https://sputnikportal.rs/20230129/zapad-priprema-katastrojku-za-srbiju-za-odricanje-od-kosova-srbi-bi-dobili-da-iznose-smece-1150087891.html
Запад припрема „катастројку“ за Србију: За одрицање од Косова, Срби би добили да „износе смеће“
Запад припрема „катастројку“ за Србију: За одрицање од Косова, Срби би добили да „износе смеће“
Sputnik Србија
„Није то перестројка, већ 'катастројка'!“ Узвикнуо је Александар Зиновјев, преко штампе опомињући руководство у Москви. Префикс „ката“ извео је од именице... 29.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-29T17:25+0100
2023-01-29T17:25+0100
2023-01-29T17:25+0100
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
анализе и мишљења
емисија „пророк“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/15/1149738469_0:21:1201:697_1920x0_80_0_0_5815be8273c7e41117366a5ffbde9c07.jpg
Виктор Кожемјако који је интервјуисао великог мислиоца додаје:„То се догодило у време почетка рушења велике совјетске државе. Још ни издалека нису сви схватили смисао тог процеса, многи су још били захваћени еуфоријом изазваном бујицом Горбачовљевих обећања...“Дешава се да друштвене групе, широке народне масе, чак читаве нације под теретом каквих криза, трагајући за пречицама или због недостатка решења када им слика будућности постаје магловита, суморна и претешка, почну веровати у свакојака обећања услед чега упадају у историјску бујицу изазвану еуфоријом.Зиновјев, у своје време међу најбољим познаваоцима функционисања и формалних и неформалних структура унутар западног политичког система, одмах је схватио да перестројка, енергично подржана баш од западних неформалних структура, неће резултирати онако како је обећавано.Оптимизам, обилато ширен од стране каријерних политичара који су се надметали у одбацивању старог и новoстасавајућих бизнисмена који су преко ноћи постајали милионери назвао је „пиром у време куге.“ Касније је све те са „гозбе“ отворено почео означавати издајницима, а процес који су својим свесним или несвесним деловањем подстицали – издајом.Често је подсећао на констатацију Винстона Черчила: „У обичном рату ми Русе не можемо победити.“Оно што је требало за победу над Русијом, а за шта је искоришћено наивно оријентисање ка перестројци, јесте дуги хибридни рат, којим ће се индуковати трајна друштвена сукобљавања, произвести непомирљиве политичке поделе, подстицати континуална нестабилност, изазивати немири и одржавати економска зависност.Укратко, Русија се може победити осмишљавањем катастрофе која ће довести до издаје и унутрашње политичке поларизације, културне инфериорности и економско – социјалног заостајања. Катастрофе која ће се одржавати инсталирањем колонијалне демократије.Најаву српске „катастројке“ свакако представља такозвани француско – немачки или Шолц – Макронов предлог о Косову и Метохији. Суштински, предлог није нов, он се „врти“ око концепта Волфганга Ишингера из 2008. године.Дакле, Србија неће признавати једнострано проглашену државолику творевину косовско – метохијских Албанаца, али неће ни ометати њено учлањење у међународне организације. Успоставља се пуна равноправност у међусобном билатералном општењу или током заједничког учешћа у мултилатералним форматима између Београда и Приштине, уз обострано уважавање и пружање гаранција верификованих од стране западних представника.За разлику од Ишингеровог предлога којим се тражи сагласност Београда за чланство такозване „Републике Косово“ у УН, Шолц – Макронов папир томе не даје приоритет. Промењене су околности, илузорно је очекивати да се две сталне чланице Савета безбедности сагласе са таквим расплетом. Формално, барем за сада (док се не стекну услови!?) нема чланства у УН, но истовремено има отварања простора за легализацију и легитимизацију статуса у међународним односима.Шта би донело чланство Косова у НАТОШто онда значи и чланство ове и овакве „Републике Косово“ у НАТО! Заправо, још од пролећа 2022. године и ескалације Украјинске кризе, амерички стратези фокусирани су на ову опцију. Наравно, у разради плана помажу им и европски партнери, Шолц и Макрон у првом реду. Ништа ново када је реч о западном учешћу у балканској политици. Ако су већ затворена врата УН, врата НАТО морају се широм отворити.Данас та врата нису отворена, показује се да није извесно ни учлањење у Савет Европе (где постоји математичка већина за пријем), као и да се на путу ка ЕУ испречио проблем пет земаља које нису успоставиле дипломатске односе са Приштином, а међу којима је најизричитија у противљењу Краљевина Шпанија.Шпански вето„Шпански вето“ виси као Дамоклов мач и над идејом о учлањењу у НАТО. У условима када не може бити пријема у УН, нужан је нови споразум, потребне су нове формулације којима ће се најпре релативизовати, а затим и сузбити противљење унутар ЕУ и НАТО. Томе служи одредница о „међусобном развијању добросуседских односа на бази једнаких права“, као и она о „руковођењу сврхом и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереним правима држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета“.Неопходно је елиминисати „шпански вето“. Већ је сада предвидиво, врло брзо након потписивања новог споразума и утврђивања нових формулација такозвана „Република Косово“ постала би пуноправна чланица Савета Европе, онда би уследило додељивање статуса кандидата за пријем у ЕУ, а овај круг би се завршио чланством у НАТО. Због првог корака и Савета Европе, коначно би се опослила и прича о Заједници српских општина. И ово је сада место за наставак тезе о „катастројци“.ЗСО као НВОНаиме, у свим медијским најавама и тобоже убеђивањима Аљбина Куртија о неопходности испуњавања овог дела Бриселског споразума, обавезно се додаје да то ем мора бити у складу са „Уставом Косова“ (а што онда подразумева и мишљење „Уставног суда“ лажне државе), ем да се неће дозволити успостављање неке нове верзије „Републике Српске“.Заједница српских општина биће невладина организација, како напомену Габријел Ескобар, бавиће се „одношењем смећа“. Да је другачије, не би јој статут писали у приштинској канцеларији једне немачке фондације.Професор Дејан Јовић подсећа да у Хрватској такође постоји Заједничко вијеће опћина, за локалне самоуправе у којима су Срби у већини. Тако је утврђено Ердутским споразумом. И не само да би косовски ЗСО био формиран по моделу хрватског ЗВО, него се оваквим приступом даје сасвим другачије тумачење Бриселског споразума који се изједначава са Ердутским.Смисао ове симболике је да се „бриселски процес“ означи као прва фаза мирне реинтеграције српског становништва у „косовски систем“, уз последично заобилажење Резолуције 1244 и игнорисање чињенице да натполовичан број држава уопште не признаје албанску сецесионистичку структуру на територији Републике Србије.Косово, то му дође исто као и Хрватска, а пошто је већ тако, онда се и стари наратив о узроцима и разлозима распада Југославије може поново раубовати, у недоглед, у наредним деценијама. Да нису можда у Хрватској или чак „одметнутој“ Црној Гори престали са тим након двехиљадитих, после пријема у ЕУ или у овом другом случају у НАТО!?Терен се помера на Бујановац и ПрешевоА због чега би косовско – метохијски Албанци поступали другачије? Шта ће им чланство у НАТО него управо за то? За Србију, као и за Србе на Косову и Метохији - не би било мира, агонија би се наставила, само би сада позиција Београда била драматично гора.Поље политичке борбе, за очекивати је, било би пребачено са статуса Косова и Метохије на Бујановац и Прешево, уз захтеве о успостављању реципроцитета у остваривању мањинских права, а у међународним организацијама уместо благо офанзивног става ка земљама које поштују став Србије, званични Београд би се морао ушанчити у жестоко дефанзивну позицију због допуштања „Републици Косово“ да се у те исте међународне организације учлани. Просто, када се посао сведе на непрестано правдање (или кукање), онда то јесте допадање у жестоко дефанзивну позицију.На несрећу, то није ни пола приче о „катастројци“, јер би још горе последице уследиле на унутрашњем плану.Обећања, „вербална гимнастика“ и еуфоричне најаве о „хватању неких шанси“, европских по свом карактеру дакако, не би могле камуфлирати несрећни развој ситуације. Француско – немачки или Шолц – Макронов план није само усмерен ка јачању позиције косовско – метохијских Албанаца, већ и ка вођењу дугог хибридног рата унутар Србије, којим ће се индуковати трајна друштвена сукобљавања, произвести непомирљиве политичке поделе, подстицати континуална нестабилност, изазивати немири и одржавати економска зависност. Србија се може победити осмишљавањем катастрофе која ће се одржавати инсталирањем колонијалне демократије. У односу на ту колонијалну демократију и ова текућа стабилократија изгледала би као просперитетна ера у поштовању права на избор.Пут у колонијалну управуНема политичког избора у колонијалним демократијама, мада се гарнитуре на власти мењају. Сјаше Курта, узјаше Мурта, томе већ послужи гласање уписаних у бирачки списак, али правци деловања и стратешке смернице остају, пошто њих дефинише колонијални управник.Није тешко замисливо да би, у циљу накнадног поправљања позиције према Приштини и умилостивљавања колонијалног управника, пре или касније и Србија (без Косова и Метохије) постала принуђена да аплицира за НАТО. Како нам то већ две деценије описују: „боље је седети за столом, него бити на менију!“Ако је то начин да се са менија скину Бујановац и Прешево и још неколике теме које ће се свакако актуализовати, онда ћемо за сто.Па тако, наравно, заједно са осталима и да подржимо кијевски режим како нам буде речено и у мери у којој нам буде речено. Они који у плашењу јавности износе, такође две деценије стару аргументацију како се због Косова не сме дозволити „враћање српске деце у сандуцима“, намерно или случајно утиру пут ка томе да се сандуци са српским војницима враћају из неког Кијева или неких Украјина.„Катастројка“ је потпуна, она означава тотални прелазак на други колосек, темељно раскидање са свим дотадашњим, посебно са оним историјски утемељеним које се моментално проглашава или за митско или за неуспешно.Срж „катастројке“ је у преобликовању идентитета, свим средствима. Ту нема краја, све је могуће, свака катастрофа постаје замислива. Јер, што је још трагичније, ту нема дна!
https://sputnikportal.rs/20230127/ko-je-uopste-ovlastio-kvintu-da-vodi-pregovore-o-buducnosti-kosova-i-metohije-1149996020.html
https://sputnikportal.rs/20221211/sprema-se-jos-jedan-istorijski-sporazum-zapad-dobija-sve-a-srbi-cak-ni----bedne-mrvice-1147663914.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), анализе и мишљења, емисија „пророк“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), анализе и мишљења, емисија „пророк“
Запад припрема „катастројку“ за Србију: За одрицање од Косова, Срби би добили да „износе смеће“
„Није то перестројка, већ 'катастројка'!“ Узвикнуо је Александар Зиновјев, преко штампе опомињући руководство у Москви. Префикс „ката“ извео је од именице катастрофа.
Виктор Кожемјако који је интервјуисао великог мислиоца додаје:
„То се догодило у време почетка рушења велике совјетске државе. Још ни издалека нису сви схватили смисао тог процеса, многи су још били захваћени еуфоријом изазваном бујицом Горбачовљевих обећања...“
Дешава се да друштвене групе, широке народне масе, чак читаве нације под теретом каквих криза, трагајући за пречицама или због недостатка решења када им слика будућности постаје магловита, суморна и претешка, почну веровати у свакојака обећања услед чега упадају у историјску бујицу изазвану еуфоријом.
Зиновјев, у своје време међу најбољим познаваоцима функционисања и формалних и неформалних структура унутар западног политичког система, одмах је схватио да перестројка, енергично подржана баш од западних неформалних структура, неће резултирати онако како је обећавано.
Оптимизам, обилато ширен од стране каријерних политичара који су се надметали у одбацивању старог и новoстасавајућих бизнисмена који су преко ноћи постајали милионери назвао је „пиром у време куге.“ Касније је све те са „гозбе“ отворено почео означавати издајницима, а процес који су својим свесним или несвесним деловањем подстицали – издајом.
Често је подсећао на констатацију Винстона Черчила: „У обичном рату ми Русе не можемо победити.“
Оно што је требало за победу над Русијом, а за шта је искоришћено наивно оријентисање ка перестројци, јесте дуги хибридни рат, којим ће се индуковати трајна друштвена сукобљавања, произвести непомирљиве политичке поделе, подстицати континуална нестабилност, изазивати немири и одржавати економска зависност.
Укратко, Русија се може победити осмишљавањем катастрофе која ће довести до издаје и унутрашње политичке поларизације, културне инфериорности и економско – социјалног заостајања. Катастрофе која ће се одржавати инсталирањем колонијалне демократије.
Најаву српске „катастројке“ свакако представља такозвани француско – немачки или Шолц – Макронов предлог о Косову и Метохији. Суштински, предлог није нов, он се „врти“ око концепта Волфганга Ишингера из 2008. године.
Дакле, Србија неће признавати једнострано проглашену државолику творевину косовско – метохијских Албанаца, али неће ни ометати њено учлањење у међународне организације. Успоставља се пуна равноправност у међусобном билатералном општењу или током заједничког учешћа у мултилатералним форматима између Београда и Приштине, уз обострано уважавање и пружање гаранција верификованих од стране западних представника.
За разлику од Ишингеровог предлога којим се тражи сагласност Београда за чланство такозване „Републике Косово“ у УН, Шолц – Макронов папир томе не даје приоритет. Промењене су околности, илузорно је очекивати да се две сталне чланице Савета безбедности сагласе са таквим расплетом. Формално, барем за сада (док се не стекну услови!?) нема чланства у УН, но истовремено има отварања простора за легализацију и легитимизацију статуса у међународним односима.
Шта би донело чланство Косова у НАТО
Што онда значи и чланство ове и овакве „Републике Косово“ у НАТО! Заправо, још од пролећа 2022. године и ескалације Украјинске кризе, амерички стратези фокусирани су на ову опцију. Наравно, у разради плана помажу им и европски партнери, Шолц и Макрон у првом реду. Ништа ново када је реч о западном учешћу у балканској политици. Ако су већ затворена врата УН, врата НАТО морају се широм отворити.
Данас та врата нису отворена, показује се да није извесно ни учлањење у Савет Европе (где постоји математичка већина за пријем), као и да се на путу ка ЕУ испречио проблем пет земаља које нису успоставиле дипломатске односе са Приштином, а међу којима је најизричитија у противљењу Краљевина Шпанија.
„Шпански вето“ виси као Дамоклов мач и над идејом о учлањењу у НАТО. У условима када не може бити пријема у УН, нужан је нови споразум, потребне су нове формулације којима ће се најпре релативизовати, а затим и сузбити противљење унутар ЕУ и НАТО. Томе служи одредница о „међусобном развијању добросуседских односа на бази једнаких права“, као и она о „руковођењу сврхом и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереним правима држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета“.
Неопходно је елиминисати „шпански вето“. Већ је сада предвидиво, врло брзо након потписивања новог споразума и утврђивања нових формулација такозвана „Република Косово“ постала би пуноправна чланица Савета Европе, онда би уследило додељивање статуса кандидата за пријем у ЕУ, а овај круг би се завршио чланством у НАТО. Због првог корака и Савета Европе, коначно би се опослила и прича о Заједници српских општина. И ово је сада место за наставак тезе о „катастројци“.
Наиме, у свим медијским најавама и тобоже убеђивањима Аљбина Куртија о неопходности испуњавања овог дела Бриселског споразума, обавезно се додаје да то ем мора бити у складу са „Уставом Косова“ (а што онда подразумева и мишљење „Уставног суда“ лажне државе), ем да се неће дозволити успостављање неке нове верзије „Републике Српске“.
Заједница српских општина биће невладина организација, како напомену Габријел Ескобар, бавиће се „одношењем смећа“. Да је другачије, не би јој статут писали у приштинској канцеларији једне немачке фондације.
Професор Дејан Јовић подсећа да у Хрватској такође постоји Заједничко вијеће опћина, за локалне самоуправе у којима су Срби у већини. Тако је утврђено Ердутским споразумом. И не само да би косовски ЗСО био формиран по моделу хрватског ЗВО, него се оваквим приступом даје сасвим другачије тумачење Бриселског споразума који се изједначава са Ердутским.
Смисао ове симболике је да се „бриселски процес“ означи као прва фаза мирне реинтеграције српског становништва у „косовски систем“, уз последично заобилажење Резолуције 1244 и игнорисање чињенице да натполовичан број држава уопште не признаје албанску сецесионистичку структуру на територији Републике Србије.
Косово, то му дође исто као и Хрватска, а пошто је већ тако, онда се и стари наратив о узроцима и разлозима распада Југославије може поново раубовати, у недоглед, у наредним деценијама. Да нису можда у Хрватској или чак „одметнутој“ Црној Гори престали са тим након двехиљадитих, после пријема у ЕУ или у овом другом случају у НАТО!?
Терен се помера на Бујановац и Прешево
А због чега би косовско – метохијски Албанци поступали другачије? Шта ће им чланство у НАТО него управо за то? За Србију, као и за Србе на Косову и Метохији - не би било мира, агонија би се наставила, само би сада позиција Београда била драматично гора.
Поље политичке борбе, за очекивати је, било би пребачено са статуса Косова и Метохије на Бујановац и Прешево, уз захтеве о успостављању реципроцитета у остваривању мањинских права, а у међународним организацијама уместо благо офанзивног става ка земљама које поштују став Србије, званични Београд би се морао ушанчити у жестоко дефанзивну позицију због допуштања „Републици Косово“ да се у те исте међународне организације учлани. Просто, када се посао сведе на непрестано правдање (или кукање), онда то јесте допадање у жестоко дефанзивну позицију.
На несрећу, то није ни пола приче о „катастројци“, јер би још горе последице уследиле на унутрашњем плану.
Обећања, „вербална гимнастика“ и еуфоричне најаве о „хватању неких шанси“, европских по свом карактеру дакако, не би могле камуфлирати несрећни развој ситуације. Француско – немачки или Шолц – Макронов план није само усмерен ка јачању позиције косовско – метохијских Албанаца, већ и ка вођењу дугог хибридног рата унутар Србије, којим ће се индуковати трајна друштвена сукобљавања, произвести непомирљиве политичке поделе, подстицати континуална нестабилност, изазивати немири и одржавати економска зависност. Србија се може победити осмишљавањем катастрофе која ће се одржавати инсталирањем колонијалне демократије. У односу на ту колонијалну демократију и ова текућа стабилократија изгледала би као просперитетна ера у поштовању права на избор.
Нема политичког избора у колонијалним демократијама, мада се гарнитуре на власти мењају. Сјаше Курта, узјаше Мурта, томе већ послужи гласање уписаних у бирачки списак, али правци деловања и стратешке смернице остају, пошто њих дефинише колонијални управник.
Није тешко замисливо да би, у циљу накнадног поправљања позиције према Приштини и умилостивљавања колонијалног управника, пре или касније и Србија (без Косова и Метохије) постала принуђена да аплицира за НАТО. Како нам то већ две деценије описују: „боље је седети за столом, него бити на менију!“
Ако је то начин да се са менија скину Бујановац и Прешево и још неколике теме које ће се свакако актуализовати, онда ћемо за сто.
Па тако, наравно, заједно са осталима и да подржимо кијевски режим како нам буде речено и у мери у којој нам буде речено. Они који у плашењу јавности износе, такође две деценије стару аргументацију како се због Косова не сме дозволити „враћање српске деце у сандуцима“, намерно или случајно утиру пут ка томе да се сандуци са српским војницима враћају из неког Кијева или неких Украјина.
„Катастројка“ је потпуна, она означава тотални прелазак на други колосек, темељно раскидање са свим дотадашњим, посебно са оним историјски утемељеним које се моментално проглашава или за митско или за неуспешно.
Срж „катастројке“ је у преобликовању идентитета, свим средствима. Ту нема краја, све је могуће, свака катастрофа постаје замислива. Јер, што је још трагичније, ту нема дна!
