https://sputnikportal.rs/20230319/kakve-tajne-krije-cuvena-siskinova-slika-jutro-u-borovoj-sumi-1151731428.html
Какве тајне крије чувена Шишкинова слика „Јутро у боровој шуми“
Какве тајне крије чувена Шишкинова слика „Јутро у боровој шуми“
Sputnik Србија
Слика „Јутро у боровој шуми“ једно је од најпознатијих дела чувеног руског сликара Ивана Шишкина. Пажњу на овом ремек-делу привлаче, пре свега, симпатични... 19.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-19T21:27+0100
2023-03-19T21:27+0100
2023-03-19T21:27+0100
култура
култура
руска култура
иван шишкин
третјаковска галерија
павел третјаков
русија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/02/1151728024_0:251:3091:1989_1920x0_80_0_0_e1f0b7a942aae7a128f448c1c66f0011.jpg
Светски познати пејзажиста 19. века Иван Иванович Шишкин родио се у породици трговца у малом граду Јелабуги (сада на територији Татарстана). Од малих ногу занимао га је свет уметности, а поред сликарства, био је и заљубљеник у археологију, због чега је током целог живота учествовао у разним експедицијама, преноси портал "Културологија.ру.Један период живота провео је у иностранству, похађао је Дизелдорфску уметничку школу, једну од најутицајнијих не само у Немачкој, него и у Европи. Тамо је научио основне сликарске технике и поступке, али се није плашио ни да експериментише, ослањајући се на своје осећаје. То га је довело до невероватне реалистичности и аутентичног, непоновљивог стила.Чувени пејзажистаИван Шишкин је био активиста удружења „передвижника“, у којем су били многи познати руски сликари. Био је истински ауторитет у уметности: његов стил су покушавали да копирају многи други сликари, а његова дела надахњивала су талентоване људе у свету поезије и музике. Мало ко је после Шишкина могао тако лепо и реалистично да представи на својим делима раскошност руске природе.Шишкин је прилично често путовао у разне крајеве своје домовине, што га је инспирисало да на својим делима представља величанствену и разноврсну лепоту природе Русије. Током читавог живота уметник се дивио природи, а свет који га је окружавао видео је у безброј боја и нијанси.Шишкин је, притом, природу представљао баш онаквом каква је и била: није волео да додатно украшава оно што види, или да преувеличава његову лепоту. Његови радови су били спој реализма и поетског погледа на свет.Популарност сликеС посебном љубављу Шишкин се односио према природи шуме, која га је пленила пре свега невероватним богатством боја. Мајстор је најчешће трагао за девичанском флором, коју није дотакла људска рука. Савременици су Шишкина прозвали „царем шуме“ и „шумским сликарем“. У шуми је уметник највише волео да посматра јарке сунчеве зраке који покушавају да се пробију кроз раскошне крошње дрвећа.Слика „Јутро у боровој шуми“, насликана 1889. године, потврђује невероватну љубав Ивана Шишкина према шумама. Уметник је на овом платну изузетно вешто и поетично приказао тренутак свитања једног предивног сунчаног јутра – шума која се управо буди и четири још поспана медведа која се играју.Да би нагласио јутарњу атмосферу аутор је на платну представио измаглицу која обавија стабла борова, као и благе зраке сунца које тек излази. На том платну, као и на већини својих радова, Шишкин је нагласио величанство и пространство дивље природе, а то је постигао намерно „исекавши“ врхове борова на слици.Стабло по којем се веру медведи ишчупано је с кореном. Могуће је да је аутор тиме хтео да нагласи да је шума апсолутно нетакнута и да тамо обитавају само дивље звери, односно да дрвеће не пада од руку човека, него од старости.Коауторство Шишкина и СавицкогПостоји заблуда о томе да је у раду на слици „Јутро у боровој шуми“ Шишкину помагао Виктор Васњецов. Оба уметника су била чланови клуба „передвижника“. Ипак, они који се разумеју у сликарство знају да Васњецов није могао да наслика такав пејзаж, јер је његов стил потпуно другачији. Иако се имена двојице сликара често спомињу заједно, нема никакве сумње да Васњецов није учествовао у стварању „Јутра у боровој шуми“.У раду на слици, међутим, јесте учествовао још један уметник. Шишкин је био изузетан мајстор за пејзаже, али му је сликање звери био много већи изазов, због чега их је веома ретко представљао на својим платнима.Постоји прича о томе да су једном приликом Иван Шишкин и Константин Савицки кренули у природу. Јутро које су провели у боровој шуми било је невероватно и решили су да га забележе на платну. На оствру Городомља, које се налази на језеру Селигер, пронашли су одговарајући пејзаж – дивљу природу у коју човек није крочио.Шишкин је насликао пејзаж, а четири медведића припадају кисту Савицког. Првобитно су на слици била само два медведа, о чему сведоче Шишкинове скице које се данас чувају у Руском музеју. Ипак, Шишкин није желео самостално да представља медведе на платну. Могуће је да је схватао да неће испасти тако добро као шума, или је просто одлучио да помогне пријатељу да заради, јер је, према неким сведочењима, Савицком био потребан новац.Два сликара – један потписСлика „Јутро у боровој шуми“ први пут је представљена на изложби „передвижника“ 1889. године. Тада су на платну још били потписи оба уметника. Колекционар Павел Третјаков је платно купио за 4.000 рубљи, од чега је четвртина припала Савицком, а остало је добио Шишкин. Када је Третјаков предао слику галерији, на платну је остао само Шишкинов потпис. Оригинал се и данас чува у Третјаковској галерији. У почетку је у опису слике платно носило назив „Породица медведа у шуми“, али већ тада на њему није било потписа Савицког.Постоји неколико верзија о томе због чега је био избрисан потпис другог уметника. Према једној од њих, Третјакову је рад Шишкина био исувише значајан да би на платну стајала два потписа. У тој слици Третјаков је видео све оно што је својствено само Шишкину, од замисли до реализације, укључујући и прве скице медведа, које је урадио сам Шишкин.Постоји и прича да је Савицки одустао од слике у корист Шишкина након критика упућених његовим медведима. На пример, песник Василиј Михејев је хвалио Шишкиново дело, наглашавајући како је изванредно прецизно успео да пренесе јутарњу атмосферу шуме, маглу и лепоту борова. Медведи су, према његовом мишљењу, само сметали целовитости слике и чак кварили општи утисак. Михејев је критиковао и саме медведе, сматрајући да су могли бити представљени и боље. Ипак, нико не зна да ли би та слика била толико позната да се на њој нису појавили ти медведи.Слика је веома брзо постала невероватно популарна и ускоро су њене репродукције почеле да се користе у разним сферама: у филму, на поштанским маркама, на омотима бомбоњера. Због великог тиража слика је почела да се доживљава као елемент кича на совјетском и постсовјетском културном простору.
https://sputnikportal.rs/20210201/kakvu-poruku-nosi-poslednja-slika-ilje-rjepina-1124503592.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, руска култура, иван шишкин, третјаковска галерија, павел третјаков, русија
култура, руска култура, иван шишкин, третјаковска галерија, павел третјаков, русија
Какве тајне крије чувена Шишкинова слика „Јутро у боровој шуми“
Слика „Јутро у боровој шуми“ једно је од најпознатијих дела чувеног руског сликара Ивана Шишкина. Пажњу на овом ремек-делу привлаче, пре свега, симпатични медведи који се играју у шумској дивљини, обасјани благим зрацима јутарњег сунца. Ипак, мало је оних који знају да те животиње припадају кисту друго уметника – Константина Савицког.
Светски познати пејзажиста 19. века
Иван Иванович Шишкин родио се у породици трговца у малом граду Јелабуги (сада на територији Татарстана). Од малих ногу занимао га је свет уметности, а поред сликарства, био је и заљубљеник у археологију, због чега је током целог живота учествовао у разним експедицијама, преноси портал
"Културологија.ру.Један период живота провео је у иностранству, похађао је Дизелдорфску уметничку школу, једну од најутицајнијих не само у Немачкој, него и у Европи. Тамо је научио основне сликарске технике и поступке, али се није плашио ни да експериментише, ослањајући се на своје осећаје. То га је довело до невероватне реалистичности и аутентичног, непоновљивог стила.
Иван Шишкин је био активиста удружења „передвижника“, у којем су били многи познати руски сликари. Био је истински ауторитет у уметности: његов стил су покушавали да копирају многи други сликари, а његова дела надахњивала су талентоване људе у свету поезије и музике. Мало ко је после Шишкина могао тако лепо и реалистично да представи на својим делима раскошност руске природе.
Шишкин је прилично често путовао у разне крајеве своје домовине, што га је инспирисало да на својим делима представља величанствену и разноврсну лепоту природе Русије. Током читавог живота уметник се дивио природи, а свет који га је окружавао видео је у безброј боја и нијанси.
Шишкин је, притом, природу представљао баш онаквом каква је и била: није волео да додатно украшава оно што види, или да преувеличава његову лепоту. Његови радови су били спој реализма и поетског погледа на свет.
С посебном љубављу Шишкин се односио према природи шуме, која га је пленила пре свега невероватним богатством боја. Мајстор је најчешће трагао за девичанском флором, коју није дотакла људска рука. Савременици су Шишкина прозвали „царем шуме“ и „шумским сликарем“. У шуми је уметник највише волео да посматра јарке сунчеве зраке који покушавају да се пробију кроз раскошне крошње дрвећа.
Слика „Јутро у боровој шуми“, насликана 1889. године, потврђује невероватну љубав Ивана Шишкина према шумама. Уметник је на овом платну изузетно вешто и поетично приказао тренутак свитања једног предивног сунчаног јутра – шума која се управо буди и четири још поспана медведа која се играју.
Да би нагласио јутарњу атмосферу аутор је на платну представио измаглицу која обавија стабла борова, као и благе зраке сунца које тек излази. На том платну, као и на већини својих радова, Шишкин је нагласио величанство и пространство дивље природе, а то је постигао намерно „исекавши“ врхове борова на слици.
Стабло по којем се веру медведи ишчупано је с кореном. Могуће је да је аутор тиме хтео да нагласи да је шума апсолутно нетакнута и да тамо обитавају само дивље звери, односно да дрвеће не пада од руку човека, него од старости.
Коауторство Шишкина и Савицког
Постоји заблуда о томе да је у раду на слици „Јутро у боровој шуми“ Шишкину помагао Виктор Васњецов. Оба уметника су била чланови клуба „передвижника“. Ипак, они који се разумеју у сликарство знају да Васњецов није могао да наслика такав пејзаж, јер је његов стил потпуно другачији. Иако се имена двојице сликара често спомињу заједно, нема никакве сумње да Васњецов није учествовао у стварању „Јутра у боровој шуми“.
У раду на слици, међутим, јесте учествовао још један уметник. Шишкин је био изузетан мајстор за пејзаже, али му је сликање звери био много већи изазов, због чега их је веома ретко представљао на својим платнима.
Постоји прича о томе да су једном приликом Иван Шишкин и Константин Савицки кренули у природу. Јутро које су провели у боровој шуми било је невероватно и решили су да га забележе на платну. На оствру Городомља, које се налази на језеру Селигер, пронашли су одговарајући пејзаж – дивљу природу у коју човек није крочио.
Шишкин је насликао пејзаж, а четири медведића припадају кисту Савицког. Првобитно су на слици била само два медведа, о чему сведоче Шишкинове скице које се данас чувају у Руском музеју. Ипак, Шишкин није желео самостално да представља медведе на платну. Могуће је да је схватао да неће испасти тако добро као шума, или је просто одлучио да помогне пријатељу да заради, јер је, према неким сведочењима, Савицком био потребан новац.
Два сликара – један потпис
Слика „Јутро у боровој шуми“ први пут је представљена на изложби „передвижника“ 1889. године. Тада су на платну још били потписи оба уметника. Колекционар Павел Третјаков је платно купио за 4.000 рубљи, од чега је четвртина припала Савицком, а остало је добио Шишкин. Када је Третјаков предао слику галерији, на платну је остао само Шишкинов потпис. Оригинал се и данас чува у Третјаковској галерији. У почетку је у опису слике платно носило назив „Породица медведа у шуми“, али већ тада на њему није било потписа Савицког.
Постоји неколико верзија о томе због чега је био избрисан потпис другог уметника. Према једној од њих, Третјакову је рад Шишкина био исувише значајан да би на платну стајала два потписа. У тој слици Третјаков је видео све оно што је својствено само Шишкину, од замисли до реализације, укључујући и прве скице медведа, које је урадио сам Шишкин.
Постоји и прича да је Савицки одустао од слике у корист Шишкина након критика упућених његовим медведима. На пример, песник Василиј Михејев је хвалио Шишкиново дело, наглашавајући како је изванредно прецизно успео да пренесе јутарњу атмосферу шуме, маглу и лепоту борова. Медведи су, према његовом мишљењу, само сметали целовитости слике и чак кварили општи утисак. Михејев је критиковао и саме медведе, сматрајући да су могли бити представљени и боље. Ипак, нико не зна да ли би та слика била толико позната да се на њој нису појавили ти медведи.
Слика је веома брзо постала невероватно популарна и ускоро су њене репродукције почеле да се користе у разним сферама: у филму, на поштанским маркама, на омотима бомбоњера. Због великог тиража слика је почела да се доживљава као елемент кича на совјетском и постсовјетском културном простору.
