https://sputnikportal.rs/20230212/srbija-je-zemlja-sa-stavom-a-srbi-narod-sa-dostojanstvom-to-je-cena-neuvodjenja-sankcija-rusiji-1150807528.html
Србија је земља са ставом, а Срби народ са достојанством: То је „цена“ неувођења санкција Русији
Србија је земља са ставом, а Срби народ са достојанством: То је „цена“ неувођења санкција Русији
Sputnik Србија
Колику цену плаћа Србија због инсистирања на сопственој спољној и безбедносној политици? Судећи по изреченом током скупштинске расправе о Косову и Метохији –... 12.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-12T21:13+0100
2023-02-12T21:13+0100
2023-02-12T21:13+0100
србија
србија – политика
србија
политика
коментари и аналитика
емисија „пророк“
свет
свет – политика
специјална војна операција у украјини – вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0e/1135401757_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_6dd5113ee6305c620e5c06b3798a56c4.jpg
Из „проевропске опозиције“ закључише: „Србија плаћа високу цену због неувођења санкција Русији!“ Из власти то аминоваше: „Држава плаћа високу цену у међународним односима због неувођења санкција Русији.“Најлогичније могуће питање које се након тога поставља гласи: а зашто плаћати више, ако се може платити мање? Испада да су сви други паметни, само Срби остадоше блесави. Добро и још понеко типа Зорана Милановића, но то је само изузетак који потврђује правило.Себастијан Биба из респектабилног Немачког института за глобалне и регионалне студије наводи: „Став Кине према рату у Украјини може се описати као 'проруска неутралност'. Овај неугодан став је супротан великим надањима, посебно у Европи, да би овај рат могао бити тренутак за Кину да побољша свој нарушен међународни имиџ осудом руске агресије. Међутим, таква надања била су нереална, а такође нису поткрепљена политичким мерама које би биле корисне за подстицање подршке Кине.“Како је то Кина нарушила имиџНајзанимљивија у овом цитату је констатација о нарушеном међународном имиџу Кине. Извините, али где је то нарушен међународни имиџ Кине? У САД? Да, јесте! У Западној Европи? О да, и тамо јесте! Аустралији? Такође! И, где још!?Заправо, што се тиче међународног имиџа, ствари за Кинезе стоје сасвим добро! Много боље него икада раније у савременој историји. Много боље него што стоје ствари за међународни имиџ САД. У околностима када се против Кинеза води вишегодишња негативна кампања на политичком Западу, која је укључила и причу о „геноциду над Ујгурима“, сасвим логично је да имиџ Кине остаје нарушен у САД, Западној Европи, Аустралији...Но, истовремено, слика о Кини у Африци, Латинској Америци, централноазијском простору, деловима индо – пацифичког ареала, у арапском свету - дијаметрално је супротна. У огромном броју држава и друштава Кинези су не само добродошли, већ им се додељује статус „историјских спасилаца“.Кинези кредитирају развој инфраструктуре, улажу у локалну економију, обезбеђују лекове и храну, а да при томе никоме не намећу своје културне и идеолошке обрасце, већ саговорнике прихватају као равноправне партнере. Проблем, дакле, немају Кинези, већ они који Кинезе потцењују и погрешно процењују. Учаурени у давно конструисане матрице и идеолошке обрасце, на политичком Западу се самозаваравају како је свет и даље исти као и пре четврт века.Не само да САД и ЕУ више нису власне да некога проглашавају подобним или неподобним, па тако и да му осигуравају или нарушавају међународни имиџ, већ нису ни способне да у пуној мери утичу на одржавање сопственог имиџа у читавом низу (макро)региона.Према дешавањима у Украјини Кина се опредељује сходно својим интересима. Показало се да исто чине и Индија, Бразил, Саудијска Арабија, Турска, Мексико... А за њима и све остале мале државе широм света, изузимајући оне на политичком Западу. Изузимајући чланице Г7, ЕУ и НАТО (минус Турска), плус Јужна Кореја, Сингапур, Аутралија и Нови Зеланд.Специфична позиција МађарскеЧак и међу тим изузетим земљама чести су протести. Шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто запретио је америчком амбасадору у Будимпешти како ће бити изузетно тешко да одрже везе између две земље уколико свој боравак у Мађарској буде користио за оцењивање активности Владе коју је изабрао мађарски народ.Иначе, амерички амбасадор је критиковао мађарске власти због попустљивог става према Владимиру Путину и антируским санкцијама.Очигледно је, дакле, да се у поимању тог већинског света Украјинска криза доживљава као сукоб Русије и НАТО, односно Русије и САД. Запад је, логично, уз САД. Незападни део света против САД. Свако од њих из својих разлога.Због тога неки врло отворено и директно подржавају, а неки само навијају за Русију. Углавном, очекивани исход овог сукобљавања тиче се промене структуре светског политичког система, креирања мултиполарног поретка, трансформације динамике и карактера глобализације, те последично – рапидног смањења утицаја САД у међународним односима. Европу, још од прошлог лета, ти незападни актери све мање и мање озбиљно доживљавају.Зоран Милановић није изузетак. Чак се оно што говори може третирати као тренд, својеврсно правило у светској политици. Наравно, то није тренд, није правило у европској или шире – западној политици. Али, нису ни Европа ни Запад читав свет!А шта је са Србијом...Не може се тврдити да Србија „плаћа високу цену у међународним односима“, уз још једно подвлачење „међународним односима“ због „неувођења санкција Русији“. Може се рећи да је то тако у односима са САД и ЕУ, али не и даље од тога. Ионако, када је реч о међународном имиџу Србије, у САД и ЕУ ствари су ту стајале рђаво, готово па непоправљиво и пре дешавања у Украјини. И тамо где се то мењало, промене су биле споре, недовољне и непропорционалне уложеном труду.За разлику од међународног имиџа Србије у незападном делу света, где су резултати били видљиви и без великог труда, организановог наступа и неког силног инвестирања.Неувођење санкција Русији профилисало је Србију као државу са ставом, а Србе као народ са достојанством. И то ће се пре или касније исплатити.Највећу цену, дугорочно, платиће они који су на само један миг из Вашингтона увеле санкције Русији, чак и у корист сопствене штете. Показали су да немају став, немају кичму. Представили су себе целом свету као пуке америчке вазале. Ништа више од тога.Да оставимо за тренутак по страни и историјске вертикале и геополитичке околности и посматрамо ситуацију са становишта чисте политичке користи: неувођење санкција Русија није „висока цена која се плаћа“, већ инвестиција која ће се у скоријој будућности операционализовати и материјализовати.Не плаћамо ми тим потезом више, него мање, далеко мање од осталих у нашем непосредном окружењу.
https://sputnikportal.rs/20230211/da-nam-eskobar-i-hil-budu-nasmejani-sta-se-krije-iza-price-o-strateskom-partnerstvu-srbije-i-sad-1150796598.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0e/1135401757_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_28085bff40b1fc72f3f9c5b4a206a974.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
србија – политика, србија, политика, коментари и аналитика, емисија „пророк“, свет, свет – политика, специјална војна операција у украјини – вести
србија – политика, србија, политика, коментари и аналитика, емисија „пророк“, свет, свет – политика, специјална војна операција у украјини – вести
Србија је земља са ставом, а Срби народ са достојанством: То је „цена“ неувођења санкција Русији
Колику цену плаћа Србија због инсистирања на сопственој спољној и безбедносној политици? Судећи по изреченом током скупштинске расправе о Косову и Метохији – незанемарљиву.
Из „проевропске опозиције“ закључише: „Србија плаћа високу цену због неувођења санкција Русији!“ Из власти то аминоваше: „Држава плаћа високу цену у међународним односима због неувођења санкција Русији.“
Најлогичније могуће питање које се након тога поставља гласи: а зашто плаћати више, ако се може платити мање? Испада да су сви други паметни, само Срби остадоше блесави. Добро и још понеко типа Зорана Милановића, но то је само изузетак који потврђује правило.
Себастијан Биба из респектабилног Немачког института за глобалне и регионалне студије наводи: „Став Кине према рату у Украјини може се описати као 'проруска неутралност'. Овај неугодан став је супротан великим надањима, посебно у Европи, да би овај рат могао бити тренутак за Кину да побољша свој нарушен међународни имиџ осудом руске агресије. Међутим, таква надања била су нереална, а такође нису поткрепљена политичким мерама које би биле корисне за подстицање подршке Кине.“
Како је то Кина нарушила имиџ
Најзанимљивија у овом цитату је констатација о нарушеном међународном имиџу Кине. Извините, али где је то нарушен међународни имиџ Кине? У САД? Да, јесте! У Западној Европи? О да, и тамо јесте! Аустралији? Такође! И, где још!?
Заправо, што се тиче међународног имиџа, ствари за Кинезе стоје сасвим добро! Много боље него икада раније у савременој историји. Много боље него што стоје ствари за међународни имиџ САД. У околностима када се против Кинеза води вишегодишња негативна кампања на политичком Западу, која је укључила и причу о „геноциду над Ујгурима“, сасвим логично је да имиџ Кине остаје нарушен у САД, Западној Европи, Аустралији...
Но, истовремено, слика о Кини у Африци, Латинској Америци, централноазијском простору, деловима индо – пацифичког ареала, у арапском свету - дијаметрално је супротна. У огромном броју држава и друштава Кинези су не само добродошли, већ им се додељује статус „историјских спасилаца“.
Кинези кредитирају развој инфраструктуре, улажу у локалну економију, обезбеђују лекове и храну, а да при томе никоме не намећу своје културне и идеолошке обрасце, већ саговорнике прихватају као равноправне партнере. Проблем, дакле, немају Кинези, већ они који Кинезе потцењују и погрешно процењују. Учаурени у давно конструисане матрице и идеолошке обрасце, на политичком Западу се самозаваравају како је свет и даље исти као и пре четврт века.
Не само да САД и ЕУ више нису власне да некога проглашавају подобним или неподобним, па тако и да му осигуравају или нарушавају међународни имиџ, већ нису ни способне да у пуној мери утичу на одржавање сопственог имиџа у читавом низу (макро)региона.
Према дешавањима у Украјини Кина се опредељује сходно својим интересима. Показало се да исто чине и Индија, Бразил, Саудијска Арабија, Турска, Мексико... А за њима и све остале мале државе широм света, изузимајући оне на политичком Западу. Изузимајући чланице Г7, ЕУ и НАТО (минус Турска), плус Јужна Кореја, Сингапур, Аутралија и Нови Зеланд.
Специфична позиција Мађарске
Чак и међу тим изузетим земљама чести су протести. Шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто запретио је америчком амбасадору у Будимпешти како ће бити изузетно тешко да одрже везе између две земље уколико свој боравак у Мађарској буде користио за оцењивање активности Владе коју је изабрао мађарски народ.
Иначе, амерички амбасадор је критиковао мађарске власти због попустљивог става према Владимиру Путину и антируским санкцијама.
Очигледно је, дакле, да се у поимању тог већинског света Украјинска криза доживљава као сукоб Русије и НАТО, односно Русије и САД. Запад је, логично, уз САД. Незападни део света против САД. Свако од њих из својих разлога.
Због тога неки врло отворено и директно подржавају, а неки само навијају за Русију. Углавном, очекивани исход овог сукобљавања тиче се промене структуре светског политичког система, креирања мултиполарног поретка, трансформације динамике и карактера глобализације, те последично – рапидног смањења утицаја САД у међународним односима. Европу, још од прошлог лета, ти незападни актери све мање и мање озбиљно доживљавају.
Зоран Милановић није изузетак. Чак се оно што говори може третирати као тренд, својеврсно правило у светској политици. Наравно, то није тренд, није правило у европској или шире – западној политици. Али, нису ни Европа ни Запад читав свет!
Не може се тврдити да Србија „плаћа високу цену у међународним односима“, уз још једно подвлачење „међународним односима“ због „неувођења санкција Русији“. Може се рећи да је то тако у односима са САД и ЕУ, али не и даље од тога. Ионако, када је реч о међународном имиџу Србије, у САД и ЕУ ствари су ту стајале рђаво, готово па непоправљиво и пре дешавања у Украјини. И тамо где се то мењало, промене су биле споре, недовољне и непропорционалне уложеном труду.
За разлику од међународног имиџа Србије у незападном делу света, где су резултати били видљиви и без великог труда, организановог наступа и неког силног инвестирања.
Неувођење санкција Русији профилисало је Србију као државу са ставом, а Србе као народ са достојанством. И то ће се пре или касније исплатити.
Највећу цену, дугорочно, платиће они који су на само један миг из Вашингтона увеле санкције Русији, чак и у корист сопствене штете. Показали су да немају став, немају кичму. Представили су себе целом свету као пуке америчке вазале. Ништа више од тога.
Да оставимо за тренутак по страни и историјске вертикале и геополитичке околности и посматрамо ситуацију са становишта чисте политичке користи: неувођење санкција Русија није „висока цена која се плаћа“, већ инвестиција која ће се у скоријој будућности операционализовати и материјализовати.
Не плаћамо ми тим потезом више, него мање, далеко мање од осталих у нашем непосредном окружењу.