Њега не треба представљати: Дејан Недић открива за Спутњик – коме би дао црвени картон /видео/
Њега не треба представљати: Дејан Недић открива за Спутњик – коме би дао црвени картон /видео/
Sputnik Србија
Годинама већ он је неизоставни гост сваке породице у Србији која прати фудбал на телевизијским екранима. Дејан Недић, професор статистике, директор Друге... 06.01.2023, Sputnik Србија
Несуђени ватерполо голман, касније и фудбалер, Звездаш по навијачком опредељењу, ипак се пронашао на фудбалском терену где је постао интернационални судија, а касније и посматрач и инструктор за обуку младих арбитара.Паралелно са суђењем, градио је и успешну школску каријеру, директор је београдске средње школе више од деценије, али и страствени љубитељ песме и музике. Весељак. Зато и прави саговорник за почетак 2023. године у којој нам је сигурно потребно мало његове ведрине и препознатљивог оптимизма.Професоре, нас је мало уморило цело Светско првенство, а како сте ви прошли кроз све?„И мене је уморило, али ми је задовољило да је то било успешно и да смо добро радили. То је месец дана континуираног рада, гледале су се и по четири утакмице дневно, требало је радити и овај посао у школи, а ту су и обавезе у породици, као и у Судијској организацији. Тако да је било тешко, напорно, али је задовољство што смо реализовали емисију Бисер пустиње. Успели смо народу да дочарамо и фудбал и суђење“, истиче Недић на почетку новогодишњег интервјуа за Спутњик.Памтите ли интензивнији Мундијал?„Не, не. Русија је била некако другачија. Био је мањи интензитет и темпо, фудбал је био другачији, тако да је све било много другачије у односу на Катар.“Да ли вас је вукло да поред судијске анализе посегнете и за статистиком, имајући у виду вашу струку?„Бавио сам се статистиком само кад су наши играли, а што се тиче осталих утакмица, концентрисао сам се искључиво на суђење. У емисији су били људи који су се бавили и тренерским делом и анализом, а мој посао је било суђење. Другачије сам гледао утакмице него обичан гледалац јер сам посматрач суђења. Посветио сам се суђењу и анализи, одгледао сам све 64 утакмице.“Јесте ли очекивали толико посла за време Мундијала, делује да је било много спорних момената?„Нисам очекивао оволико, било је доста посла. Време на РТС није дозвољавало да анализирамо сваку утакмицу детаљно, било их је и по четири у једном дану. У финалу је било чак девет спорних ситуација. Било је и у другим утакмицама, али време није дозвољавало, морали смо са свих понешто да покажемо, али много више спорних ситуација је било него што сам очекивао.“Који вам је моменат остао најупечатљивији?„Најупечатљивији моменат дефинитивно она наша несрећна утакмица и срећа за Камерун. Да није било полуаутоматског офсајда који је први пут уведен ове године на Светском првенству ја сам уверен и поуздано знам да оба гола Камеруна не би било призната због офсајда, јер људско око оно не може да види. Апсолутно оба офсајда, поготово први за 3:2 није могао нико да види. Ако се сећате, судије су досудиле офсајд и чекали су одлуку. Несрећа за нас, али и Камерун би био оштећен. Милиметарски, али био је офсајд.“Како бисте генерално оценили суђење на Мундијалу, колико је било правде?„Могло је боље. Очекивало се боље, сетите се утакмице за треће место и катарски судија који апсолутно није био дорастао изазову. Па Шпанац Лахос, кандидат за финале, који је тотално подбацио, поделио је 17 картона у четвртфиналу, изгубио тотални осећај за суђење. Да не говорим о афричким судијама који су имали сукоб са ВАР-ом, где их ВАР пошаље, а они не знају да погледају снимак. Једноставно, много боље суђење смо очекивали.“Како да избегнемо рупу у времену од момента гола до одлуке ВАР-а да ли је био офсајд или прекршај?„Никако. Док је ВАР овакав, никако. Ту долази до фрустрације код навијача и играча. Сетите се код утакмице Јапана и дилеме да ли је лопта прешла линију, четири минута и 23 секунде је трајала провера. То морају да раде УЕФА и ФИФА, да убрзају процедуру и одлуке. Дужина зависи од тога да ли се помно прати, са савешћу или се прелази преко ситуација. На СП смо имали случај да се није радило у ВАР соби како треба, или да судија не послуша ВАР собу. На крају крајева у Русији смо оштећени од стране немачког тима јер ВАР екипа није хтела да гледа снимак. Обично, када судија гледа снимак, онда у 99 одсто случајева промени одлуку на крају, зато што му ВАР каже: ми видимо оно што ти ниси видео. ВАР зове судију само кад је очигледна грешка. Уопште се не меша у процену судије, само ако се види физички да има прекршаја.“Да ли би сада ВАР другачије поступио у случају пенала над Митровићем пре четири године у Русији?„Не значи да не би, да је нека друга екипа арбитара седела у ВАР соби. На тој утакмици са Швајцарском у ВАР соби су биле немачке судије много слабијег рејтинга него главни на терену Феликс Брих. У том тренутку је био најбољи судија на свету, и једноставно нису имали снаге ни ауторитета да га позову и да му објасне. Да је био неко са снагом и ауторитетом да се одупре Бриху, ми бисмо добили пенал. Све зависи од људског фактора.“Често чујемо од људи да је технологија у реду, али да је унела много забуна – како помирити робота и човека?„Овде је неопходан робот за гол-технологију, а видели смо на нашем примеру да ниједан судија не би признао гол без полуаутоматског офсајда. ВАР је потребан ради правичности, али опет изазива фрустрацију, навијачи и играчи се радују, после тугују. Имали смо у финалу ретку ситуацију да лопта пређе гол-линију и да судији запишти сат. А сетимо се наше утакмице са Португалом када је био гол за њих на Маракани, али није било гол-технологије. И ВАР и гол-технологија су неопходни фудбалу, али само ако се употребљавају правилно и праведно.“Ко су вам помоћници у тиму и да ли вас слушају као шефа?„Имао сам уз себе четворицу људи од поверења. Моја десна рука је био Здравко Савић из Бачке Тополе, некадашњи интернационалац. Био је ту Бошко Јованетић из Ужица, међународни посматрач суђења, затим Зоран Сантић из Лајковца и Јован Божовић из Пирота. Често смо били сагласни, понекад смо били 4:1, један против па га ми аргументима натерамо да се сложи, ретко 3:2. Никада нисмо без консензуса доносили одлуке. Ми и на семинарима често имамо сучељавање мишљења и никада нисмо излазили са њих док се не усагласимо. Не можете на терену да имате две одлуке, само једну.“Колико је тешко док пратите утакмицу да одмах приметите, анализирате и донесете одлуку о спорној ситуацији?„На то смо навикли. Ја сам посматрач суђења од 2008. када сам завршио каријеру, и док сте ви гледали утакмицу ја сам пратио судије, дешавања на клупама. Дакле, док ви пратите лопту где је, ми пратимо све ово друго. Ја сада имам обичај да, када завршим анализу, седнем и на миру одгледам снимак утакмице, да видим све оно што нисам док је трајала.“Коју бисте оцену дали нашој репрезентацији у Катару?„Могло је боље. Морамо да дамо тројку јер смо се квалификовали, дали смо пет голова примили осам. Али, могло је и морало боље. Шта је ту је, идемо даље. Морамо да идемо на Европско првенство, имамо лаку групу, два тима пролазе даље. И ако не будемо међу та два најбоља у групи, имамо обезбеђен бараж као победници Лиге нација.“А коју оцену бисте дали Мундијалу?„Да није било онакво финале, нека осмица, овако после оног финала чиста деветка. Финале је било ненадмашно, незаборавно, потрефило се и добро суђење Пољака Марчињака, али смо очекивали више од неких селекција. Хрвати су дошли до полуфинала са четири ремија, Аргентина освојила трофеј иако је поражена од Саудијске Арабије... Генерално, оцена Мундијала између осам и девет. Организација је била чиста десетка. Катар је показао да је прави домаћин.“Како су ваши ђаци у школи реаговали на ваш ангажман током Мундијала?„Деца су моја задовољна. Ја сам професор статистике, а сви мисле да сам наставник физичког због суђења или музичког због мојих склоности. Деца су поносна на свог професора. Ми смо позната школа која није спортска, али је учествовала на бројним такмичењима. Седам година смо били прваци Београда, али кад треба да се оде на републичко такмичење клубови неће да пусте децу због Кадетске и Омладинске лиге, а ја нећу да се свађам с њима. Тако смо 2017. као четвртопласирани ишли у Праг на Светско првенство средњих школа, освојили смо седмо место. Незаборавно је било. Ово је спортска школа иако то није званично.“Шта је следећи неки корак у суђењу, где може да напредује, нека нова иновација?„Неће се ићи даље од овога. Иде се ка томе да се само побољша одлука. Мора остати овако, помоћници остају без обзира на полу-аутоматски офсајд. Данас имате десет судија, у моје време је било троје. Ни десеторо судија некад није довољно да се донесе правична одлука. Све у свему, опет је људски фактор најважнији. Светско првенство у Енглеској, финале, помоћник је био из Азербејџана, а ни данас нико не зна да ли је лопта прешла линију у целости. Људски фактор мора остати. У свим спортовима имамо електронску помоћ, у фудбалу она много дуго траје, и ради се на томе да се скрати време одлуке.“Треба ли увести „челинџ“ у фудбалу, да тренери инсистирају на прегледању снимка?„Не, то се покушавало, али онда би то умртвило фудбал, а то није то. Међународни фудбалски борд је конзервативан по том питању, тешко доноси измене правила. Жути картони су на пример уведени тек током 70-их година прошлог века, а Звезда кад је постала првак Европе играч је могао стопалом да врати голману лопту у руке, што је данас забрањено. Тек у последњих 20 година су убрзали игру, али у фудбалу се најтеже мењају правила.“Да ли је неко од судија у Катару заслужио црвени картон?„Како да не... Шпанац Лахос је и доживео бламажу и отишао. Од њега се много очекивало, чак и да суди финале. Затим афричке судије, па судија из Новог Зеланда, сви они се нису снашли. Једноставно, јер се судије на Мундијалу делегирају како би се испоштовали континенти. И замислите Светско првенство, а маше судија из Вануатуа или из Мозамбика, па кава је лига у Мозамбику?! Утакмицу за треће место је судио судија из Катара који је домаћин, и одсудио катастрофално. А меч за треће место је ипак свечана утакмица. Зато су европске судије ипак биле најбоље јер је фудбал у Европи најбољи. Мада је и Енглез Оливер подбацио у четвртфиналу у мечу Бразил – Хрватска, послат је кући због пенала који није свирао за Бразил. Али то је његов стил суђења из Премијер лиге. Мислим да је и Колина био незадовољан.“Зашто је Лахос толико респектовао Месија?„Меси је играч са бројем десет, али не сме то да се ради. Играчи са бројем десет су заштићени, али то не би смело да се дешава, зато је и Лахос пао на крају, 17 картона је дао против Холандије, али је два промашио. Можда је договор био да се штите звезде, а да се однос према судији толерише, да се не кажњава. Подбацио је, изгубио се, али је врхунски судија. Причао је често с играчима, то му је стил суђења, као што је и мој био. Ја сам као професор увек сматрао да разговором може да се предупреди ситуација. Али, очигледно Лахос то није могао са Аргентинцима и Холанђанима. Чим Месију није дао жути картон изгубио је утакмицу.“Имамо и случај Нејмара, који пада и кад треба и када не треба – како наћи праву меру где је био контакт?„Нејмар је навикао на то јер сваки судија му као звезди то дозвољава. Када би му судија као што је Марчињак показао зубе, свакоме би, па и Нејмару наметнуо ауторитет. Треба да постоји обострано поштовање, али судија се не може искључити из игре, а фудбалер може.“Кад поменете ствар ауторитета, имамо примере да је ауторитет професора скрајнут у последње време, како вратити све у нормалу?„Апсолутно мора да се поштује ауторитет и ученика и професора. У мојој школи ученици знају ред, има их 1.300, мада је време незгодно у многим школама се не поштује професор, као што смо видели. Ја сам 16 година директор и учим ученике да морају да поштују све - и теткице и професоре и домаре - поштујемо се и разумемо узајамно. Да све буде по правилима. Кад бисмо све поставили по правилима понашања све би било лакше. Ако неко неће да игра по правилима, најлакше је казнити га, али треба разговарати, да се детету објасни да постоји казна и репресија. Сви морају да знају да постоје правила, али и обавезе.“Гледају вас милиони гледалаца на ТВ екранима, стекли сте статус звезде, како се носите с тим?„Ја сам природан и као директор школе и као човек, и као ТВ звезда, иако не сматрам да то јесам. Драго ми је што сам народу успео да дочарам спорне детаље, али и занимљивости. Нешто што ви као судије не морате да знате, а ми смо заборавили.“Да ли сте више картона дали као судија или професор?„Као судија. Дефинитивно. Моји ученици знају да када се нешто договоримо тако мора да буде. Они вредно раде и уче, мало картона сам им поделио, јер они играју по правилима.“Хоћемо ли добити наследника Милорада Мажића у догледно време?„Срђан Јовановић је достојан заменик Мажића. Суди Лигу шампиона, био је сада 11. од Европљана за Мундијал и иде сигурно на Европско првенство у Немачкој. Судио је завршницу Лиге шампиона, пет утакмица у финишу, за њега нема зиме. Он има тек 33 године, а може да суди до 45, дакле десет година је још пред њим. Ја сам уверен да ћемо на Мундијалу 2026. имати српског судију само треба и ми да се квалификујемо тамо“, закључио је професор Дејан Недић.
Годинама већ он је неизоставни гост сваке породице у Србији која прати фудбал на телевизијским екранима. Дејан Недић, професор статистике, директор Друге економске школе и бивши интернационални фудбалски судија, стара се да ниједна спорна ситуација на утакмицама не остане недоречена.
Несуђени ватерполо голман, касније и фудбалер, Звездаш по навијачком опредељењу, ипак се пронашао на фудбалском терену где је постао интернационални судија, а касније и посматрач и инструктор за обуку младих арбитара.
Паралелно са суђењем, градио је и успешну школску каријеру, директор је београдске средње школе више од деценије, али и страствени љубитељ песме и музике. Весељак. Зато и прави саговорник за почетак 2023. године у којој нам је сигурно потребно мало његове ведрине и препознатљивог оптимизма.
Професоре, нас је мало уморило цело Светско првенство, а како сте ви прошли кроз све?
„И мене је уморило, али ми је задовољило да је то било успешно и да смо добро радили. То је месец дана континуираног рада, гледале су се и по четири утакмице дневно, требало је радити и овај посао у школи, а ту су и обавезе у породици, као и у Судијској организацији. Тако да је било тешко, напорно, али је задовољство што смо реализовали емисију Бисер пустиње. Успели смо народу да дочарамо и фудбал и суђење“, истиче Недић на почетку новогодишњег интервјуа за Спутњик.
Памтите ли интензивнији Мундијал?
„Не, не. Русија је била некако другачија. Био је мањи интензитет и темпо, фудбал је био другачији, тако да је све било много другачије у односу на Катар.“
Да ли вас је вукло да поред судијске анализе посегнете и за статистиком, имајући у виду вашу струку?
„Бавио сам се статистиком само кад су наши играли, а што се тиче осталих утакмица, концентрисао сам се искључиво на суђење. У емисији су били људи који су се бавили и тренерским делом и анализом, а мој посао је било суђење. Другачије сам гледао утакмице него обичан гледалац јер сам посматрач суђења. Посветио сам се суђењу и анализи, одгледао сам све 64 утакмице.“
Јесте ли очекивали толико посла за време Мундијала, делује да је било много спорних момената?
„Нисам очекивао оволико, било је доста посла. Време на РТС није дозвољавало да анализирамо сваку утакмицу детаљно, било их је и по четири у једном дану. У финалу је било чак девет спорних ситуација. Било је и у другим утакмицама, али време није дозвољавало, морали смо са свих понешто да покажемо, али много више спорних ситуација је било него што сам очекивао.“
„Најупечатљивији моменат дефинитивно она наша несрећна утакмица и срећа за Камерун. Да није било полуаутоматског офсајда који је први пут уведен ове године на Светском првенству ја сам уверен и поуздано знам да оба гола Камеруна не би било призната због офсајда, јер људско око оно не може да види. Апсолутно оба офсајда, поготово први за 3:2 није могао нико да види. Ако се сећате, судије су досудиле офсајд и чекали су одлуку. Несрећа за нас, али и Камерун би био оштећен. Милиметарски, али био је офсајд.“
Како бисте генерално оценили суђење на Мундијалу, колико је било правде?
„Могло је боље. Очекивало се боље, сетите се утакмице за треће место и катарски судија који апсолутно није био дорастао изазову. Па Шпанац Лахос, кандидат за финале, који је тотално подбацио, поделио је 17 картона у четвртфиналу, изгубио тотални осећај за суђење. Да не говорим о афричким судијама који су имали сукоб са ВАР-ом, где их ВАР пошаље, а они не знају да погледају снимак. Једноставно, много боље суђење смо очекивали.“
Како да избегнемо рупу у времену од момента гола до одлуке ВАР-а да ли је био офсајд или прекршај?
„Никако. Док је ВАР овакав, никако. Ту долази до фрустрације код навијача и играча. Сетите се код утакмице Јапана и дилеме да ли је лопта прешла линију, четири минута и 23 секунде је трајала провера. То морају да раде УЕФА и ФИФА, да убрзају процедуру и одлуке. Дужина зависи од тога да ли се помно прати, са савешћу или се прелази преко ситуација. На СП смо имали случај да се није радило у ВАР соби како треба, или да судија не послуша ВАР собу. На крају крајева у Русији смо оштећени од стране немачког тима јер ВАР екипа није хтела да гледа снимак. Обично, када судија гледа снимак, онда у 99 одсто случајева промени одлуку на крају, зато што му ВАР каже: ми видимо оно што ти ниси видео. ВАР зове судију само кад је очигледна грешка. Уопште се не меша у процену судије, само ако се види физички да има прекршаја.“
Да ли би сада ВАР другачије поступио у случају пенала над Митровићем пре четири године у Русији?
„Не значи да не би, да је нека друга екипа арбитара седела у ВАР соби. На тој утакмици са Швајцарском у ВАР соби су биле немачке судије много слабијег рејтинга него главни на терену Феликс Брих. У том тренутку је био најбољи судија на свету, и једноставно нису имали снаге ни ауторитета да га позову и да му објасне. Да је био неко са снагом и ауторитетом да се одупре Бриху, ми бисмо добили пенал. Све зависи од људског фактора.“
Често чујемо од људи да је технологија у реду, али да је унела много забуна – како помирити робота и човека?
„Овде је неопходан робот за гол-технологију, а видели смо на нашем примеру да ниједан судија не би признао гол без полуаутоматског офсајда. ВАР је потребан ради правичности, али опет изазива фрустрацију, навијачи и играчи се радују, после тугују. Имали смо у финалу ретку ситуацију да лопта пређе гол-линију и да судији запишти сат. А сетимо се наше утакмице са Португалом када је био гол за њих на Маракани, али није било гол-технологије. И ВАР и гол-технологија су неопходни фудбалу, али само ако се употребљавају правилно и праведно.“
Ко су вам помоћници у тиму и да ли вас слушају као шефа?
„Имао сам уз себе четворицу људи од поверења. Моја десна рука је био Здравко Савић из Бачке Тополе, некадашњи интернационалац. Био је ту Бошко Јованетић из Ужица, међународни посматрач суђења, затим Зоран Сантић из Лајковца и Јован Божовић из Пирота. Често смо били сагласни, понекад смо били 4:1, један против па га ми аргументима натерамо да се сложи, ретко 3:2. Никада нисмо без консензуса доносили одлуке. Ми и на семинарима често имамо сучељавање мишљења и никада нисмо излазили са њих док се не усагласимо. Не можете на терену да имате две одлуке, само једну.“
Колико је тешко док пратите утакмицу да одмах приметите, анализирате и донесете одлуку о спорној ситуацији?
„На то смо навикли. Ја сам посматрач суђења од 2008. када сам завршио каријеру, и док сте ви гледали утакмицу ја сам пратио судије, дешавања на клупама. Дакле, док ви пратите лопту где је, ми пратимо све ово друго. Ја сада имам обичај да, када завршим анализу, седнем и на миру одгледам снимак утакмице, да видим све оно што нисам док је трајала.“
Коју бисте оцену дали нашој репрезентацији у Катару?
„Могло је боље. Морамо да дамо тројку јер смо се квалификовали, дали смо пет голова примили осам. Али, могло је и морало боље. Шта је ту је, идемо даље. Морамо да идемо на Европско првенство, имамо лаку групу, два тима пролазе даље. И ако не будемо међу та два најбоља у групи, имамо обезбеђен бараж као победници Лиге нација.“
А коју оцену бисте дали Мундијалу?
„Да није било онакво финале, нека осмица, овако после оног финала чиста деветка. Финале је било ненадмашно, незаборавно, потрефило се и добро суђење Пољака Марчињака, али смо очекивали више од неких селекција. Хрвати су дошли до полуфинала са четири ремија, Аргентина освојила трофеј иако је поражена од Саудијске Арабије... Генерално, оцена Мундијала између осам и девет. Организација је била чиста десетка. Катар је показао да је прави домаћин.“
Како су ваши ђаци у школи реаговали на ваш ангажман током Мундијала?
„Деца су моја задовољна. Ја сам професор статистике, а сви мисле да сам наставник физичког због суђења или музичког због мојих склоности. Деца су поносна на свог професора. Ми смо позната школа која није спортска, али је учествовала на бројним такмичењима. Седам година смо били прваци Београда, али кад треба да се оде на републичко такмичење клубови неће да пусте децу због Кадетске и Омладинске лиге, а ја нећу да се свађам с њима. Тако смо 2017. као четвртопласирани ишли у Праг на Светско првенство средњих школа, освојили смо седмо место. Незаборавно је било. Ово је спортска школа иако то није званично.“
Шта је следећи неки корак у суђењу, где може да напредује, нека нова иновација?
„Неће се ићи даље од овога. Иде се ка томе да се само побољша одлука. Мора остати овако, помоћници остају без обзира на полу-аутоматски офсајд. Данас имате десет судија, у моје време је било троје. Ни десеторо судија некад није довољно да се донесе правична одлука. Све у свему, опет је људски фактор најважнији. Светско првенство у Енглеској, финале, помоћник је био из Азербејџана, а ни данас нико не зна да ли је лопта прешла линију у целости. Људски фактор мора остати. У свим спортовима имамо електронску помоћ, у фудбалу она много дуго траје, и ради се на томе да се скрати време одлуке.“
Треба ли увести „челинџ“ у фудбалу, да тренери инсистирају на прегледању снимка?
„Не, то се покушавало, али онда би то умртвило фудбал, а то није то. Међународни фудбалски борд је конзервативан по том питању, тешко доноси измене правила. Жути картони су на пример уведени тек током 70-их година прошлог века, а Звезда кад је постала првак Европе играч је могао стопалом да врати голману лопту у руке, што је данас забрањено. Тек у последњих 20 година су убрзали игру, али у фудбалу се најтеже мењају правила.“
Да ли је неко од судија у Катару заслужио црвени картон?
„Како да не... Шпанац Лахос је и доживео бламажу и отишао. Од њега се много очекивало, чак и да суди финале. Затим афричке судије, па судија из Новог Зеланда, сви они се нису снашли. Једноставно, јер се судије на Мундијалу делегирају како би се испоштовали континенти. И замислите Светско првенство, а маше судија из Вануатуа или из Мозамбика, па кава је лига у Мозамбику?! Утакмицу за треће место је судио судија из Катара који је домаћин, и одсудио катастрофално. А меч за треће место је ипак свечана утакмица. Зато су европске судије ипак биле најбоље јер је фудбал у Европи најбољи. Мада је и Енглез Оливер подбацио у четвртфиналу у мечу Бразил – Хрватска, послат је кући због пенала који није свирао за Бразил. Али то је његов стил суђења из Премијер лиге. Мислим да је и Колина био незадовољан.“
Зашто је Лахос толико респектовао Месија?
„Меси је играч са бројем десет, али не сме то да се ради. Играчи са бројем десет су заштићени, али то не би смело да се дешава, зато је и Лахос пао на крају, 17 картона је дао против Холандије, али је два промашио. Можда је договор био да се штите звезде, а да се однос према судији толерише, да се не кажњава. Подбацио је, изгубио се, али је врхунски судија. Причао је често с играчима, то му је стил суђења, као што је и мој био. Ја сам као професор увек сматрао да разговором може да се предупреди ситуација. Али, очигледно Лахос то није могао са Аргентинцима и Холанђанима. Чим Месију није дао жути картон изгубио је утакмицу.“
Имамо и случај Нејмара, који пада и кад треба и када не треба – како наћи праву меру где је био контакт?
„Нејмар је навикао на то јер сваки судија му као звезди то дозвољава. Када би му судија као што је Марчињак показао зубе, свакоме би, па и Нејмару наметнуо ауторитет. Треба да постоји обострано поштовање, али судија се не може искључити из игре, а фудбалер може.“
Кад поменете ствар ауторитета, имамо примере да је ауторитет професора скрајнут у последње време, како вратити све у нормалу?
„Апсолутно мора да се поштује ауторитет и ученика и професора. У мојој школи ученици знају ред, има их 1.300, мада је време незгодно у многим школама се не поштује професор, као што смо видели. Ја сам 16 година директор и учим ученике да морају да поштују све - и теткице и професоре и домаре - поштујемо се и разумемо узајамно. Да све буде по правилима. Кад бисмо све поставили по правилима понашања све би било лакше. Ако неко неће да игра по правилима, најлакше је казнити га, али треба разговарати, да се детету објасни да постоји казна и репресија. Сви морају да знају да постоје правила, али и обавезе.“
Гледају вас милиони гледалаца на ТВ екранима, стекли сте статус звезде, како се носите с тим?
„Ја сам природан и као директор школе и као човек, и као ТВ звезда, иако не сматрам да то јесам. Драго ми је што сам народу успео да дочарам спорне детаље, али и занимљивости. Нешто што ви као судије не морате да знате, а ми смо заборавили.“
Да ли сте више картона дали као судија или професор?
„Као судија. Дефинитивно. Моји ученици знају да када се нешто договоримо тако мора да буде. Они вредно раде и уче, мало картона сам им поделио, јер они играју по правилима.“
Хоћемо ли добити наследника Милорада Мажића у догледно време?
„Срђан Јовановић је достојан заменик Мажића. Суди Лигу шампиона, био је сада 11. од Европљана за Мундијал и иде сигурно на Европско првенство у Немачкој. Судио је завршницу Лиге шампиона, пет утакмица у финишу, за њега нема зиме. Он има тек 33 године, а може да суди до 45, дакле десет година је још пред њим. Ја сам уверен да ћемо на Мундијалу 2026. имати српског судију само треба и ми да се квалификујемо тамо“, закључио је професор Дејан Недић.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
