https://sputnikportal.rs/20230201/siri-se-lazna-mantra-da-je-amerika-pouzdan-garant-za-sporazume-sta-je-sa-dejtonom-vasingtonskim-1150263344.html
Шири се лажна мантра да је Америка поуздан гарант за споразуме: Шта је са Дејтоном, Вашингтонским…
Шири се лажна мантра да је Америка поуздан гарант за споразуме: Шта је са Дејтоном, Вашингтонским…
Sputnik Србија
Мантра која се све чешће чује у јавности је да ЕУ нема ауторитет да обезбеди поштовање споразума, док су САД та сила која има моћи и ауторитета да гарантује... 01.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-01T20:04+0100
2023-02-01T20:04+0100
2023-02-01T20:04+0100
србија
србија
србија – политика
анализе и мишљења
споразуми
мински споразуми
бриселски споразум
дејтонски споразум
кумановски споразум
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110894/16/1108941688_0:134:2963:1801_1920x0_80_0_0_2a790aab1bc8a85286e7c190a5c52f00.jpg
Шта беше са Вашингтонским споразумом? Или са Дејтонским? Само ова два примера речито говоре о томе како се Американци односе према споразумима – они се крше, читају и тумаче искључиво на штету Срба.Мастило на Вашингтонском споразуму још се није ни осушило, а он је стављен ад акта само зато што је иза њега била администрација Доналда Трампа. Приштина је без санкција прекршила договор и активирала кандидатуре у међународним организацијама.Дејтонски споразум се годинама под разним изговорима прекраја, тумачи се његов дух, а не написано слово, уз јавну или прећутну подршку Вашингтона.Такође, и Кумановски споразум потписан после НАТО интервенције иза кога је стајала и Америка не поштује се у делу који је у интересу Србије – да се безбедносне снаге наше државе врате на Косово и Метохију.Споразуми су за Америку само оруђе са њихове циљевеПолитички консултант из Вашингтона Обрад Кесић објашњава да мантра о САД као поузданом гаранту потписаних споразума не стоји. Вашингтонска администрација на споразуме за које гарантује гледа као на нешто привремено, као на оруђе које им у одређеном тренутку иде у прилог.Међутим, искуство из БиХ опомиње да, када западне силе нису успеле да у потпуности сломе једну страну (у овом случају српску), оне на основу онога што су постигле, захтевају још уступака.Такав манир уобичајен је за Вашингтон, али и за Брисел, додаје Кесић и наглашава да САД и ЕУ – на Дејтонски споразум не гледају као на инструмент међународног права, већ као на средство које је у том (и само том) тренутку служио њиховом интересу. Посматрано на тај начин, Дејтонски споразум требало је да траје док се западне силе не договоре око новог аранжмана за БиХ.„Кување“ и притисци да се добије све што се желиИсти приступ западне силе имају и када је у питању КиМ – тражи се, наводно од обе стране да се ствари покрену са мртве тачке, а онда да се, када Србија учини неки уступак, након извесног времена, на основу „нове реалности“, траже нови и нови уступци.Овакав приступ западних сила односима у међународној арени није нов и карактеристичан је за САД још од деведесетих година прошлог века. Постоји урбана легенда о састанку једног високог америчког званичника (ликови се мењају, па је некада реч о бившем државном секретару Ворену Кристоферу, некада о Ричарду Холбруку, а некада је у питању и садашњи амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил. Такође се мења и место догађаја, па се некада говори о Дејтону, а некада о Београду) и некадашњег српског председника Слободана Милошевића. Када је Милошевић америчком представнику дао празан папир да овај напише захтеве које би Србија требало да испуни, амерички представник је одговорио да захтеви не могу да се напишу и да Србија треба да испуни оно што Вашингтон од ње у сваком тренутку захтева.Бернсова саламаПрема Кесићевим речима, и у овој легенди, као и у свакој другој има елемената истине. Јер, Американци су прагматични, каже он. Ако не могу да добију оно што желе одједном, они другу страну „кувају“ и притискају да испуни њихове захтеве „парче по парче“. Наш саговорник се присећа како му је ту стратегију објаснио некадашњи портпарол Стејт департмента Николас Бернс.Такав начин вођења спољне политике према Србији и у садашњем тренутку значио би да би са сваким уступком који би Србија направила, притисак на њу био све јачи и јачи.То значи да Запад не може да буде поуздани партнер, сматра Кесић и подсећа на још један случај западњачке назови прагматичне политике о коме је сведочила бивша немачка канцеларка Ангела Меркел – Минским споразумима.Ако Запад није имао намеру да поштује споразуме са Русијом, шта могу да очекују балканске земље, пита се он.
https://sputnikportal.rs/20230131/kremlj-porosenko-merkelova-i-oland-potvrdili-da-su-minski-sporazumi-za-njih-bili-samo-paravan-1150194502.html
https://sputnikportal.rs/20230131/porosenko-o-minskim-sporazumima-osam-godina-za-formiranje-vojske-i-antiputinovske-koalicije-1150187622.html
србија
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
србија, србија – политика, анализе и мишљења, споразуми, мински споразуми, бриселски споразум, дејтонски споразум, кумановски споразум, косово и метохија (ким), сад
србија, србија – политика, анализе и мишљења, споразуми, мински споразуми, бриселски споразум, дејтонски споразум, кумановски споразум, косово и метохија (ким), сад
Шири се лажна мантра да је Америка поуздан гарант за споразуме: Шта је са Дејтоном, Вашингтонским…
Мантра која се све чешће чује у јавности је да ЕУ нема ауторитет да обезбеди поштовање споразума, док су САД та сила која има моћи и ауторитета да гарантује спровођење онога што је договорено. Као доказ узима се Бриселски споразум који Приштина није спровела. Али, ако погледамо у ближу историју, ни „амерички споразуми“ нису боље пролазили.
Шта беше са Вашингтонским споразумом? Или са Дејтонским? Само ова два примера речито говоре о томе како се Американци односе према споразумима – они се крше, читају и тумаче искључиво на штету Срба.
Мастило на Вашингтонском споразуму још се није ни осушило, а он је стављен ад акта само зато што је иза њега била администрација Доналда Трампа. Приштина је без санкција прекршила договор и активирала кандидатуре у међународним организацијама.
Дејтонски споразум се годинама под разним изговорима прекраја, тумачи се његов дух, а не написано слово, уз јавну или прећутну подршку Вашингтона.
Такође, и Кумановски споразум потписан после НАТО интервенције иза кога је стајала и Америка не поштује се у делу који је у интересу Србије – да се безбедносне снаге наше државе врате на Косово и Метохију.
Споразуми су за Америку само оруђе са њихове циљеве
Политички консултант из Вашингтона Обрад Кесић објашњава да мантра о САД као поузданом гаранту потписаних споразума не стоји. Вашингтонска администрација на споразуме за које гарантује гледа као на нешто привремено, као на оруђе које им у одређеном тренутку иде у прилог.
„О споразумима који ће се поштовати одлучује се спонтано – када нешто иде у корист њиховим интересима, они притискају стране да поштују споразум“, истиче он.
Међутим, искуство из БиХ опомиње да, када западне силе нису успеле да у потпуности сломе једну страну (у овом случају српску), оне на основу онога што су постигле, захтевају још уступака.
Такав манир уобичајен је за Вашингтон, али и за Брисел, додаје Кесић и наглашава да САД и ЕУ – на Дејтонски споразум не гледају као на инструмент међународног права, већ као на средство које је у том (и само том) тренутку служио њиховом интересу. Посматрано на тај начин, Дејтонски споразум требало је да траје док се западне силе не договоре око новог аранжмана за БиХ.
„Кување“ и притисци да се добије све што се жели
Исти приступ западне силе имају и када је у питању КиМ – тражи се, наводно од обе стране да се ствари покрену са мртве тачке, а онда да се, када Србија учини неки уступак, након извесног времена, на основу „нове реалности“, траже нови и нови уступци.
„Рекли су да је тачно да постоји Бриселски споразум, али да он више није актуелан – реалност је таква да мора нешто друго да се уради и ето француско-немачког плана као новог оквира за преговоре“, наводи Кесић.
Овакав приступ западних сила односима у међународној арени није нов и карактеристичан је за САД још од деведесетих година прошлог века. Постоји урбана легенда о састанку једног високог америчког званичника (ликови се мењају, па је некада реч о бившем државном секретару Ворену Кристоферу, некада о Ричарду Холбруку, а некада је у питању и садашњи амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил. Такође се мења и место догађаја, па се некада говори о Дејтону, а некада о Београду) и некадашњег српског председника Слободана Милошевића. Када је Милошевић америчком представнику дао празан папир да овај напише захтеве које би Србија требало да испуни, амерички представник је одговорио да захтеви не могу да се напишу и да Србија треба да испуни оно што Вашингтон од ње у сваком тренутку захтева.
Према Кесићевим речима, и у овој легенди, као и у свакој другој има елемената истине. Јер, Американци су прагматични, каже он. Ако не могу да добију оно што желе одједном, они другу страну „кувају“ и притискају да испуни њихове захтеве „парче по парче“. Наш саговорник се присећа како му је ту стратегију објаснио некадашњи портпарол Стејт департмента Николас Бернс.
„Рекао ми је: ’Ви Срби нећете да одједном поједете целу саламу. Ми је сечемо комад по комад и на крају, после десет година, ви сте је појели’“, присећа се он.
Такав начин вођења спољне политике према Србији и у садашњем тренутку значио би да би са сваким уступком који би Србија направила, притисак на њу био све јачи и јачи.
То значи да Запад не може да буде поуздани партнер, сматра Кесић и подсећа на још један случај западњачке назови прагматичне политике о коме је сведочила бивша немачка канцеларка Ангела Меркел – Минским споразумима.
Ако Запад није имао намеру да поштује споразуме са Русијом, шта могу да очекују балканске земље, пита се он.
„Ако они немају намере да испоштују постигнути споразум, ми немамо шта много да очекујемо“, коментарише Кесић и додаје да је други проблем у таквом начину вођења спољне политике што накнадним захтевима нема краја. То ће се догодити и ако Србија сада, под притиском, начини неке уступке, закључује он.
