Преминула првакиња Опере Народног позоришта у Београду, мецосопран Бреда Калеф
© Фото : Спутњику уступило Народно позориште/Архива НП
Пратите нас
Прослављена српска уметница, некадашња првакиња Опере Народног позоришта у Београду Бреда Калеф Симоновић, преминула је 13. фебруара у 93. години.
Рођена је 7. децембра 1930. године у Београду.
Потиче из једне од најстаријих јеврејских породица која је из Шпаније, преко Солуна стигла у Београд.
После завршене Средње музичке школе код професорке Силвије Каменовић, уписала је Музичку академију код професорке Аде Пољакове, а завршила у класи професорке Злате Ђунђенац. После дипломирања боравила је у Италији на усавршавању код Марије Карбоне.
Бреда Калеф
© Фото : Спутњику уступило Народно позориште у Београду/Архива
Освајала срца публике и критике
Више од три деценије, својим непресушним талентом, огромном харизмом и раскошним гласом мецосопрана подједнако је освајала срца публике и стручне критике, суверено господарећи оперским сценама, не само у Србији и бившој Југославији, него и широм Европе и света, истичу у Народном позоришту.
Током блиставе каријере одиграла је 61 премијерну улогу, као и 710 представа у Београду и 242 на гостовању.
„Цео мој живот је био везан и уткан у Народно позориште. Волела сам своју професију и несебично је давала и позоришту и публици. Много сам гостовала по свету, али сам се увек радо враћала својој кући и свом Народном позоришту“, говорила је Калеф у једном од својих последњих интервјуа, урађеним за „Позоришне новине“, у јануару 2021. године.
Калеф је на сцени Народног позоришта дебитовала 1960. године улогом Мерцедес у Бизеовом ремек-делу „Kармен“, у којем је касније, с великим успехом, певала и насловну улогу.
Прослављена српска уметница, некадашња првакиња Опере Народног позоришта у Београду Бреда Калеф Симоновић
© Фото : Спутњику уступило Народно позориште у Београду/Архива НП
Ништа нисмо одбијали, све смо певали
Већ наредне године, примљена је у стални ангажман оперског ансамбла националног театра у којем је остала пуне три деценије, све до пензионисања, 1991. године.
„Моја генерација из тог, како га зову златног доба, била је врло компактна. Ми нисмо одбијали ништа, све смо певали. Сви певачи, и у најмањој улози, били су сјајни. Имали смо среће да су, у оно време, долазили и највећи светски певачи, па нам се тако дешавало да будемо равноправни партнери са једним Мариом дел Монаком, Франком Kорелијем, Пласидом Домингом“, присећала се примадона.
Након уласка у Народно позориште веома брзо је избила у први ред најзначајнијих првака Опере који су својим наступима у земљи и иностранству обележили најзначајнији период у историји Опере Народног позоришта.
Од Народног позоришта до Карнеги хола
Прва значајна улога била је Марина у „Борису Годунову“ Мусоргског са којом је дипломирала, а потом је отпевала све најзначајније улоге мецосопранског фаха у операма руских, француских, италијанских и домаћих композитора.
Паралелно са уметничким ангажманима у матичном театру, успешно је градила и међународну каријеру у оквиру које је, већ 1964. године, добила први велики инострани уговор у Опери Тел Авива.
На тој сцени, са славним Пласидом Домингом, имала је укупно 92 наступа у представама „Kармен“, „Мадам Батерфлај“, „Евгеније Оњегин“ и „Kавалерија рустикана“.
Гостовала је самостално или са ансамблима Опере Народног позоришта широм света – Грчка, Шпанија, Аустрија, Мађарска, Египат, Ирска, Италија, Русија, Немачка, Израел, СССР, САД, као и у свим већим градовима некадашње Југославије.
Учествовала је и на бројним концертима, самостално или са југословенским хоровима у земљи и иностранству („Браћа Барух“, „Бранко Крсмановић“, Хор РТС-а). Са Хором „Браћа Барух“ имала је турнеју у 29 градова САД, укључујући и наступ у Карнеги Холу у Њујорку.
Изложба „Бреда Калеф - неуобичајена примадона“
© Фото : Музеј Народног позоришта
Златна медаља за заслуге
Њене креације су сачуване на плочама, компакт дисковима и видео снимцима концертних наступа и представа.
Пре почетка уметничке каријере бавила се активно стоним тенисом, а веома успешно је играла и бриџ, за шта је награђивана.
За свој уметнички рад добила је бројна значајна признања, међу којима Национално признање за врхунски допринос култури Републике Србије, а 2021. Златну медаљу за заслуге којом ју је одликовао председник Републике Србије Александар Вучић.
Фондација која носи њено име установила је 2016. године награду „Бреда Калеф“ која се додељује за најбоље интерпретирану мецосопранску улогу у претходној сезони на сцени Народног позоришта у Београду.
Датум, време и место сахране биће накнадно саопштени
23 Децембар 2022, 19:30
