https://sputnikportal.rs/20230226/kad-amerika-potpuno-zavlada-nad-svojim-saveznicima-to-se-naziva--ujedinjenje-zapada-1151439203.html
Кад Америка потпуно завлада над својим савезницима то се назива – уједињење Запада /видео/
Кад Америка потпуно завлада над својим савезницима то се назива – уједињење Запада /видео/
Sputnik Србија
Констатацијe извесног Абаса Гаљамова како руске власти већ имају припремљен план бега из земље или да Русији прети војни удар услед све већег незадовољства... 26.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-26T20:45+0100
2023-02-26T20:45+0100
2023-02-26T20:47+0100
свет
свет
свет – политика
русија
русија – политика
специјална војна операција у украјини – вести
емисија „пророк“
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/09/1145846179_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_3ed3be8b70eb94a5731e540e7eaddfc1.jpg
Човек се представља као бивши „писац Путинових говора“, што ваљда упућује да га треба схватати озбиљно.Међутим, према доступним биографским подацима, дотични је у периоду од 2008 – 2010. године радио у владиној служби за припрему јавних иступа, након чега се вратио у родни Башкортостан. На основу једног податка, дакле, појединац може тврдити како је био нешто, а публика му може веровати или не.Коме веровати – Гаљамову или ХершуИстовремено, игнорисање или чак обезвређивање онога што је урадио Сејмур Херш, упућује јавност да њега не треба схватити озбиљно. Иако подаци из Хершове биографије говоре за себе.Свеједно, истинољубиве колеге упозоравају да је „селективно бирао чињенице како у тој причи не би било контрадикција“, како „није поштовао новинарске стандарде“ базирајући причу на тврдњама једног анонимног извора, а неки му спочитавају и да „помаже само једном човеку: Владимиру Путину“.Још од средине марта 2022. године, у тренуцима када је артикулисана антируска политика САД, Г7, ЕУ и још неколицине земаља спремних да то прате, почела се интензивно користити теза о „никад хомогенијем Западу“.Толико хомогеном да су и традиционално неутралне Шведска и Финска кренуле у НАТО. Путин се прерачунао, Русија је акцијом ујединила цео Запад против себе! Као да тај „цео Запад“ није заједнички радио против Русије и пре тога!?Тачно је, наравно, да се унутар западног блока много тога променило после ескалације Украјинске кризе. Најпре након оне прве ескалације 2014. а затим и осам година касније у периоду тоталне антируске хистерије.Коначни исход је да се тим променама НАТО и ЕУ у потпуности фокусирају на источноевропски ареал као најважније текуће геополитичко питање. Имају они у свему томе и дугорочну рачуницу, која се тиче конфронтације са Кином, но то је друга тема.Како се то Запад „хомогенизовао“Усаглашавање међусобних стратегија, већа издвајања за војне намене, установљавање нових тела за бољу координацију и јединствено деловање, извођења заједничких војних вежби на источним границама, напослетку и планирано ширење НАТО, наоружавање Кијева и завођење санкција против Русије - указују да ништа више није исто.Споља посматрано, још се може учинити и како су то докази никад веће хомогенизације, повећавања међузависности по политичким и војним линијама. Али, изнутра посматрано, око свега се постављају најмање три питања. Прво: како се осигурава хомогенизација? Друго: какви су ефекти те хомогенизације? И треће: који је циљ овог пројекта?Уједињења, савезништва, интеграције, чак и када за њих постоји несумњив интерес више страна, морају бити добро објашњене, образложене, политички подржане, неопходни су им и кооперативност елите и подршка широке јавности како би се осигурао легитимитет.Тај дуги пут осигуравања легитимитета у овом конкретном случају убрзан је претераном употребом пропаганде, подразумевајућим психолошким операцијама („пси – опс“) и безобалним коришћењем свих расположивих медијских ресурса. Несумњиво, резултат је постигнут брзо у месецима након распламсавања оружаног сукоба и то је приметно и када се погледају реакције елите и расположење јавности у том периоду.Ипак, упркос колосалном пројекту који је донео брз резултат, протоком времена све је било теже сачувати ефекте. Ту долазимо до одговора на друго питање и враћања на две илустрације са почетка текста.Током колосалног пројекта простор је отваран ликовима попут Гаљамова, а затваран је за људе попут Херша.Што је брзо то је и кусоНужност да се за потребе пропаганде, „пси-опс“ – а, пуњења медијског простора и континуитета кампање свакодневно стварају информације и одржава тензија, узроковали су да је продукција толико обимна да се то више не може испратити са постојећим капацитетима. Зато се простор отвара разним ликовима сумњивог кредибилитета и са врло, врло дискутабилним тврдњама. Истовремено, желећи да заврши своје недовршене послове од стратешког значаја кључна западна земља – САД, користила је тренутак. Тако се одиграла и диверзија на Северном току. Проблем са том ствари гласи: што је брзо, то је и кусо.Остало је безброј трагова током припреме и извођења, који су чак и пре Хершовог чланка указивали на највероватнијег починиоца. Сада, пошто људи попут Херша и даље имају кредибилитет, а тврдње заснивају на темељно провереним подацима (најчешће им у обради података и писању чланка помаже већи број асистената и консултаната), објављено је тешко сакрити.Логична последица свега је да се јављају недоумице у јавности, што онда утиче на колебљивост у ставовима и стагнацију подршке на нивоу стабилизованом током јесени. Према последњем истраживању јавног мњења о сукобу у Украјини (објавио ИПСОС јануара 2023. године) за наставак континуалне подршке Украјини све док се руске снаге не повуку је - 52% Француза, 49% Немаца, 42% Италијана и изненађујуће 57% Американаца. Против укључивања у оружани сукоб је 77% Италијана, 76% Немаца, по 65% Британаца и Француза, али и 61% Пољака. Унутар западних држава (чланица ЕУ и НАТО) јавност се поларизује, без обзира на то што се представници елите и даље ритуално заклињу на јединство и заједништво доказујући беспоговорну кооперативност.Због тога, циљ пројекта којим се представља како Запад никада није био хомогенији, заправо је само учвршћивање лидерске позиције САД у западном блоку (Семјуел Хантингтон је тај блок називао „западна цивилизација“, док је Дмитриј Медведев популаризовао појам „колективни Запад“).САД су суверено загосподариле, за само годину дана повратили су позиције у Европи које су постепено и делимично губиле пуне три деценије (од уједињења Немачке). Никад хомогенији Запад заправо је поновно успостављање апсолутне и непроменљиве хијерархије унутар овог корпуса, при чему су САД надређене, а сви остали подређени.ЕУ, која се средином деведесетих међу америчким истраживачима антиципирила и као један од кључних конкурената у будућем мултиполарном свету више није способна да се супротстави било ком захтеву Вашингтона. Чак ни оном да европске земље купују енергенте од америчких произвођача по вишеструко већим ценама.Унутар западног блока јесте се променило много тога, али то што се променило на велику је штету европских држава. Иза тезе о никад хомогенијем Западу сакривена је намера САД да наново загосподаре Европом. Кооперативне елите европских народа у томе су им свесрдно помогле.
https://sputnikportal.rs/20230219/novi-izum-zapada-jednostavno-kazu-da-ruska-nafta--nije-ruska-1151084650.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/09/1145846179_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_ca3a6be39ee27278944bc85d4291e8e0.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
свет, свет – политика, русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, емисија „пророк“, анализе и мишљења
свет, свет – политика, русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, емисија „пророк“, анализе и мишљења
Кад Америка потпуно завлада над својим савезницима то се назива – уједињење Запада /видео/
20:45 26.02.2023 (Освежено: 20:47 26.02.2023) Констатацијe извесног Абаса Гаљамова како руске власти већ имају припремљен план бега из земље или да Русији прети војни удар услед све већег незадовољства због губитака на фронту широко су цитиране по западним медијима, a чак је дао и кратак интервју за једну од највећих ТВ станица на свету.
Човек се представља као бивши „писац Путинових говора“, што ваљда упућује да га треба схватати озбиљно.
Међутим, према доступним биографским подацима, дотични је у периоду од 2008 – 2010. године радио у владиној служби за припрему јавних иступа, након чега се вратио у родни Башкортостан. На основу једног податка, дакле, појединац може тврдити како је био нешто, а публика му може веровати или не.
Коме веровати – Гаљамову или Хершу
Истовремено, игнорисање или чак обезвређивање онога што је
урадио Сејмур Херш, упућује јавност да њега не треба схватити озбиљно. Иако подаци из Хершове биографије говоре за себе.
Свеједно, истинољубиве колеге упозоравају да је „селективно бирао чињенице како у тој причи не би било контрадикција“, како „није поштовао новинарске стандарде“ базирајући причу на тврдњама једног анонимног извора, а неки му спочитавају и да „помаже само једном човеку: Владимиру Путину“.
Још од средине марта 2022. године, у тренуцима када је артикулисана антируска политика САД, Г7, ЕУ и још неколицине земаља спремних да то прате, почела се интензивно користити теза о „никад хомогенијем Западу“.
Толико хомогеном да су и традиционално неутралне Шведска и Финска кренуле у НАТО. Путин се прерачунао, Русија је акцијом ујединила цео Запад против себе! Као да тај „цео Запад“ није заједнички радио против Русије и пре тога!?
Тачно је, наравно, да се унутар западног блока много тога променило после ескалације Украјинске кризе. Најпре након оне прве ескалације 2014. а затим и осам година касније у периоду тоталне антируске хистерије.
Коначни исход је да се тим променама НАТО и ЕУ у потпуности фокусирају на источноевропски ареал као најважније текуће геополитичко питање. Имају они у свему томе и дугорочну рачуницу, која се тиче конфронтације са Кином, но то је друга тема.
Како се то Запад „хомогенизовао“
Усаглашавање међусобних стратегија, већа издвајања за војне намене, установљавање нових тела за бољу координацију и јединствено деловање, извођења заједничких војних вежби на источним границама, напослетку и планирано ширење НАТО, наоружавање Кијева и завођење санкција против Русије - указују да ништа више није исто.
Споља посматрано, још се може учинити и како су то докази никад веће хомогенизације, повећавања међузависности по политичким и војним линијама. Али, изнутра посматрано, око свега се постављају најмање три питања. Прво: како се осигурава хомогенизација? Друго: какви су ефекти те хомогенизације? И треће: који је циљ овог пројекта?
Уједињења, савезништва, интеграције, чак и када за њих постоји несумњив интерес више страна, морају бити добро објашњене, образложене, политички подржане, неопходни су им и кооперативност елите и подршка широке јавности како би се осигурао легитимитет.
Тај дуги пут осигуравања легитимитета у овом конкретном случају убрзан је претераном употребом пропаганде, подразумевајућим психолошким операцијама („пси – опс“) и безобалним коришћењем свих расположивих медијских ресурса. Несумњиво, резултат је постигнут брзо у месецима након распламсавања оружаног сукоба и то је приметно и када се погледају реакције елите и расположење јавности у том периоду.
Ипак, упркос колосалном пројекту који је донео брз резултат, протоком времена све је било теже сачувати ефекте. Ту долазимо до одговора на друго питање и враћања на две илустрације са почетка текста.
Током колосалног пројекта простор је отваран ликовима попут Гаљамова, а затваран је за људе попут Херша.
Нужност да се за потребе пропаганде, „пси-опс“ – а, пуњења медијског простора и континуитета кампање свакодневно стварају информације и одржава тензија, узроковали су да је продукција толико обимна да се то више не може испратити са постојећим капацитетима. Зато се простор отвара разним ликовима сумњивог кредибилитета и са врло, врло дискутабилним тврдњама. Истовремено, желећи да заврши своје недовршене послове од стратешког значаја кључна западна земља – САД, користила је тренутак. Тако се одиграла и диверзија на Северном току. Проблем са том ствари гласи: што је брзо, то је и кусо.
Остало је безброј трагова током припреме и извођења, који су чак и пре Хершовог чланка указивали на највероватнијег починиоца. Сада, пошто људи попут Херша и даље имају кредибилитет, а тврдње заснивају на темељно провереним подацима (најчешће им у обради података и писању чланка помаже већи број асистената и консултаната), објављено је тешко сакрити.
Логична последица свега је да се јављају недоумице у јавности, што онда утиче на колебљивост у ставовима и стагнацију подршке на нивоу стабилизованом током јесени. Према последњем истраживању јавног мњења о сукобу у Украјини (објавио ИПСОС јануара 2023. године) за наставак континуалне подршке Украјини све док се руске снаге не повуку је - 52% Француза, 49% Немаца, 42% Италијана и изненађујуће 57% Американаца. Против укључивања у оружани сукоб је 77% Италијана, 76% Немаца, по 65% Британаца и Француза, али и 61% Пољака. Унутар западних држава (чланица ЕУ и НАТО) јавност се поларизује, без обзира на то што се представници елите и даље ритуално заклињу на јединство и заједништво доказујући беспоговорну кооперативност.
Због тога, циљ пројекта којим се представља како Запад никада није био хомогенији, заправо је само учвршћивање лидерске позиције САД у западном блоку (Семјуел Хантингтон је тај блок називао „западна цивилизација“, док је Дмитриј Медведев популаризовао појам „колективни Запад“).
САД су суверено загосподариле, за само годину дана повратили су позиције у Европи које су постепено и делимично губиле пуне три деценије (од уједињења Немачке). Никад хомогенији Запад заправо је поновно успостављање апсолутне и непроменљиве хијерархије унутар овог корпуса, при чему су САД надређене, а сви остали подређени.
ЕУ, која се средином деведесетих међу америчким истраживачима антиципирила и као један од кључних конкурената у будућем мултиполарном свету више није способна да се супротстави било ком захтеву Вашингтона. Чак ни оном да европске земље купују енергенте од америчких произвођача по вишеструко већим ценама.
Унутар западног блока јесте се променило много тога, али то што се променило на велику је штету европских држава. Иза тезе о никад хомогенијем Западу сакривена је намера САД да наново загосподаре Европом. Кооперативне елите европских народа у томе су им свесрдно помогле.