниво горње цене је сигнал да је Европи пре свега интерес да има гас и и то видим као заштитну меру да тржиште, што се каже, не подивља, да покушају да спрече шпекулацију на тржишту“, каже наш саговорник.
У супротном, дисбаланс на тржишту би, како сматра, довео у питање и опсатнак неких привредних грана.

Србија безбедна

Ивезић сматра да нова одлука ЕУ о плафону за цену гаса неће утицати на снабдевеност Србије тим енергентом која га у потпуности купује у Русији.

„Добра је ствар што имамо дугорочни уговор за допремање две милијарде кубика гаса годишње. Прошле године смо први пут у историји пребацили три милијарде и била је рекордна потрошња гаса пре свега зато зато што сви капацитети за проиозводњу електричне енергије на гас раде пуном паром због проблема које имамо са угљем. Практично једну трећину гаса плаћамо по вишој цени и не верујем да ће ово ограничење да се одрази на Србију“, објаснио је он.

Та цена од 180 евра је екстремно висока за нас и пошто је код нас добар део тржишта регулисан, мали купци плаћају неупоредиво мање од тога. Ризик за функционисање нашег енергетског тржишта би били неки екстремни поремећаји који би држали цену близу тих 180 евра за мегават-сат, што би захтевало да из буџета Србије буду покривени губици који би тако настали, закључио је саговорник Спутњика.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала