Да ли је „банкарска криза готова“, или су „пале прве домине“- где су нестали финансијски стручњаци
© AP Photo / Jeff Chiu
Пратите нас
Недељу дана после банкрота Силицијумска долина банке и хаоса који је то изазвало на банкарском тржишту САД и Европе, одговор на питање шта свет чека и даље није на видику. Томе у прилог иду супротстављене оцене финсијских стручњака, од оних да је банкарска криза готова, до тога да су тек пале прве домине.
Једино што је евидентно је да криза постоји, али и да тренутно нема тог стручњака који би могао са сигурношћу да каже на коју ће страну окренути. Поред толиких светских финансијских стручњака, професора на престижним универзитетима, нобеловаца, теоретичара и практичара и то још са свежим искуством светске финансијске кризе, откуд толико лутања по питању исхода.
На питање где су ти стручњаци који би могли да буду од помоћи, економиста др Иван Николић, један од директора у Економском институту за Спутњик каже – различити су интереси, можда је некоме у интересу да унесе овакав немир и хаос.
Где су нестали стручњаци
После затврања три банке у САД, чије је пословање углавном било везано за технолошки сектор, стигла је вест о проблемима у још једној. Акције Прва република банке су пале 30 одсто. Пошто су три највеће приватне банке у САД - ЈП Морган, Банка Америке и Сити Груп обезбедиле додатних 30 милијарди долара ликвидности за њену стабилизацију, аналитичар брокерске компаније Одеон, Ричард Боув, оценио је - банкарска криза је готова. То је изрекао само три дана пошто је прво констатовао да би паника настала после првог банкрота у САД могла да се прошири на многе банке.
За разлику од сада оптимистичног Боува, први човек БлекРока, највеће светске корпорације за управљање инвестицијама , Лери Финк сматра да су нервоза, нестабилност и нејасноће које прате америчко банкарско тржиште од краха прве банке порасле. Он је упозорио да су банке које су затворене највероватније само „прве домине које су пале“.
Финансијски стручаци са супротстављеним оценама - од оптимизма до црних слутњи после заврања три америчке банке
© AP Photo / Seth Wenig
Психолошким моментом до интереса
Док је Евроспка централна банка (ЕЦБ) умиривала тржиште оценом да крах америчких банака, специјализованих за једно поље псоловања, нема никакве везе са европским које су безбедне, дошло је до пада акција европских банака. На крају је Креди Свис спасавана од банкрота позајмицом швајцарске државе, а Надзорни одбор ЕЦБ ванредно заседао да размотрио шта се дешава у банкарском сектору.
Док данас једни шире оптимизам да је најгоре прошло, Голдман Сакс група повећала је вероватноћу рецесије у САД на 35 одсто у наредних годину дана, због неизвесности у погледу економског утицаја банкарског сектора.
Како је бакрот једне од 3800 банака у САД и то не системски важне уздрмао америчко и европско банкарско тржиште, а да размере случаја стручњаци још не могу да сагледају?
Николић каже да није лако објаснити откуд потпуно супротна виђења исхода ове ситуације, али и напомиње да је економија јако пуно заснива на психолошком моменту и на очекивањима.
„Ако ви имате позитивна очекивања онда је ваше понашање прилагођено томе. Ако су она песимистична и нереална и нису повезана са чињеницама врло често ће ваше перформансе бити слабије него што би оне реално могле да буду. А када говоримо о банкарству или финансијама, уношење таквих катастрофилних најава је погубно, што смо видели и сада“, каже Николић.
Лов у мутном
Онда неко на рачун тих сопствених очекивања, користећи психолошки моменат, оценама које доприносе хаосу у ствари иде за својим интерсом, ловећи у мутном, уверен је наш саговорник.
„Некада мотив може да буде економска шпекулација на пример због обезвређивања неке банке па ако сте из тог сектора желите да је преузмете. Значи, банка банкротира, ви је као што је сада био случај, докапитализујете и преузмете за много мању вредност него што је то на тржишту“, објашњава овај економиста.
Сада је већ јасно да су они коју су купили акције банке Креди Свис у тренутку када су у једном дану оне пале 24 одсто, после њене докапитализације зарадили јер су акције скочиле 30 одсто.
Они који су купили акције Креди Свиса кад им је цена пала за четвртину већ су на њима могли да зараде
© AP Photo / ALESSANDRO DELLA BELLA
То је, каже директор у Економском институту, један мотив, али буру на тржишту могу да праве и други па и они политички. То је ситауција када једна страна, Исток, или Запад, посматра ону другу уз оцену да је њено банкарство или привреда на стакленим ногама и урушава се.
Не може без медија
Николић, при том, указује на то да је у тој ситуацији медијско окружење подједнако важно ако не и битније него неке регулаторне мере, јер панична вест преко ноћи може да сруши све што је регулатор радио годинама. Живимо у једној џунгли где без задршке преузимамо вести које нас преплављују из различитих извора.
Он подсећа на ситуацију када је у причи о преношењу финансијске кризе из 2008. године и на економију Србије, један од наших тада актуелних економиста у гледаној емисији у недељу увече поручио грађанима да чим сутра буду отворене банке крену да подигну штедњу јер ће им пропасти.
„У том дану скоро две милијарде евра је повучено из банкарског сектора, тада врло осетљивог, крњег и рањивог у Србији. Готово да је потписао банкарску кризу, или финансијску у коју смо ушли. То је био иницијални окидач. Када се то деси код нас где је то релативно плитко тржиште, онда можете да замислите колика је снага медијског обраћања и медијског неодговорног саопштавања у свету“, каже Николић.
Ипак интерес
По његовој оцени, ни код стручњака не постоји резерва упркос томе што је јако добро познато колико једна неопрезна изјава у свету банкарства или финансија може да буде ризична.
У какофонији интереса праћених изјавама у складу са њима, тешко је, сматра он, доћи до рационалног одговора на питање шта нас чека. Поготово што смо већ видели да су на сцени различита „решења“, од банкрота једне банке, али уз спасавње њених штедиша, до враћања у живот друге државном позајмицом, или до обезбеђивања ликвидности треће средствима других банака које би да предупреде дубљу кризу која би могла да се подрази и на њих.
У таквој ситуацији ко би могао да каже шта даље.
А када не могу економисти да се ограде или макар са неком резервом то да посматрају или оцењују, како ће просечан грађанин у томе да се снађе, додаје саговорник Спутњика.
