00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Почео 16. „Кустендорф“: Нови мртвац у новом светском поретку /видео, фото/

© Sputnik / Дејан СимићПочео 16. Кустендорф у славу уметности изнад свега
Почео 16. Кустендорф у славу уметности изнад свега - Sputnik Србија, 1920, 25.01.2023
Пратите нас
Пресудна је била вера да свака поезија стиже из пустиње па смо ми уметност вратили на право место - у брдовиту пустињу. Филмови, наших гостију су били велики уметнички домети, а њихово дејство је попут литургије будило најдубља осећања учвршћујући често нашу савест која нас одржава на путу између хаоса и реда.
Овако је Емир Кустурица започео своју беседу „Нови мртвац у новом светском поретку“ на отварању 16. Међународног филмског и музичког фестивала „Кустендорф“ који ће под слоганом „Уметност изнад свега“ трајати до 29. јануара.

„Зашто слоган Уметност изнад свега? Због тога што не живимо у времену када цвета уметност коју смо увек везивали за појам слободе. Живимо у времену негације стваралаштва и због тога што смо се обрели у свету спектакла медија и промене свести о човеку. До половине прошлог века човек је био центар универзума, све док се на сцену нису вратили пројекти еугенике вежбани у току Другог светског рата праћени технолошком експанзијом и чудом која су променила наше навике“, истакао је Кустурица.

Међу нама данас нема Емила Золе

Све што се појавило у постиндустријском и данас на Западу у постхришћанском друштву, искасапило је, сматра Кустурица, идеју да јунаци романа, филмова, позоришта, сликарских дела рефлектују у себи централне проблеме човека и његову побуну као основну карактеристику:

„У фрагментираном друштву завладали су закони тржишта, али и губитак јунака који обједињује и изражава своје егзистенцијалне, историјске и политичке идеје. Уз ову појаву дегенерисано је и место уметника у друштву. Са сетом се сећамо периода када је уметник имао снажан утицај на друштвену заједницу и знамо да међу нама данас нема Емила Золе чији глас је био пресудан да се исправи неправда према Драјфусу и тако оконча срамотна афера и ослободи невин човек“.

Да ли данас има неко ко верује да Џулијан Асанж који се борио за слободу говора може бити ослобођен ако би рецимо велики писац Џонатан Френзен затражио од председника САД Џозефа Бајдена да сместа ослободи невиног човека или барем покрену остале писце да спасу невиног човека?, пита се Кустурица.
Проблем није, наводи, само у томе што је конформизам избацио преостале уметнике из колосека борбе за правду:
„Наиме није извесно да ли би евентуална посета Френзена Бајдену било шта променила пошто није сигурно да ли би Бајден знао да ли Френзен долази или управо напушта Белу кућу. Нема више ни филмских звезда, сада има више слика Била Гејтса, Безоса, Илона Маска, Закербергa и других милијардера него филмских звезда из Холивуда. Мога друга Џонија Депа је извукао процес са Амберовом и да није и њега би задесила судбина савремених холивудских светаца који су тамо код њих дуго били замена за Светог Николу, Јована…“.
© Sputnik / Дејан СимићКултурно-уметничко друштво "Светозар Марковић" из Крагујевца наступило на отварању фестивала "Кустендорф"
Културно-уметничко друштво Светозар Марковић из Крагујевца наступило на отварању фестивала Кустендорф - Sputnik Србија, 1920, 25.01.2023
Културно-уметничко друштво "Светозар Марковић" из Крагујевца наступило на отварању фестивала "Кустендорф"

Слобода се данас не спомиње

Док биоскопи одумиру јер су се филмови преселили у телефоне, Нетфликс, Амазон и хиљаде платформи шаљу своје сигнале људским стадима поручујући да је њихово политичко уверење њихова судбина и никако слобода која се, узгред данас и не спомиње, упозорава славни редитељ.

„Ко је онда заштићен и коме није страна слобода? Привилеговани део чoвечанства који чита књиге, јер је то уметност која не кошта много, дакле успешно измиче тржишту и претварању морала и естетике у идеологију. Има ли уметности која може да спасе свет? Слично се питао Достојевски стављајући лепоту у први план“, наглашава оснивач „Кустендорфа“.

Он подсећа да је Достојевски понудио визију човека као целовитијег од онога човека кога ће касније друштво препознати као потрошача.
„У том простору тиња нада да ће уметност као верни пратилац људског духа преживети у побуни младих и у потрази за изгубљеном слободом, јер многи су свесни да бити потрошач и део мравињака није идеал личне слободе. За религиозне мислиоце важи идеја да ако нема Бога нема ни уметности, ни слободе јер религиозна осећања ове врсте су сестринска веза између два појма. Подела на добро и зло и посебно борба против зла, може очувати уметност. Вера у бесмртност уметника и његовог великог дела је паралелна вери у вечну душу. А шта ако не верујемо у поменуте појмове? Неће нас питати. Постепено ће нас, већ прете, претварати из органског у неорганског човека“.
© Sputnik / Дејан СимићСлавко Штимац и Маја Гојковић на отварању "Кустендорфа"
Славко Штимац и Маја Гојковић на отварању Кустендорфа - Sputnik Србија, 1920, 25.01.2023
Славко Штимац и Маја Гојковић на отварању "Кустендорфа"

Нађубрити врт вољеном тетком

Кустурица скреће пажњу да је једна погребна канцеларија у држави Њујорк смислила методу да људске лешеве претвара у компост, а у оквиру увођења „новог поретка“, америчка погребна кућа „Ретурн Хоум“ („Врати се кући“) то управо сада ради:
„Можете нађубрити свој врт својом вољеном тетком која је за живота била дивна особа и на крају постала ђубре, а ако сте имали ујака који се за живота понашао као ђубре, у његовом случају ни смрт неће довести до промена. Бићете у могућности да бирате јеловник, мама у супи, комшија у сарми, стриц у рибићу. Ако сте гадљиве природе можете продати компост комшији коме је потребно ђубриво. Дакле ко жели да будемо ђубрад за живота и после смрти? Сви они који раде на декомпозицији уметности“.
© Sputnik / Дејан СимићЕмир Кустурица:Дакле ко жели да будемо ђубрад за живота и после смрти? Сви они који раде на декомпозицији уметности
Емир Кустурица - Sputnik Србија, 1920, 25.01.2023
Емир Кустурица:Дакле ко жели да будемо ђубрад за живота и после смрти? Сви они који раде на декомпозицији уметности

Истински празник уметности

Потпредседница Владе Србије и министарка културе Маја Гојковић истакла је да слоган овогодишњег фестивала „Уметност изнад свега“ верно описује животни и стваралачки пут Емира Кустурице:
„Емир Кустурица је на првом месту велики и признат уметник и један од симбола највећих успеха југословенске и српске кинематографије. Захваљујући првенствено њему, Србија има аутентични филмски фестивал који је истински празник уметности. Ово је једaн од најинспиративнијих културних догађаја у региону, Европи и свету, на коме се славивисока уметност и ауторски филм као њен важан део. Присуство бројних великих имена из света филма, оплеменило је Кустендорф дискретним шармом звезда које то стварно јесу, јер су својим делом одавно закорачили у филмски храм бесмртности, иако се не труде да то буду“.
Министарка Гојковић је „Кустендорф“ отворила речима Емира Кустурице:
„Када уђеш у биоскоп, прво угасе светло, и када милиони светлосних партикула избомбардују платно, настају покретне слике, а ми се селимо у други простор, и време изван биоскопске сале престаје да постоји“.
Инспирацију за слоган „Кустендорфа“ пружила је судбина некадашње примабалерине Марте Гонзалес која је оболела од Алцхајмера, али се присетила покрета када је чула музику Петра Иљича Чајковског из балета „Лабудово језеро“.
До 29. јануара у Дрвенграду биће приказано 27 филмова, 14 у такмичарском програму, а гости фестивала биће редитељи Сузана Никјарели и Паоло Вирци (Италија), ГрегориоГрациозо (Бразил), Чије Хајакава (Јапан) и Душан Ковачевић, добитник награде „Дрво живота“.
Емир Кустурица - Sputnik Србија, 1920, 25.01.2023
КУЛТУРА
Емир Кустурица: Леопард тенкови на источном фронту, уметност у Дрвенграду /видео/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала