Осам миленијума историје под истим кровом: Ускоро почиње обнова здања Музеја града Београда /видео/
© Sputnik / Дејан Симић
Пратите нас
Музеји у другим метрополама поставили су пред нас високу лествицу, али богатство и лепота материјала који баштинимо ретко може било где да се види - под истим кровом ће се наћи предмети од праисторије до данас, каже Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.
Обезбеђен буџет за реконструкцију
Музеј града Београда ове године обележева 120 година постојања и тај важан јубилеј дочекује са усвoјеним буџетом за комплетну реконструкцију зграде у Ресавској 40б, у којој ће се наћи стална поставка.
Вишегодишње настојање да се изнађе решење за смештај 157.000 предмета који сведоче о 8.000 година дугој историји и организује стална поставка, приведено је крају.
„Вероватно би све било готово да се ради на изградњи новог објекта уместо реконструкција постојећег, али с обзиром на историју Музеја града Београда и врсту материјала који баштинимо, реконструкција таквог објекта заиста има смисла у естетском и симболичком смислу. Улажемо све напоре да 157.000 предмета представимо кроз тематаску и хронолошку поставку посвећену дугом и врло бурном периоду нашег града што је огроман изазов и задатак који до сада код нас још нико није имао“, наглашава Јелена Медаковић за Спутњик.
Стална поставка у новој згради за четири године
Велики подухват, према њеним речима, представља измештање депоа Музеја града Београда који се на налазе у згради у Ресавској, али би до јесени то требало да буде завршено.
„Немамо адекватан заменски објекат где бисмо све пренели, него поново на 20 наших адреса“, појашњава директорка Музеја града Београда.
Зграда Музеја града Београда у Ресавској улици 40б
© Музеј града Београда
Реконструкција би требало да траје три године.
„Истражне радње су више пута предузимане и грађевинци знају са каквим проблемима могу да се суоче тако да не очекујемо било каква изненађења и продужетак рока. О великој политичкој вољи да се обезбеди објекат Музеју града Београда сведочи чињеница да је буџет комплетно одобрен и надамо се да ће Музеј добити сталну поставку 2027. године“, каже Медаковић.
Шобајићев легат – Савремена сцена за младе
Музеј града Београда има 16 објеката, међу којима су најпосећенији Конак кнегиње Љубице, споменички комплекс Стефану Немањи и све више Завичајни музеј Жаркова и недавно отворен Салон у Булевару краља Александра.
У плану је отварање још једног простора - Савремене сцене по замисли Милоша Шобајића (1944-2021).
„Милош Шобајић је за живота поклонио Граду Београду збирку од 28 дела, а Град је Музеју за потребе Милошевог легата определио простор који је приведен намени. Очекује се завршетак правних процеса са Шобајићевом породицом. Уколико следимо Милошеве смернице и његов план рада - сви смо се надали да ће он у том простору радити – добићемо нов динамичан простор првенствено намењен његовим поштоваоцима, али и студентима, докторандима, који ће моћи да се информишу о модерним токовима, правцима и смеровима којима се креће уметност данас. Милош је простор и назвао Савремена сцена са жељом да уметници, који ступају на сцену, имају простор на Топличином венцу 11 у коме ће се окупљати“, наводи Медаковић.
Завичајни музеј у Жаркову
© Фото : Спутњику уступио Музеј града Београда
Сто двадесет предмета за сто двадесет година
У припреми је изложба „Сто двадесет предмета за сто двадесет година“ којом ће Музеј града Београда обележити значајан јубилеј – на различитим локацијама биће представљени значајни, интересантни предмети из збирки те установе, а директорка Медаковић најављује да ће свако моћи да пронађе тематски оно што га интересује.
Поред централне изложбе и прославе у октобру, када ће бити додељена Велика награда Музеја града Београда, у плану је више поставки пре свега у новоотвореном Салону у коме је тренутно изложба „Владимир Величковић – поклон колекција Музеју града Београда“.
Отварање изложбе дела Владимира Величковића у Салону Музеја града Београда
© Фото : Спутњику уступио Музеј града Београда
Музеј града Београда је и започео обележавање 120 година од оснивања изложбом Величковићевих дела, која уједно носи поруку важну и за почетак рада Музеја и за његово трајање, а то је – даривање.
Бројни легати, поклон колекције и појединачни поклони уметника, научника, колекционара и других љубитеља културе и уметности драгоцени су део колекција које Музеј баштини, истиче Медаковић.
Легат Секулић
© Фото : Спутњику уступио Музеј града Београда/Драгана Удовичић
Музеју града Београда 2021. године поверено је на чување, одржавање и старање 28 уметничких дела Владимира Величковића, вредан поклон који обухвата радове настале у периоду од 1972. до 2009. године, што је уједно и једна од најзначајнијих донација које је Музеј добио у претходном периоду.
Реч је о две монументалне слике у техници уље на платну, два цртежа у техници акрил на папиру и 24 сериграфије на папиру. Ова дела сада се први пут заједно излажу као целина, пружајући могућност увида у различите фазе стваралачког опуса овог истакнутог уметника.
Салон Музеја града Београда
© Фото : Спутњику уступио Музеј града Београда
Историја очима савремених уметника
Након изложбе дела Владимира Величковића, по позиву ће своје радове изложити лауреати награде која носи његово име - Дамјан Ковачевић и Немања Мате Ђорђевић, а у мају је планирана изложба Вука Видора, Величковићевог сина.
„Цео програм у Салону заснива се на дијалогу онога што чува Музеј града Београда и стваралаштва савремених уметника. Наша мисија јесте да подржавамо садашње да бисмо стварали будуће историјско“, објашњава директорка Музеја.
Чувени црвени киоск
Она додаје да ће градски музеј ове године бити и суогранизатор значајног догађаја у Љубљани, посвећеног новом таласу југословенског дизајна с краја шездесетих и почетка седамдесетих година.
„И ми ћемо повести доајене београдске, некад југословенске сцене, а тамо ће нас чекати чувени Саша Махтиг који је обележио светску сцену са чувеним модуларним објектима и препознатљивим киосцима К 67. У току је и наша изложба икона у Византијском музеју у Солуну и радићемо са колегама из тог музеја значајну конференцију посвећену конзервацији византијских и поствизантијских икона“, најављује Медаковић.
