https://sputnikportal.rs/20230321/sta-je-to-toliko-uznemirujuce-u-istoriji-najvece-svetske-zbirke-mozgova-1152807883.html
Шта је то толико узнемирујуће у историји највеће светске збирке мозгова
Шта је то толико узнемирујуће у историји највеће светске збирке мозгова
Sputnik Србија
Бескрајан број полица нанизан је у подруму данског Универзитета у Оденсеу. На њима је највећа збирка мозгова у свету смештених у тегле с формалином. 21.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-21T23:00+0100
2023-03-21T23:00+0100
2023-03-21T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112205/74/1122057403_0:141:2000:1266_1920x0_80_0_0_014c958888c5c7d40cb80ca7e1b3278b.jpg
Колекцију чини 9.479 органа извађених из лешева душевних болесника током четири деценије, до осамдесетих година прошлог века. Мозгови сачувани у формалину у великим провидним посудама означеним бројевима животно су дело истакнутог данског психијатра Ерика Стромгрена.Радило се о „некој врсти експерименталног истраживања“ које је започело 1945, објаснио је стручњак за историју психијатрије Јеспер Вачи Краг. Стромгрен и његове колеге су веровали да „можда могу да открију извор психичких болести или су мислили да у органима могу да пронађу неке одговоре“.Судбина пацијенатаМозгови су скупљани после обдукција тела људи који су били смештени у психијатријским установама широм Данске. Нико преминуле, док су још били живи, а ни њихове породице, није питао за дозволу. У питању су биле државне психијатријске болнице и није било људи „споља“ који су постављали питања о томе шта се догађа унутар таквих установа“, рекао је Вачи Краг.За права пацијената у то доба није се много марило. Напротив, друштво је сматрало да мора бити заштићено од таквих људи, рекао је научник са Универзитета у Копенхагену.Болесници смештени у психијатријске установе, по тадашњем закону су између 1929. и 1967. године морали бити стерилисани, а до 1989. године морали су да траже посебну дозволу ако су желели да се венчају.У то време тело сваког умрлог Данца било је подвргнуто обдукцији, рекао је патолог Мартин Виренфелт Нилсен, управник збирке мозгова. Тада је то било део владајуће културе, обдукција је била само још једна болничка процедура, појаснио је он.Развој постморталних поступака и све већа освешћеност о правима пацијената наговестили су крај додавања нових примерака у збирку. Затим је уследила дуга и жустра расправа о томе што треба са њом учинити. Дански државни етички комитет је на крају одлучио да је треба сачувати и искористити за научна истраживања.Збирка, која се дуже време чувала у граду Архусу на западу Данске, премештена је у Оденсе 2018. године. Истраживања у склопу којих се збирка користила, обухватала су широк распон болести - од деменције, преко шизофреније и биполарног поремећаја до депресије.Четири актуелна истраживачка пројектаРасправа је у једном тренутку престала и данас људи кажу: „У реду, ово је веома импресивно и корисно научно истраживање ако се жели више сазнати о психичким болестима", рекао је управник колекције.Неки од мозгова су припадали људима који су истовремено патили од тегоба с душевним здрављем и од болести мозга. С обзиром на то да су бројни пацијенти у таквим државним установама провели половину или чак читав живот, боловали су и од осталих болести мозга, попут можданог удара, епилепсије или тумора на мозгу, додао је он.Збирка се тренутно користи за четири истраживачка пројекта.Неуробиолог Сузана Азнар, стручњак за Паркинсонову болест из болнице у Копенхагену, збирку органа у формалину користи као део истраживачког пројекта свога тима. Објаснила је да су мозгови из збирке јединствени због тога што научницима омогућују да проучавају учинке модерних медицинских поступака.Пацијенти се тада нису лечили поступцима које примењујемо данас, додала је она. Јер мозгови данашњих пацијената су претрпели промене због терапија којима су подвргнути.Када истраживачки тим упоређује данашње мозгове са онима из збирке у Оденсеу „имамо прилику да уочимо могу ли се те промене повезати с терапијским поступцима“, закључила је она, пренео је „Зимо“.
https://sputnikportal.rs/20230207/da-li-su-delovi-mozga-zamenjivi-sta-se-dogodilo-kada-su-ljudski-neuroni-presadjeni-u-pacova-1150608262.html
https://sputnikportal.rs/20230126/zapanjujuci-rezultati-istrazivanja-misteriozne-zone-u-mozgu-1149973477.html
https://sputnikportal.rs/20221127/1146878076.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, медицина
наука и технологија, друштво, медицина
Шта је то толико узнемирујуће у историји највеће светске збирке мозгова
Бескрајан број полица нанизан је у подруму данског Универзитета у Оденсеу. На њима је највећа збирка мозгова у свету смештених у тегле с формалином.
Колекцију чини 9.479 органа извађених из лешева душевних болесника током четири деценије, до осамдесетих година прошлог века. Мозгови сачувани у формалину у великим провидним посудама означеним бројевима животно су дело истакнутог данског психијатра Ерика Стромгрена.
Радило се о „некој врсти експерименталног истраживања“ које је започело 1945, објаснио је стручњак за историју психијатрије Јеспер Вачи Краг. Стромгрен и његове колеге су веровали да „можда могу да открију извор психичких болести или су мислили да у органима могу да пронађу неке одговоре“.
Мозгови су скупљани после обдукција тела људи који су били смештени у психијатријским установама широм Данске. Нико преминуле, док су још били живи, а ни њихове породице, није питао за дозволу. У питању су биле државне психијатријске болнице и није било људи „споља“ који су постављали питања о томе шта се догађа унутар таквих установа“, рекао је Вачи Краг.
За права пацијената у то доба није се много марило. Напротив, друштво је сматрало да мора бити заштићено од таквих људи, рекао је научник са Универзитета у Копенхагену.
Болесници смештени у психијатријске установе, по тадашњем закону су између 1929. и 1967. године морали бити стерилисани, а до 1989. године морали су да траже посебну дозволу ако су желели да се венчају.
Данска је „ментално болесне“ особе, како су их тада звали, сматрала „теретом за друштво и веровала да ће правити разне проблеме ако би били пуштени из болнице или би им се допустило да имају децу, рекао је Вачи Краг.
У то време тело сваког умрлог Данца било је подвргнуто обдукцији, рекао је патолог Мартин Виренфелт Нилсен, управник збирке мозгова. Тада је то било део владајуће културе, обдукција је била само још једна болничка процедура, појаснио је он.
Развој постморталних поступака и све већа освешћеност о правима пацијената наговестили су крај додавања нових примерака у збирку. Затим је уследила дуга и жустра расправа о томе што треба са њом учинити. Дански државни етички комитет је на крају одлучио да је треба сачувати и искористити за научна истраживања.
Збирка, која се дуже време чувала у граду Архусу на западу Данске, премештена је у Оденсе 2018. године. Истраживања у склопу којих се збирка користила, обухватала су широк распон болести - од деменције, преко шизофреније и биполарног поремећаја до депресије.
Четири актуелна истраживачка пројекта
Расправа је у једном тренутку престала и данас људи кажу: „У реду, ово је веома импресивно и корисно научно истраживање ако се жели више сазнати о психичким болестима", рекао је управник колекције.
Неки од мозгова су припадали људима који су истовремено патили од тегоба с душевним здрављем и од болести мозга. С обзиром на то да су бројни пацијенти у таквим државним установама провели половину или чак читав живот, боловали су и од осталих болести мозга, попут можданог удара, епилепсије или тумора на мозгу, додао је он.
Збирка се тренутно користи за четири истраживачка пројекта.
Ако се не користи, није од користи, рекао је бивши шеф данског удружења за ментално здравље Кнуд Кирстенсен. Сада кад она постоји, требали бисмо је користити, напоменуо је он, пожаливши се на мањак средстава потребних за финансирање истраживања.
Неуробиолог Сузана Азнар, стручњак за Паркинсонову болест из болнице у Копенхагену, збирку органа у формалину користи као део истраживачког пројекта свога тима. Објаснила је да су мозгови из збирке јединствени због тога што научницима омогућују да проучавају учинке модерних медицинских поступака.
Пацијенти се тада нису лечили поступцима које примењујемо данас, додала је она. Јер мозгови данашњих пацијената су претрпели промене због терапија којима су подвргнути.
Када истраживачки тим упоређује данашње мозгове са онима из збирке у Оденсеу „имамо прилику да уочимо могу ли се те промене повезати с терапијским поступцима“, закључила је она,
пренео је „Зимо“.
