„Бели прах“ из епрувете – највећа америчка лаж у историји манипулација и разарања од 19. века
© AP Photo / Elise Amendola
Пратите нас
Навршило се две деценије од наступа Колина Пауела у СБ УН у ком је показао епрувету са белим прахом што је, наводно, био доказ да Садам Хусеин поседује хемијско оружје и увод у разарање Ирака. Откривамо зашто је „бели прах“ био највећа лаж као увод за разарање других земаља, у америчкој историји лагања од краја 19. века.
Пре двадесет година, 5. фебруара 2003. амерички шеф дипломатије Колин Пауел одржао је говор у Савету безбедности Уједињених нација назван - највећом лажи у америчкој историји. Пауел је показао епрувету са белим прахом, што је наводно био доказ да Ирак има фабрику за производњу антракса.
Осим тога, тврдио је да је Садам Хусеин почео истраживања на десетинама биолошких једињења која могу да изазову најтеже болести, попут куге, колере, тифуса, гангрене, вариоле, хеморалгичне грознице…
Пауелов „бели прах“ био је изговор за почетак америчке агресије на Ирак, што је довело до дестабилизације читавог Блиског истока, уништења економије, хаоса и смрти великог броја невиних људи. Врло брзо се показало да су приче о ирачком оружју за масовно уништење апсолутна лаж.
Неоконзервативна завера „Принца мрака“ и његове дружине
Својеврсна трагедија Колина Пауела који није био саучесник унутрашњег круга планера агресије против Ирака јесте у чињеници да је у тренутку кад је презентовао своје тобожње аргументе пред СБ УН можда и он сам мислио да су подаци аутентични, каже за Спутњик др Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.
Пауел је у мемоарима навео да је био изманипулисан, а да су главни креатори те операције били тадашњи секретар за одбрану Доналд Рамсфелд, потпредседник САД Дик Чејни, Пол Волфовиц први човек сектора планирања у Пентагону и председник политичког савета Пентагона Ричард Перл чији надимак „Принц мрака“ што „довољно говори о његовом лику и делу“.
А то су били људи који су много пре 11. септембра 2001. решили да Ирак мора бити уништен и могло би се рећи да је „реч о једној неоконзервативној завери у интересу државе Израел да се искористе амерички ресурси за бенефит треће стране“, истиче Трифковић.
Историја америчких лажи од 19. века
Историјски, први намештени и изрежирани амерички повод за војну интервенцију била је експлозија на броду „Мејн“ у луци Хаване 1898. изазвана на парном котлу, што је Америка употребила као повод за рат против Шпаније кад је преотела Филипине, Порторико и окупирала Кубу.
Окупација Филипина била је прво ширење САД ван зоне Монроове доктрине, односно ван западне хемисфере, подсећа Трифковић.
Познат је и чувени инцидент у Тонкиншком заливу 1964. кад су САД оптужиле северновијетнамце да су својим „јадним и бедним патролним чамцима“ напали америчке разараче и крстарице, што се касније показало потпуно лажним.
Режирани „масакри“ у Рачку и Бучи пркосе законима физике
„На нашим теренима најноторнији је случај Рачак где је Вилијам Вокер инсценирао тобожњи масакр за који је, иначе, покојни Слободан Милошевић доказао у Хагу да није могао да се деси јер су покојници имали своје кечиће и беретке на глави, што би у случају непосредног пуцања у потиљак или из близине, физички било буквално немогуће. Дакле, ништа ново под капом небеском, ми видимо да се слични изрежирани инциденти догађају и дан данас“.
Тако је и у Бучи било више него јасно да жртве наводних руских злочина нису могле да буду откривене 72 сата након убиства пошто су им се руке клатиле кад су их стављали на камионе јер после три дана наступа ригор мортис, укоченост тела која чини тако нешто немогућим, објашњава Трифковић.
А то су, нажалост, били „свеже убијени људи“ односно „жртве украјинских обавештајно-безбедносних служби које су направиле чистку међу осумњиченима за проруске ставове“.
Хистерично терцирање америчких медија
Осим америчких намештаљки, видели смо и начин на који и друге снаге у сукобима користе изрежиране хуманитарне кризе и наводне злочине да би испровоцирали интервенцију својих спољних заштитника, а класични примери за то су тобожњи масакри на Маркалама и у реду за хлеб у Улици Васе Мискина у Сарајеву у зиму 1994.
„Тога ћемо се нагледати још много и убудуће. Само бих додао да малтене хистерично инсистирање америчких и других западних мејнстрим медија на 'ничим испровоцираној руској агресији у Украјини' савршено би могло да се односи и на интервенцију НАТО под вођством САД против СРЈ у марту 1999, напад на Ирак у марту 2003. а такође и на интервенције у Либији и Сирији и на потпуно зелено светло за интервенцију Саудијске Арабије у Јемену која је до сада коштала бар пет пута више цивилних живота него рат у Украјини.“
„Бели прах“ – највећа лаж сашивена од чистог платна
Без обзира на готово двовековни континуитет лажи у америчкој спољној политици, Пауелово показивање белог праха сматра се највећом зато што је било презентовано као званични и формално верификовани досије обавештајних структура водеће светске супер силе.
Другим речима, оно што је тврдио Пауел, а ту није само реч о прашку већ и о камионима са покретним лабораторијама, заснивало се на произведеним, фабрикованим документима за које се касније установило, као се то на енглеском каже, да су сашивени од чистог платна.
„Ту није било ни трунке истине укључујући и ону причу о ирачким набавкама уранијума преко неких афричких земаља. Дакле, врло је ретко да у једној међународној институцији првог реда као што је СБ УН једна велика сила која је стална чланица тог истог СБ иступи са свесно фабрикованим лажима. Сам Колин Пауел можда и није био свестан да он само понавља лажи, он је тако написао у својим мемоарима и он није порицао да је то била једна безочна операција дезинформације унутрашњег круга неоконзервативних стратега у Вашингтону“.
Патетично провидне лажи
У односу на Пауелов „бели прах“, слични покушаји других сила у разним временима били су „заиста патетично провидни.“
Као примере Трифковић наводи и немачку режију тобожњег напада на радио станицу у Глајвицу у Шлезији као непосредни повод за напад на Пољску 1. септембра 1939. и тврдње Северне Кореје да су је јужнокорејске снаге прве напале, што је, како каже, бесмислица.
„Нико таквим очигледним лажима није поклањао пажњу, док смо у случају Пауеловог 'белог праха' имали урби ет орби, целом свету јасно презентован један пакет безочно склопљених и свесних дезинформација од стране једне велике силе која као стална чланица СБ очекује да буде третирана са респектом и поверењем“, закључио је Трифковић.
