https://sputnikportal.rs/20221224/koji-ljudi-se-plase-srece-1148364760.html
Који људи се плаше среће
Који људи се плаше среће
Sputnik Србија
Људи имају разне врсте фобија, често ирационалне страхове и гнушање изазвано одређеним предметима или ситуацијама. Иако се много зна о таквим анксиозним... 24.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-24T15:00+0100
2022-12-24T15:00+0100
2022-12-24T15:00+0100
живот
живот
друштво
психологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/17/1140263807_0:177:3073:1905_1920x0_80_0_0_eee1f2feef130c2c264cc5af21a64dce.jpg
Страх од доживљаја радости, који подразумева напоре појединца да се избегне ову емоцију, често је подстакнут факторима као што су несрећно детињство, перфекционизам, усамљеност, као и веровање у црну магију и карму, закључио је тим истраживача који је радио на узорка са разних поднебља.Неки људи заправо мрзе срећу или имају изразиту „одбојност“ према њој, нагласио је Мохсен Џошанлу, ванредни професор психологије на Универзитету Кејмијунг у Јужној Кореји и аутор студије. Он је описао овај концепт као „веровање да доживљавање или изражавање среће може изазвати лоше ствари“.Још 2013. Џошанлу је смислио „скалу страха од среће“ која има пет ступњева. Сада ју је тестирао на студијским програмима у многим земаљама. Открио је да људи у неким културама имају тенденцију да „дају приоритет тешком раду, религији, правди, моралу, истакнутости и престижу“ у односу на срећу. Али то није било све, јер су неки појединци заправо доводили у питање потребу за тежњом да буду срећни. Чинило се да мисле да срећа може бити чак и штетна.„Започео сам серију студија о страху од среће или аверзији према срећи у различитим културама како бих оповргао раширену идеју да сви људи непрестано теже срећи и дају предност срећи над свим осталим... Данас могу рећи да да су се исплатила емпиријска истраживања која смо други истраживачи и ја спроводили и да постоји већа свест у друштвеним наукама о разноликости лаичких концепата среће.”Осамсто седамдесет једна одрасла особа која је учествовала у студији дошла је из САД, Велике Британије, Француске, Шпаније, Холандије, Бразила, Вијетнама, Филипина, Индије и Румуније. Од њих је затражено да одговоре на онлајн-анкету, где су своје слагање оценили изјавама попут: Показало се и да су уверења о „одбојности према срећи“ много дубље укорењена код оних који су били млађи, усамљенији и који су показивали високе стандарде савршенства.У интересантном преокрету, већи део људи са одбојношћу према радости веровао је у црну магију или карму и задржао сећања на несрећно детињство.„На индивидуалном нивоу... веровање у паранормалне појаве и држање колективистичког схватања среће су позитивно повезани са одбојношћу према срећи“, наводи се у студији.
https://sputnikportal.rs/20220523/sedam-razlika-izmedju-srecnih-i-nesrecnih-ljudi-1137608793.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живот, друштво, психологија
живот, друштво, психологија
Који људи се плаше среће
Људи имају разне врсте фобија, често ирационалне страхове и гнушање изазвано одређеним предметима или ситуацијама. Иако се много зна о таквим анксиозним поремећајима, тим истраживача је недавно испитао разлоге који стоје иза аверзије према срећи.
Страх од доживљаја радости, који подразумева напоре појединца да се избегне ову емоцију, често је подстакнут факторима као што су несрећно детињство, перфекционизам, усамљеност, као и веровање у црну магију и карму,
закључио је тим истраживача који је радио на узорка са разних поднебља.
Неки људи заправо мрзе срећу или имају изразиту „одбојност“ према њој, нагласио је Мохсен Џошанлу, ванредни професор психологије на Универзитету Кејмијунг у Јужној Кореји и аутор студије. Он је описао овај концепт као „веровање да доживљавање или изражавање среће може изазвати лоше ствари“.
„Срећа се обично назива крајњим циљем живота коме сви теже (или морају тежити). Али пре отприлике деценију, почео сам да верујем да то није тачно за све“, појаснио је Џошанлу.
Још 2013. Џошанлу је смислио „скалу страха од среће“ која има пет ступњева. Сада ју је тестирао на студијским програмима у многим земаљама. Открио је да људи у неким културама имају тенденцију да „дају приоритет тешком раду, религији, правди, моралу, истакнутости и престижу“ у односу на срећу. Али то није било све, јер су неки појединци заправо доводили у питање потребу за тежњом да буду срећни. Чинило се да мисле да срећа може бити чак и штетна.
„Започео сам серију студија о страху од среће или аверзији према срећи у различитим културама како бих оповргао раширену идеју да сви људи непрестано теже срећи и дају предност срећи над свим осталим... Данас могу рећи да да су се исплатила емпиријска истраживања која смо други истраживачи и ја спроводили и да постоји већа свест у друштвеним наукама о разноликости лаичких концепата среће.”
Осамсто седамдесет једна одрасла особа која је учествовала у студији дошла је из САД, Велике Британије, Француске, Шпаније, Холандије, Бразила, Вијетнама, Филипина, Индије и Румуније. Од њих је затражено да одговоре на онлајн-анкету, где су своје слагање оценили изјавама попут:
„Више волим да не будем превише радостан, јер обично радост прати туга“.
Показало се и да су уверења о „одбојности према срећи“ много дубље укорењена код оних који су били млађи, усамљенији и који су показивали високе стандарде савршенства.
У интересантном преокрету, већи део људи са одбојношћу према радости веровао је у црну магију или карму и задржао сећања на несрећно детињство.
„На индивидуалном нивоу... веровање у паранормалне појаве и држање колективистичког схватања среће су позитивно повезани са одбојношћу према срећи“, наводи се у студији.
