https://sputnikportal.rs/20230107/london-fabrikovao-dokumenata-kako-bi-optuzio-sssr-za-pokretanje-drugog-svetskog-rata-1149102558.html
Лондон фабриковао докумената како би оптужио СССР за покретање Другог светског рата
Лондон фабриковао докумената како би оптужио СССР за покретање Другог светског рата
Sputnik Србија
Почетком Другог светског рата Велика Британија се спремала да уз подршку Француске објави збирку лажних материјала како би на СССР пребацила одговорност за... 07.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-07T20:30+0100
2023-01-07T20:30+0100
2023-01-07T20:30+0100
русија
русија
други светски рат
ссср
велика британија
француска
фалсификовање историје
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/07/1149102402_0:0:3293:1853_1920x0_80_0_0_89969a3dbd118c1ea7bfa6e90a204f62.jpg
Документ под називом „Обавештајни извештај о покушајима Енглеза и Француза да припреме и објаве ‘Плаву књигу’ о енглеско-француско-совјетским преговорима са пребацивањем целе кривице за њихов неуспех на СССР“, датира од 27. јануара 1940. године. Материјал је објављен на сајту Председничке библиотеке у оквиру пројекта „Други светски рат у архивским документима“.У саопштењу се наводи да ће се књига састојати од посебно одабраних и фалсификованих „докумената“, којима су у Лондону планирали да докажу свету да су док је „Енглеска поштено преговарала са Совјетским Савезом и намеравала да закључи пакт, бољшевици све време играли двоструку игру и потписивањем совјетско-немачког споразума покренули европски рат“.Зборник је био осмишљен одмах након почетка Зимског рата (Совјетско-фински рат) и требало је да буде објављен до краја децембра 1939. године. Али, објављивање је одложено до доласка у Лондон енглеског амбасадора у СССР Вилијама Сидса, пошто је он био аутор неких докумената и његов боравак у Москви у тренутку објављивања књиге „могао би га довести у прилично незавидан положај“.Након повратка у Британију, Сидс се упознао са књигом, али то није убрзало њено објављивање.Аутори наводе да су неки од разлога што се одлагало објављивање то што су, наводно, Французи упорно желели да та књига буде више антисовјетска, него што је била првобитна верзија.Поред тога, аутори истичу да су Французи, наводно, сматрали да Енглези нису успели да Пољаке прикажу позитивно, као и да се њихова улога у ремећењу енглеско-совјетских преговора, чак и у фалисификованим документима, појављује у веома лошем светлу.Зборник, на крају, никада није објављен ─ ни Великој Британији, ни Француској није било стало до њега због војних успеха Немачке на западу Европе 1940. године. До тада се већ и завршио Зимски рат.Али, амерички Стејт департмент објавио је свој зборник докумената у ком је покушао да прикаже Совјетски Савез одговорним за почетак Другог светског рата. Москва је одговорила објављивањем „Фалсификатори историје“ у ком је, између осталог, откривена веза британских и француских елита са нацистичком Немачком.За неуспех преговора није крива МоскваКако примећују историчари, Велика Британија и Француска су током 1930. године циљано гурале Трећи рајх у рат против Совјетског савеза. Такозвана „политика смиривања“, претпостављају истраживачи, била је покушај Лондона да искористи немачко напредовање на Исток за сопствене циљеве. Притом, ти планови су укључивали да Немачка окупира Пољску као платформу за будући напад на СССР.За кључни корак у том правцу сматра се Минхенски пакт из 1938. године, када је Чехословачка, окупирана од Немачке, постала жртва такве политике. Као одговор, Хитлер је обећао да неће нападати Велику Британију и Француску, потписавши са њима одговарајуће декларације, у суштини, пактове о ненападању.На енглеско-француско-совјетским преговорима који су вођени у лето 1939. године у Москви разговарало се о могућем војном савезу против Немачке, али ни Британци и Французи нису давали јасне одговоре на конкретне предлоге совјетске стране. У много чему је до слома преговора довела политика пољског руководства, које је изјављивало да је спремно да прихвати војну помоћ само од Велике Британије и Француске, али не и од Совјетског Савеза.Истовремено је Лондон иза леђа Москве водио тајне преговоре са Берлином и, да би се заштитио од напада нациста, изјављивао да је спреман да учини знатне уступке, на пример, да одустане од обавеза у вези са Пољском.У то време, совјетско руководство је већ располагало плановима немачког напада на Пољску. У случају пораза, Вермахт би изашао директно на границу са Совјетским Савезом. Исто би се десило и у случају Хитлерове агресије на балтичке земље, које су биле преслабе да се одупру нацистичкој ратној машини. Због тога се СССР нашао лицем у лице са Немачком, док су Британци и Французи остављени по страни (слично као што су Лондон и Париз фактички били неми посматрачи инвазије Трећег Рајха на Пољску 1. септембра 1939. године, која је означила почетак Другог светског рата).У исто време Црвена армија се борила против јапанских трупа у Монголији, у региону реке Халхин Гол. У случају успеха, Јапанци су планирали да наставе велику офанзиву, а СССР се суочио са претећом перспективом да буде увучен у рат на два фронта.На основу свега овога, Стаљин је био принуђен да донесе тешку, али, по мишљењу стручњака, једину исправну одлуку са становишта осигуравања безбедности земље – да закључи пакт о ненападању са Немачком. Министри спољних послова обе земље Вјачеслав Молотов и Јоахим фон Рибентроп потписали су споразум у Кремљу 23. августа 1939. године. Како наглашавају историчари, садржај споразума није се разликовао од норми међународног права и праксе усвојене за таква регулисања.Заједно са споразумом потписан је и додатни тајни протокол о разграничењу интересних сфера Совјетског Савеза и Немачке. У зону утицаја СССР-а ушле су балтичке државе, источна Пољска (укључујући Западну Белорусију и Западну Украјину) и Бесарабија – територије које су раније биле део Руске империје.Захваљујући накнадном припајању нових територија СССР-у, његове западне границе су значајно померене. То је омогућило да се осујете планови за немачки блицкриг у лето 1941. године. Али совјетско-немачки споразум о ненападању такође је закопао и наде Велике Британије у експанзију у Европи, уништивши „енглески ратни распоред“, наглашавају историчари.Потоња антисовјетска политика Лондона није се ограничавала само на припрему тенденциозне збирке о московским преговорима. Током Зимског рата, Велика Британија и Француска планирале су да заједнички нападну СССР из Финске. Осим тога, 1939-1940. године Лондон и Париз активно су се припремали да нападну на СССР на југу и униште нафтна поља у Бакуу, због чега су хиљаде војника биле концентрисане на Блиском истоку. То потврђују архивски документи совјетске обавештајне службе са којих је раније скинута ознака тајности.Супротстављање „историјској агресији“ ЗападаПоследњих година водеће западне земље све више покушавају да оптуже Совјетски Савез за распиривање Другог светског рата и ставе га у раван са нацистичком Немачком. Истовремено, покушавају да се оправдају злочини оних политичких снага и режима који су сарађивали са Трећим рајхом, али нису добили одговарајућу правну оцену у Нирнбершком процесу, укључујући и украјинске националистичке организације.Према речима руских стручњака, рад на фалсификовању историје одвија се у различитим земљама под руководством државних органа и специјалних служби уз ангажовање државних институција, јавних организација, истраживачких структура, историјских и културних центара и невладиних организација.Председник Русије Владимир Путин је 2020. године написао чланак о Другом светском рату. У њему је напоменуо да је резолуција Европског парламента из септембра 2019, којом се директно оптужује СССР, заједно са Трећим рајхом за покретање Другог светског рата, „дигла руку“ на закључке Нирнбершког трибунала, на напоре светске заједнице која је после победничке 1945. године створила универзалне међународне институције. А они који намерно доводе у питање овај консензус руше темеље целе послератне Европе, нагласио је тада Путин.Такође је нагласио да је неприхватљиво стављање знака једнакости између ослободилаца и окупатора. Русија ће чврсто бранити истину засновану на документованим историјским чињеницама и наставиће да искрено и непристрасно говори о догађајима из Другог светског рата, закључио је руски лидер.Бонус видео:
https://sputnikportal.rs/20221230/da-nije-bilo-sovjetskog-saveza-danas-bi-svet-bio-mnogo-gori-strucnjaci-o-istorijskoj-ulozi-sssr-a-1148732642.html
https://sputnikportal.rs/20220315/bivsi-papin-izaslanik-za-sad-upozorava-naum-zlocinacke-elite---zamka-za-rusiju-i-ukrajinu-1135462439.html
ссср
велика британија
француска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, други светски рат, ссср, велика британија, француска, фалсификовање историје
русија, други светски рат, ссср, велика британија, француска, фалсификовање историје
Лондон фабриковао докумената како би оптужио СССР за покретање Другог светског рата
Почетком Другог светског рата Велика Британија се спремала да уз подршку Француске објави збирку лажних материјала како би на СССР пребацила одговорност за развој догађаја који су довели до глобалног сукоба, произлази из архивских материјала Спољне обавештајне службе Русије са којих је скинута ознака тајности.
Документ под називом „Обавештајни извештај о покушајима Енглеза и Француза да припреме и објаве ‘Плаву књигу’ о енглеско-француско-совјетским преговорима са пребацивањем целе кривице за њихов неуспех на СССР“, датира од 27. јануара 1940. године. Материјал је објављен на сајту Председничке библиотеке у оквиру пројекта „Други светски рат у архивским документима“.
У саопштењу се наводи да ће се књига састојати од посебно одабраних и фалсификованих „докумената“, којима су у Лондону планирали да докажу свету да су док је „Енглеска поштено преговарала са Совјетским Савезом и намеравала да закључи пакт, бољшевици све време играли двоструку игру и потписивањем совјетско-немачког споразума покренули европски рат“.
Зборник је био осмишљен одмах након почетка Зимског рата (Совјетско-фински рат) и требало је да буде објављен до краја децембра 1939. године. Али, објављивање је одложено до доласка у Лондон енглеског амбасадора у СССР Вилијама Сидса, пошто је он био аутор неких докумената и његов боравак у Москви у тренутку објављивања књиге „могао би га довести у прилично незавидан положај“.
Након повратка у Британију, Сидс се упознао са књигом, али то није убрзало њено објављивање.
Аутори наводе да су неки од разлога што се одлагало објављивање то што су, наводно, Французи упорно желели да та књига буде више антисовјетска, него што је била првобитна верзија.
Поред тога, аутори истичу да су Французи, наводно, сматрали да Енглези нису успели да Пољаке прикажу позитивно, као и да се њихова улога у ремећењу енглеско-совјетских преговора, чак и у фалисификованим документима, појављује у веома лошем светлу.
Зборник, на крају, никада није објављен ─ ни Великој Британији, ни Француској није било стало до њега због војних успеха Немачке на западу Европе 1940. године. До тада се већ и завршио Зимски рат.
Али, амерички Стејт департмент објавио је свој зборник докумената у ком је покушао да прикаже Совјетски Савез одговорним за почетак Другог светског рата. Москва је одговорила објављивањем „Фалсификатори историје“ у ком је, између осталог, откривена веза британских и француских елита са нацистичком Немачком.
За неуспех преговора није крива Москва
Како примећују историчари, Велика Британија и Француска су током 1930. године циљано гурале Трећи рајх у рат против Совјетског савеза. Такозвана „политика смиривања“, претпостављају истраживачи, била је покушај Лондона да искористи немачко напредовање на Исток за сопствене циљеве. Притом, ти планови су укључивали да Немачка окупира Пољску као платформу за будући напад на СССР.
За кључни корак у том правцу сматра се Минхенски пакт из 1938. године, када је Чехословачка, окупирана од Немачке, постала жртва такве политике. Као одговор, Хитлер је обећао да неће нападати Велику Британију и Француску, потписавши са њима одговарајуће декларације, у суштини, пактове о ненападању.
На енглеско-француско-совјетским преговорима који су вођени у лето 1939. године у Москви разговарало се о могућем војном савезу против Немачке, али ни Британци и Французи нису давали јасне одговоре на конкретне предлоге совјетске стране. У много чему је до слома преговора довела политика пољског руководства, које је изјављивало да је спремно да прихвати војну помоћ само од Велике Британије и Француске, али не и од Совјетског Савеза.
Истовремено је Лондон иза леђа Москве водио тајне преговоре са Берлином и, да би се заштитио од напада нациста, изјављивао да је спреман да учини знатне уступке, на пример, да одустане од обавеза у вези са Пољском.
У то време, совјетско руководство је већ располагало плановима немачког напада на Пољску. У случају пораза, Вермахт би изашао директно на границу са Совјетским Савезом. Исто би се десило и у случају Хитлерове агресије на балтичке земље, које су биле преслабе да се одупру нацистичкој ратној машини. Због тога се СССР нашао лицем у лице са Немачком, док су Британци и Французи остављени по страни (слично као што су Лондон и Париз фактички били неми посматрачи инвазије Трећег Рајха на Пољску 1. септембра 1939. године, која је означила почетак Другог светског рата).
У исто време Црвена армија се борила против јапанских трупа у Монголији, у региону реке Халхин Гол. У случају успеха, Јапанци су планирали да наставе велику офанзиву, а СССР се суочио са претећом перспективом да буде увучен у рат на два фронта.
На основу свега овога, Стаљин је био принуђен да донесе тешку, али, по мишљењу стручњака, једину исправну одлуку са становишта осигуравања безбедности земље – да закључи пакт о ненападању са Немачком.
Министри спољних послова обе земље Вјачеслав
Молотов и Јоахим фон
Рибентроп потписали су
споразум у Кремљу 23. августа 1939. године. Како наглашавају историчари, садржај споразума није се разликовао од норми међународног права и праксе усвојене за таква регулисања.
Заједно са споразумом потписан је и додатни тајни протокол о разграничењу интересних сфера Совјетског Савеза и Немачке. У зону утицаја СССР-а ушле су балтичке државе, источна Пољска (укључујући Западну Белорусију и Западну Украјину) и Бесарабија – територије које су раније биле део Руске империје.
Захваљујући накнадном припајању нових територија СССР-у, његове западне границе су значајно померене. То је омогућило да се осујете планови за немачки блицкриг у лето 1941. године. Али совјетско-немачки споразум о ненападању такође је закопао и наде Велике Британије у експанзију у Европи, уништивши „енглески ратни распоред“, наглашавају историчари.
Потоња антисовјетска политика Лондона није се ограничавала само на припрему тенденциозне збирке о московским преговорима. Током Зимског рата, Велика Британија и Француска планирале су да заједнички нападну СССР из Финске. Осим тога, 1939-1940. године Лондон и Париз активно су се припремали да нападну на СССР на југу и униште нафтна поља у Бакуу, због чега су хиљаде војника биле концентрисане на Блиском истоку. То потврђују архивски документи совјетске обавештајне службе са којих је раније скинута ознака тајности.
Супротстављање „историјској агресији“ Запада
Последњих година водеће западне земље све више покушавају да оптуже Совјетски Савез за распиривање Другог светског рата и ставе га у раван са нацистичком Немачком. Истовремено, покушавају да се оправдају злочини оних политичких снага и режима који су сарађивали са Трећим рајхом, али нису добили одговарајућу правну оцену у Нирнбершком процесу, укључујући и украјинске националистичке организације.
Према речима руских стручњака, рад на фалсификовању историје одвија се у различитим земљама под руководством државних органа и специјалних служби уз ангажовање државних институција, јавних организација, истраживачких структура, историјских и културних центара и невладиних организација.
Председник Русије Владимир
Путин је 2020. године написао
чланак о Другом светском рату. У њему је напоменуо да је резолуција Европског парламента из септембра 2019, којом се директно оптужује СССР, заједно са Трећим рајхом за покретање Другог светског рата, „дигла руку“ на закључке Нирнбершког трибунала, на напоре светске заједнице која је после победничке 1945. године створила универзалне међународне институције. А они који намерно доводе у питање овај консензус руше темеље целе послератне Европе, нагласио је тада Путин.
Такође је нагласио да је неприхватљиво стављање знака једнакости између ослободилаца и окупатора. Русија ће чврсто бранити истину засновану на документованим историјским чињеницама и наставиће да искрено и непристрасно говори о догађајима из Другог светског рата, закључио је руски лидер.
