https://sputnikportal.rs/20230310/stiglo-jos-jedno-povecanje---kada-se-moze-ocekivati-zaustavljanje-rasta-kamata-na-kredite-1152234582.html
Стигло још једно повећање - када се може очекивати заустављање раста камата на кредите
Стигло још једно повећање - када се може очекивати заустављање раста камата на кредите
Sputnik Србија
Заустављање раста референтне каматне стопе требало би очекивати на крају ове године, када би инфлација била готово преполовљена и износила око девет одсто... 10.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-10T21:14+0100
2023-03-10T21:14+0100
2023-03-10T21:14+0100
економија
економија
србија – економија
референтна каматна стопа
нбс
инфлација
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/0f/1148008764_0:960:2048:2112_1920x0_80_0_0_703bbb74f02e5da04aa0b45f887bddd1.jpg
То је процена професора Београдске банкарске академије, др Зорана Грубишића. Другим речима кредитно задужени грађани треба да издрже још ову годину, после које би, ако нису исцрпли све своје резерве, могли лакше да дишу.Раст дванаести пут заредомУ напорима да се инфлација, која је у јануару на међугодишњем нивоу износила 15,8 одсто, нађе на опадајућој путањи и врати на циљани ниво од три одсто са одступањем од плус-минус 1,5 процентног поена, Народна банка Србије (НБС) је још једном, 12. пут заредом за скоро годину дана, подигла референтну каматну стопу. Иако благо повећана за 0,25 процентних поена, на 5,75 процената утицаће неминовно на раст камата на рате кредитно задужених грађана.До када још може да траје подизање референтне каматне стопе које је практично једини механизам централних банака за обуздавање инфлације и њен пад. Према писању Блумберга, ових дана се очекује да Европска централна банка повећа своју референтну каматну стопу и то за 0,50 процентних поена. Потом би то требало још три пута да учини, сваки пут за 0,25 процентих поена, да би у јулу износила 3,75 процената.Грубишић за Спутњик каже да је за почетак битно преокренути тренд. Инфлација засад јесте заустављена, али на високом нивоу.Пролазно времеА то пролазно време је, судећи према речима гувернерке НБС Јоргованке Табаковић крај ове године када би инфлација требало да буде око девет одсто.„Знатнији пад инфлације очекујемо у другој половини ове године, тако да би крајем године требало да буде двоструко нижа него почетком ове године. Враћање инфлације у границе циља очекујемо средином 2024, што је такође раније од оцене из новембарске пројекције“, рекла је она на минулом Копаоник бизнис форуму.По оцени Грубишића, централне банке ће бити јако опрезне приликом спуштања референтних каматних стопа, али би до заустављања раста ипак требало брже да дође. Он то објашњава и чињеницом да је НБС већ успорила са растом референтне каматне стопе коју је уместо за половину процентног поена као раније, повећала за четвртину. Вероватно ће тако бити и до краја године, под условом да се не деси нешто што би пореметило овај тренд, а изван је моћи утицаја централне банке.Банке се спремају за раст ненаплативихНа питање да ли су се људи који имају кредите са овим 12. повећањем референтне камате ипак исцрпли досадашњим растом камата и можемо ли очекивати раст броја ненаплативих кредита, он то сматра прилично извесним.Према подацима Удружења банака Србије, досадашњи раст камата није утицао на повећање броја ненаплативих кредита. Оних са кашњењем у отплати било 2,8 одсто кредита, што је мало и слично је стању из 2019. године, пре пандемије ковида. Ипак, ова ситуација која траје је , сматра наш саговорник, исцрпљујућа за кућне буџете задужених грађана.Рефинансирање кредитаОн је мишљења да ће један број грађана посегнути за коришћењем олакшица које је НБС недавно ставила на располагање пословним банкама и њиховим клијентима у случају проблема са отплатом кредита. Тако је рок за отплату кеш и потрошачких, као и ауто-кредита три године дужи од досадашњег максималног у случају да клијент није у могућности да сервисира месечну рату. Када је реч о стамбеним кредитима, дужницима ће током ове године бити омогућено да рок отплате продуже за пет година.Грубишић, међутим, сматра да то смањење рате на основу продужења рока отплате кредита неће значајно помоћи онима који су стварно врло угрожени, поготово ако неком падају приходи.Он то објашњава чињеницом што после рефинансирања разлика у рати није толико велика да би проблем могао да буде решен, већ само да се ситуација мало олакша. Уз то, продужење рока доноси и веће задужење, па на крају бива већа отплаћена сума од првобитно уговорене.Важна и извесностНаш саговорник је уверен да ћемо целе ове године гледати високе каматне стопе.„Ове године биће можда још неког благог повећања, али не по динамици као у прошлој. Нема потребе за даљим тако оштрим повећањем, а следеће године, ако ствари буду ишле у овом смеру, што опет нико не може да гарантује, неће бити нових повећања“, закључио је Грубишић.Он не сумња да ће кредитно задуженим грађанима бити напорна и следећа година, а олакшање могу да очекују тек када крене спуштање каматних стопа и враћање рате на раније нивое. Ипак, колико год морали да се носе са новим повећањима рата свакако је за њих битна извесност повратка у нормалу у другој половини идуће године, да би могли да планирају и да знају шта им ваља чинити.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, србија – економија, референтна каматна стопа, нбс, инфлација
економија, србија – економија, референтна каматна стопа, нбс, инфлација
Стигло још једно повећање - када се може очекивати заустављање раста камата на кредите
Заустављање раста референтне каматне стопе требало би очекивати на крају ове године, када би инфлација била готово преполовљена и износила око девет одсто. Олакшање и враћање рата на раније нивое људи са кредитима, пак, могу да очекују у другој половини 2024. када би према пројекцији НБС инфлација требало да буде враћена у циљни оквир.
То је процена професора Београдске банкарске академије, др Зорана Грубишића. Другим речима кредитно задужени грађани треба да издрже још ову годину, после које би, ако нису исцрпли све своје резерве, могли лакше да дишу.
Раст дванаести пут заредом
У напорима да се инфлација, која је у јануару на међугодишњем нивоу износила 15,8 одсто, нађе на опадајућој путањи и врати на циљани ниво од три одсто са одступањем од плус-минус 1,5 процентног поена,
Народна банка Србије (НБС) је још једном,
12. пут заредом за скоро годину дана,
подигла референтну каматну стопу. Иако благо повећана за 0,25 процентних поена, на 5,75 процената утицаће неминовно на раст камата на рате кредитно задужених грађана.
До када још може да траје подизање референтне каматне стопе које је практично једини механизам централних банака за обуздавање инфлације и њен пад. Према писању Блумберга, ових дана се очекује да Европска централна банка повећа своју референтну каматну стопу и то за 0,50 процентних поена. Потом би то требало још три пута да учини, сваки пут за 0,25 процентих поена, да би у јулу износила 3,75 процената.
Грубишић за Спутњик каже да је за почетак битно преокренути тренд. Инфлација засад јесте заустављена, али на високом нивоу.
„Мислим да када се преокрене тренд и када будемо већ у неком 'пролазном времену', када се види да се она спушта и када неки други екстерни фактори, на које централне банке не могу да утичу, доприносе стабилизацији ситуације на тржишту, онда ће се зауставити даље подизање каматне стопе“, каже наш саговорник.
А то пролазно време је, судећи према речима
гувернерке НБС Јоргованке Табаковић крај ове године када би инфлација требало да буде око девет одсто.
„Знатнији пад инфлације очекујемо у другој половини ове године, тако да би крајем године требало да буде двоструко нижа него почетком ове године. Враћање инфлације у границе циља очекујемо средином 2024, што је такође раније од оцене из новембарске пројекције“, рекла је она на минулом Копаоник бизнис форуму.
По оцени Грубишића, централне банке ће бити јако опрезне приликом спуштања референтних каматних стопа, али би до заустављања раста ипак требало брже да дође. Он то објашњава и чињеницом да је НБС већ успорила са растом референтне каматне стопе коју је уместо за половину процентног поена као раније, повећала за четвртину. Вероватно ће тако бити и до краја године, под условом да се не деси нешто што би пореметило овај тренд, а изван је моћи утицаја централне банке.
Банке се спремају за раст ненаплативих
На питање да ли су се људи који имају кредите са овим 12. повећањем референтне камате ипак исцрпли досадашњим растом камата и можемо ли очекивати раст броја ненаплативих кредита, он то сматра прилично извесним.
Према подацима Удружења банака Србије, досадашњи раст камата није утицао на повећање броја ненаплативих кредита. Оних са кашњењем у отплати било 2,8 одсто кредита, што је мало и слично је стању из 2019. године, пре пандемије ковида. Ипак, ова ситуација која траје је , сматра наш саговорник, исцрпљујућа за кућне буџете задужених грађана.
„За очекивати је. Банке се већ спремају за то са својим нивоом капитала, резервисањима капитала и свим оним што оне морају да раде да би задржале стабилност тржишта. Спремају се за тај благи раст лоших потраживања и рекао бих да је већ скоро извесно да ће то у неком брзом периоду уследити“, сматра професор банкарства на Београдској банкарској академији.
Он је мишљења да ће један број грађана посегнути за коришћењем олакшица које је НБС недавно ставила на располагање пословним банкама и њиховим клијентима у случају проблема са отплатом кредита. Тако је рок за отплату кеш и потрошачких, као и ауто-кредита три године дужи од досадашњег максималног у случају да клијент није у могућности да сервисира месечну рату. Када је реч о стамбеним кредитима, дужницима ће током ове године бити омогућено да
рок отплате продуже за пет година.
Грубишић, међутим, сматра да то смањење рате на основу продужења рока отплате кредита неће значајно помоћи онима који су стварно врло угрожени, поготово ако неком падају приходи.
Он то објашњава чињеницом што после рефинансирања разлика у рати није толико велика да би проблем могао да буде решен, већ само да се ситуација мало олакша. Уз то, продужење рока доноси и веће задужење, па на крају бива већа отплаћена сума од првобитно уговорене.
Наш саговорник је уверен да ћемо целе ове године гледати високе каматне стопе.
„Ове године биће можда још неког благог повећања, али не по динамици као у прошлој. Нема потребе за даљим тако оштрим повећањем, а следеће године, ако ствари буду ишле у овом смеру, што опет нико не може да гарантује, неће бити нових повећања“, закључио је Грубишић.
Он не сумња да ће кредитно задуженим грађанима бити напорна и следећа година, а олакшање могу да очекују тек када крене спуштање каматних стопа и враћање рате на раније нивое. Ипак, колико год морали да се носе са новим повећањима рата свакако је за њих битна извесност повратка у нормалу у другој половини идуће године, да би могли да планирају и да знају шта им ваља чинити.
